Врачево
| Врачево | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Лепосавић |
| УНМИК | Лепосавић |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 10′ 42" СГШ 20° 39′ 44" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 678 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | |
  Врачево
Врачево на мапи Србије |
|
Координате: 43° 10′ 42" СГШ, 20° 39′ 44" ИГД Врачево је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Налази се северозападно од Лепосавића и западно од Лешка. Од Лепосавића је удаљено 17km, а од Лешка 8km. Село је разбијеног типа, на североисточним огранцима Рогозне, између Бара и Требића, Каљина, засеока Рватске и новопазарских села Одојевића, Јове, Грађановића и Јабланице. По међусобном положају и удаљености село се дели на засеоке : Риково, Завада, Врба, Долац, Живодере и Манасе. Површина катастарске општине Врачево где је атар насеља износи 1.427 ha. Село Врачево, осим пољопривредне функције врши и административно-управну функцију преко месне канцеларије и месне заједнице, школску – осморазредна основна школа при којој је школске 1968/69 изграђен базен за пливање димензија 12,5x 5 метара. Село има и здравствену амбуланту. Средња надморска висина села је 569 метара.
Село је добило назив по манастиру Врачеви посвећеном православним свецима и лекарима Козми и Дамјану. Црква је подигнута 1316. године и спомиње се као Ђурђева црква у Ибру. Као манастир Врачи записана је у Сопоћанском споменику крајем 14. века. Црква се налази у засеоку Долац. Манастир је већ после косовске битке био потпуно спаљен и уништен. Црква је обновљена у другој половини 16. века, али је у наредним столећима делила судбину народа овога краја. Била је више пута рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860. год., а 1863. год., при цркви је формирана прва српска световна школа са кухињом у овим крајевима, док је најстарија школа била манастирска, формирана у току Првог српског устанка, 1808. год, да би 1869. године прерасла у световну. Последњи пут црква и школа су пљачкане и паљене 1912. год., за време Балканског рата. Црква Светих Козме и Дамјана свој садашњи изглед добила је у обнови 1860. год., о чему сведочи и запис у плиткој лунети изнад јужног портала. Црква је једнобродна грађевина, триконхалне основе са кубетом, споља и изнутра полукружном апсидом, наосом и припратом. Изведена је у комбинацији сиге, облутака и неправилно распоређеног камена. Унутрашњи простор није живописан, са изузетом представе Христа Пантократора у своду припрате. Иконостас је осликала група мајстора из Крушева и Битоља, 1899. год. Законом је застићена као споменик културе и њена санација је извршена 2002. године. Последњих деценија црква у Врачеву је била искључиво парохијског карактера. Приводе се крају радови на завршетку манастирског конака који се зида средствима Владе Србије. Обнова манастирског начина живота и усељавање монаха значиће поновно успостављање манастира Светих Козме и Дамјана.
[уреди] Демографија
- попис становништва 1948: 652
- попис становништва 1953: 689
- попис становништва 1961: 649
- попис становништва 1971: 619
- попис становништва 1981: 501
- попис становништва 1991: 355
Насеље има српску етничку већину, уз око 20% Муслимана. У селу 2004. године живи 265 становника и броји 106 домаћинстава.
Преци данашњег становништва досељени су из разних крајева : Станићи, Миладиновићи, Симовићи, Ђорђевићи, Анисијевићи, Танасковићи, Пантовићи, Бошњовићи, Петронијевићи, Васовићи, Перовићи, Ђуровићи,, Бишевци, Бацани, Радосављевићи, Димитријевићи, Радисављевићи, Николићи, Станићи, Дацовићи, Вучетићи, Здравковићи, Нуховићи, Махмутовићи, Јашаревићи, Шкријељи, Хаџићи, Бајрактаревићи, Ђерлеци, Стефановићи, Богдановићи, Гашовићи, Филиповићи.
[уреди] Види још
|
|||||
