Врачевић

Врачевић
Врачевић;
	Основна школа „Миле Дубљевић“
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Лајковац
Становништво
— 2011.	873
Географске карактеристике
Координате	44° 17′ 10″ С; 20° 10′ 24″ И / 44.286166° С; 20.173333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	210 m
	Врачевић Врачевић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Врачевић је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 873 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Врачевић живи 810 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,1 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Према харачком тефтеру из 1818. године, село је имало 39 домаћинстава и 125 личности које су плаћале харач. Године 1866. у селу је било 76 домаћинстава са 581 становником. По попису од 1874. године, село је имало 84 домаћинства и 626 становника. Године 1884. у селу је било 96 домаћинстава и 683 становника, а 1890. године 108 домаћинстава са 780 становника. Попис од 1895. године бележи да је у селу живело 818 становника у 119 домаћинстава. Године 1900. у селу је 134 домаћинства и 931 становник. Ппема попису из 2011. године, село има 872 становника.Укупно пописаних лица је 932. Укупан број домаћинстава је 298, а укупан број станова 391.60 лица је пописано да живи у иностранству.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.517
1953.	1.540
1961.	1.462
1971.	1.389
1981.	1.236
1991.	1.174	1.111
2002.	1.019	1.081

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.015	99,60%
Македонци	1	0,09%
непознато	3	0,29%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	6	9
80+	10	17
75—79	23	27
70—74	35	52
65—69	35	41
60—64	40	32
55—59	18	29
50—54	28	30
45—49	40	32
40—44	29	24
35—39	32	32
30—34	32	36
25—29	27	23
20—24	22	27
15—19	38	26
10—14	33	32
5—9	33	26
0—4	23	20
Просек :	41,1	44,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	271	285	316	317	322	315	322

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	70	85	42	49	27	29	14	5	0	1	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	415	99	268	33	14	1
Женски	437	50	269	109	5	4
УКУПНО	852	149	537	142	19	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	265	137	0	32	42
Женски	127	88	0	1	5
УКУПНО	392	225	0	33	47
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	12	6	2	9
Женски	0	0	9	2	1
УКУПНО	2	12	15	4	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	4	4
Женски	0	2	4	7	2
УКУПНО	0	3	11	11	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	6
Женски	4	0	0	2
УКУПНО	5	0	0	8

Историја[уреди | уреди извор]

Према историчару Радовану Драшковићу, Врачевић се први пут помиње 1717. године, у једном аустријском државном попису. У селу су тада живеле свега две особе или породице. Током 18. и 19. века село насељавају породице из околине Сјенице, Старог Влаха, Црне Горе, Босне и са Косова (фамилије Врачевића, Костића, Жујовића, Жунића, Обрадовића, Крговића ...).

Село је током 19. века дало више знаменитих личности: проту Радојицу Жујовића, Живојина Жујовића, Владимира Жујовића - Шиљу, народног посланика Љубу Молеровића, потпуковника Богољуба Молеровића и више свештеника.

Иако се дуго веровало да назив села потиче од старе породице Врачевића, која је по предању прва населила Врачевић, данас се поуздано претпоставља да име села потиче од старог српског имена - Радац. Старији облик назива села је Рачевићи, па отуда: Радчевићи - Ратчевићи - Рачевићи.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Павловић, Љубомир: Колубара и Подгорина, Напред - Ваљево, 1991. (репринт из 1907. године).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]