Врба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Врба (вишезначна одредница).
Врба
Жалосна врба
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Malpighiales
породица: Salicaceae
род: Salix
L.
врсте

Salix acutifolia
Salix alaxensis - Аљаска врба
Salix alba - Бела врба
Salix alpina
Salix appendiculata - Крупнолиста врба
Salix arbuscula
Salix arbusculoides
Salix arctica
Salix atrocinerea
Salix aurita - Уваста врба
Salix babylonica - Жалосна врба
Salix bakko
Salix barrattiana
Salix bebbiana
Salix boothii
Salix bouffordii
Salix brachycarpa
Salix cacuminis
Salix candida
Salix caprea - Ива
Salix caroliniana
Salix chilensis
Salix cinerea - Барска ива
Salix cordata
Salix daphnoides - Пепељкаста врба
Salix discolor
Salix eastwoodiae
Salix eleagnos - Сива врба
Salix eriocephala
Salix exigua
Salix foetida
Salix fragilis
Salix geyeriana
Salix glauca
Salix hainanica
Salix helvetica
Salix herbacea - Зељаста врба
Salix humboldtiana
Salix humilis
Salix interior
Salix kusanoi
Salix lanata
Salix lapponum - Лапландска врба
Salix lasiandra
Salix lasiolepsis
Salix lucida
Salix matsudana
Salix mucronata
Salix myrsinifolia
Salix myrsinites
Salix nigra
Salix pedicellaris
Salix pentandra
Salix petiolaris
Salix phylicifolia
Salix planifolia
Salix polaris
Salix pseudo-argentea
Salix purpurea - Ракита
Salix pyrifolia
Salix repens
Salix reticulataМрежаста врба
Salix retusa - Туполисна врба
Salix rosmarinifolia - Рузмаринолисна врба
Salix salicicola
Salix scouleriana
Salix sericea
Salix serissima
Salix sitchensis
Salix tetrasperma
Salix thorelii
Salix triandra - Бадемаста врба
Salix viminalis - Кошарачка врба
Salix waldsteiniana

Екологија таксона

Врба је назив за биљке из рода Salix. Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке. Кора стабла је сива и испуцала. Гране су танке и доста савитљиве, мада често долази до ломљења грана због њихове кртости. Лист је углавном узак и зашиљен на врху, тамнозелене боје на лицу и нешто свјетлији на наличју.

Врба је дводома (диецка) биљка — постоје мушке и женске биљке, које носе једнополне цветове. Плод садржи многобројна семена која се лако расејавају, а која сазревају понекад и истовремено са цветањем.

Расте обично на влажним подручјима, уз реке или на мочварној подлози.

Врба посједује и лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и поспешује излучивање отровних материја из организма. Осим коре користе се и младице са пупољцима на врху.

Лековита својства[уреди]

Данас се користи кора беле врбе (Salix alba), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду лекова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве тинктура, екстракт, прах или чај. Најважнији састојак коре је салицин. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар Лерокс извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први аспирин.

Сличан састав имају и сродне врсте Salix caprea (ива) и Salix purpurea (ракита, црвена врба) па се могу употребљавати у исте сврхе.

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и артритис (костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле строго придржавање у количини и дужини употребе (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Врба
Salix purpurea