Војска Сирије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арапска војска Сирије
الجيش العربي السوري
Syrian Armed Forces Flag.svg
Застава Војске Сирије
Основана 1946.
Датум стања 1971.
Главни штаб Дамаск
Вођство
Председник Башар ел Асад
Министар одбране Фад Јасим ал-Фреј
Начелник Генералштаба Али Абдулах Ајуб[1][2]
Подаци о бројном стању
Војно способни од 18
Број расположивих
за војну службу
, година 15-49
Број способних
за војну службу
, година 15-49
Број годишње стасалих
за војну службу
Активни састав 220,000[3]
Резервни састав 280,000[3]
Војни трошкови
Војни буџет 1,8 милијарди $[3][4]
Проценат БДП 3,5 %[3][4]
Војна индустрија
Страни снабдевачи Застава Русије Русија
Застава Белорусије Белорусија
Застава Ирана Иран
Кина Кина
Застава Северне Кореје Северна Кореја[5]
Syrian soldier with a machine gun.JPEG
Сиријски војник на војним вежбама током Заливског рата

Арапска војска Сирије је главна оружана сила Сиријске Арапске Републике.

Врховни главнокомандујући војске Сирије је председник Сирије Башар ел Асад.

Историја[уреди]

Зачеци сисријске војске сежу до 1919. године, ада су Французи формирали Специјалне трупе Леванта као део војске Леванта. Ове трупе коришћене су првенствено као помоћне снаге француским снагама, а сви њихови виши официри били су етнички Французи.

Накос стицања независности Сирије 1946. године, сиријска војска је формирана из сиријских трупа војске Леванта. Први војни конфликт у којем је сиријска војска узела учешћа био је Арапско-израелски рат 1948. године. До овог рата, сиријска војске се састојала од две бригаде, два пешадијска батаљона и једног оклопног батаљона,[6] све укупно 12 000 војника.[7]

Између 1948. и 1967. године, серија војних удара у земљи наштетила је стабилности владе и професионализму унутар војске. До 1967, војска се састојала од око 70.000 припадника војног особља, око 550 тенкова и јуришних пушака и остало, те 16 бригада (дванаест пешадијских, две оклопне и две механизоване).[8]

Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио учинковит напад на Голанску висораван, пробивши сиријске одбрамбене позиције.[9] Тих је година сиријска војска помагала акције Палестинске ослободилачке организације.[10]

После 1970. године, сиријска војска учествовала је у следећим конфликтима:

Грађански рат у Сирији[уреди]

Након избијања немира и оружаног устанка од 2011. године, сиријска војска се ангажује у сузбијању оружане побуне против званичне владе. Током сукоба, неки војници и официри, који су одбијали да нападају цивиле, дезертирали су из војске. Према разиличитим проценама, број дезертера варира од 1000[12] до 10000.[13] Део дезертера учествовао је у организовању или се придружио снагама тзв. Слободне сиријске армије.

Извори[уреди]

  1. ^ Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة, Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ а б в г International Institute for Strategic Studies, The Military Balance 2010, pp. 272-273.
  4. ^ а б „Military Strength of Syria“. Global Fire Power Приступљено 21. 7. 2011.. 
  5. ^ „SIPRI Arms Transfers Database“. Stockholm International Peace Research Institute Приступљено 10. IX 2012.. 
  6. ^ Morris, Benny (2008), 1948: A History of the First Arab-Israeli War, pp. 251. Yale University Press. ISBN 978-0-300-15112-1.
  7. ^ Pollack (2002), стр. 448.
  8. ^ Pollack (2002), стр. 459-460.
  9. ^ Pollack (2002), стр. 464.
  10. ^ Pollack (2002), стр. 476-478.
  11. ^ An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
  12. ^ Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. ^ Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди]