Врбаска бановина

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Бански двор у Бањој Луци

Врбаска бановина је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. године. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.

Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).

[уреди] Становништво

Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	609.527
римокатоличка	172.787
евангалистичке	3.377
остале хришћанске	9.245
исламска	250.265
без конфесије	1.179
УКУПНО	1.037.382

[уреди] Живот у Врбаској бановини

Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.

[уреди] Историја

Оснивањем бановине Хрватске (1939), њој су припојени и неки срезови који су се до тада налазили на сјевероистоку Врбаске бановине. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су Силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији област је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу бановине. Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.