Војнуци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Војнуци су били турска војна служба организована од балканских хришћана. Установа војнука постојала је у балканским државама и пре доласка Турака. Турци се са овом институцијом срећу након битке на Марици.

У Османском царству војнуке су чинили ситни племићи и слободни сточари, а имали су слободне баштине.

Најмања војна формација била је 1 „копље“ које је састављено од војнука и 2 јамака (најчешће његови рођаци) при чему су сва тројица били дужни да служе оклопљени.

Најнижи старешина војника звао се лагатор и то је хришћанима био највиши могући чин.

Војнуци су се као војна формација делили на војнуке војнике и војнуке џебелије. Не зна се поуздано колико их је било.

Војнуци су значајна категорија српског становништва, које је због војне обавезе имале одређене олакшице. Они су вршили војничку службу, а заузврат су уживали слободне баштине и ослобођени су пореских обавеза. Могли су да продају своје баштине, али их нису могли делити.

Након 1530. године војнуци се исељавају из крајева где су живели и нестају као војна формација. Понегде су задржани и до почетка 17. века. Па и тада нису у потпуности добили статус раје, али су им наметнуте одређене дажбине, на првом месту харач.

Литература[уреди]

  • Бранислав Ђурђев, „О војнуцима са освртом на развој турског феудализма и на питање босанског агалука“, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, н. с., Друштвене науке, књ. II, Сарајево 1947, 75.
  • Елезовић Далибор, „Војнуци Новопазарског кадилука према турском попису из 1604. године“, Баштина, 2005, бр. 19, стр. 113-125
  • Стојановски А. (1989), „Попис војнука с краја XV века“, Врањски гласник, књ.XXII, 146-152
  • Зиројевић О., (1974), „Турско војно уређење у Србији, 1459-1683“, Београд, 162-163

Спољашње везе[уреди]

  • Пројекат Растко, Хајдуци и ускоци у народној поезији, Бошко Сувајџић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003