Врбаска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врбаска бановина

(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Locator map Vrbas Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Врбаске бановине
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија
Главни град Бања Лука
Становништво 1.037.382 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Светислав Милосављевић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Врбаска област (Краљевина СХС) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Civil Flag of Banovina of Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Бихаћка област (Краљевина СХС) ФД Босна и Херцеговина (ДФ Југославија) Flag of SR Bosnia and Herzegovina.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Травничка област (Краљевина СХС) ФД Хрватска (ДФ Југославија) Flag of SR Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Тузланска област (Краљевина СХС) Независна Држава Хрватска Flag of Independent State of Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Приморско-крајишка област (Краљевина СХС) - Flag of None.svg
Портал:Историја
Карта Врбаске бановине (1931.)
Карта Врбаске бановине (1939.)
Овај чланак је део серије о
историји Републике Српске, Босне и Херцеговине, Хрватске:

Врбаска бановина је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. године. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.

Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).

Живот у Врбаској бановини[уреди]

Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.

Историја[уреди]

Оснивањем бановине Хрватске (1939), њој су припојена и два среза која су се до тада налазила на сјевероистоку Врбаске бановине, Дервентски и Градачачки. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији бановина је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу (Дворски срез). Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.

Становништво[уреди]

Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
609.527
римокатоличка
172.787
евангелистичке
3.377
остале хришћанске
9.245
исламска
250.265
без конфесије
1.179
УКУПНО
1.037.382

Управна подручја[уреди]

Управна подручја у оквиру Врбаске бановине чинила су 24 среза и 161 општина. Срезови:

  • Бањалучки,
  • Бихаћки,
  • Босанскограховски,
  • Градишки,
  • Градачачки,
  • Грачанички,
  • Гламочки,
  • Добојски,
  • Дворски,
  • Дервентски,
  • Дубички,
  • Јајачки,
  • Кључки,
  • Крупски,
  • Которварошки,
  • Мркоњићки,
  • Маглајски,
  • Новљански,
  • Приједорски,
  • Прњаворски,
  • Петровачки,
  • Сански,
  • Теслићки и
  • Цазински.[2]

Банови[уреди]

Банови Врбаске бановине у периоду 1929—1941. су били:[3]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Svetislav Tisa Milosavljevic general.jpg 1. Светислав Милосављевић
(18821960)
9. октобар
1929
18. април
1934
2. Драгослав Ђорђевић 1934 1935
Bogoljub Kujundzic.jpg 3. Богољуб Кујунџић
(18871949)
1935 1937
4. Тодор Лазаревић 1937 22. март
1938
5. Петар Цветковић (вд.) 22. март
1938
1939
6. Никола Стојановић
(18801964)
1939 1941[4]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 5. 5. 2013.
  2. ^ Сокић, Милоје М. (1935). Статистика избора народних посланика за Прву Југословенску Народну Скупштину, одржаних 8. нов. 1931. год. URN:NBN:SI:DOC-7IK86V0C http://www.dlib.si
  3. ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina ((en))
  4. ^ Политика, бр. 11.793 од среде 2. априла 1941, стр. 2

Спољашње везе[уреди]