Врбас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Врбас (вишезначна одредница).
Врбас

Vrbas centar.jpeg

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Врбас
Становништво
Становништво (2011) 25907
Густина становништва 244* ст/km²
Положај
Координате 45°34′10″N 19°38′16″E / 45.5695, 19.637833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 78 m
Површина 107,0* km²
Врбас на мапи Србије
{{{alt}}}
Врбас
Врбас на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21460
21463
21464
Позивни број 021
Регистарска ознака VS / ВС


Координате: 45° 34′ 10" СГШ, 19° 38′ 16" ИГД

Врбас је градско насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 23910 становника (према попису из 2002. било је 25907 становника).

Називи[уреди]

Врбас је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass.

Географија[уреди]

Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.

Историја Врбаса[уреди]

Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.

Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.

За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом „Орбаспалотаја“. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етичке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе. У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изгарадњи пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [1] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха, [1] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[2] Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у Бачком Јарку, Гакову и Крушевљу, где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести.[тражи се извор од 10. 2010.] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.

Године 1983.[3] Врбас добија име Титов Врбас да би почетком 90-их година био враћен стари назив.

Култура и образовање[уреди]

Болница у Врбасу

Повољан географски положај и миграције омогућили су да се на територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да се:

  • 1735. отвара Српска црквена основна школа
  • 1790. отвара се народна основна школа
  • 1765. Русинска основна школа

Убрзо затим отварају се и јеврејска, немачка, државна мешовита и друге школе. У Врбасу постоји и гимназија Жарко Зрењанин.

Народна библиотека „Данило Киш“ Основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас“ основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија“. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.

Демографија[уреди]

У насељу Врбас живи 20355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 14837 [4]
1953. 15470
1961. 19316
1971. 22496
1981. 25143
1991. 25858 25610
2002. 26198 25907
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
10.670 41,18%
Црногорци
  
7.785 30,04%
Мађари
  
2.003 7,73%
Русини
  
1.478 5,70%
Украјинци
  
745 2,87%
Југословени
  
529 2,04%
Хрвати
  
427 1,64%
Немци
  
106 0,40%
Словаци
  
89 0,34%
Македонци
  
84 0,32%
Словенци
  
46 0,17%
Руси
  
44 0,16%
Роми
  
40 0,15%
Муслимани
  
40 0,15%
Чеси
  
17 0,06%
Буњевци
  
16 0,06%
Бугари
  
14 0,05%
Албанци
  
13 0,05%
Бошњаци
  
10 0,03%
Румуни
  
7 0,02%
Горанци
  
1 0,00%
непознато
  
682 2,63%


Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Железничка станица у Врбасу

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Врбас, на којој се налазе два насеља Врбас и Косанчић.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, pp. 72.
  2. ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  3. ^ Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1988, стр. 694.
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :