Врбаска бановина

Врбаска бановина
Врбаска бановина
1929.—1941.
	; Положај Врбаске бановине
Главни град	Бања Лука
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Југославија
Становништво	1.037.382 (1931)
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
Бан
•	Светислав Милосављевић
Историја
• Успостављено	1929.
• Укинуто	1941.
Претходник	Следбеник
	Врбаска област (Краљевина СХС)
	Бихаћка област (Краљевина СХС)
	Травничка област (Краљевина СХС)
	Тузланска област (Краљевина СХС)
	Приморско-крајишка област (Краљевина СХС)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)
ФД Босна и Херцеговина (ДФ Југославија)
ФД Хрватска (ДФ Југославија)
Независна Држава Хрватска

Врбаска бановина била је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. године. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.

Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).

Живот у Врбаској бановини[уреди | уреди извор]

Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.

Простор на којем је формирана Врбаска бановина, доживио је свој процват у доба бановине. Бањалука постаје модеран, европски град, као и културни и привредни центар.

Туризам се такође успјешно развија, чинећи да Врбаска бановина буде веома посјећена. Најпосјећенији град у периоду 1935 - 1940. био је Јајце, а на другом мјесту бањско љечилиште Слатина код Бањалуке. Знатан број посјетилаца био је из средње и западне, а нешто мање из јужне Европе.

Година 1930-их, градови Врбаске бановине добијају расвјету, телефон, електричну и водоводну мрежу (које су касније адаптиране и проширене), као и путне везе са осталим бановинама Краљевине Југославије, али и осталим земљама Европе.

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивањем бановине Хрватске (1939), њој су припојена и два среза која су се до тада налазила на сјевероистоку Врбаске бановине, Дервентски и Градачачки. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији бановина је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу (Дворски срез). Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	609.527
римокатоличка	172.787
евангелистичке	3.377
остале хришћанске	9.245
исламска	250.265
без конфесије	1.179
УКУПНО	1.037.382

Управна подручја[уреди | уреди извор]

Управна подручја у оквиру Врбаске бановине чинила су 24 среза и 161 општина. Срезови:

Бањалучки,
Бихаћки,
Босанскограховски,
Градишки,
Градачачки,
Грачанички,
Гламочки,
Добојски,

Дворски,
Дервентски,
Дубички,
Јајачки,
Кључки,
Крупски,
Которварошки,
Мркоњићки,

Маглајски,
Новљански,
Приједорски,
Прњаворски,
Петровачки,
Сански,
Теслићки и
Цазински.^[2]

Банови[уреди | уреди извор]

Банови Врбаске бановине у периоду 1929—1941. су били:^[3]

Ред	Име и презиме (Датум рођења и смрти)	Почетак мандата	Крај мандата
1.	Светислав Милосављевић (1882—1960)	9. октобар 1929	18. април 1934
2.	Драгослав Ђорђевић	1934	1935
3.	Богољуб Кујунџић (1887—1949)	1935	1937
4.	Тодор Лазаревић	25. децембар 1937	22. март 1938
5.	Петар Цветковић (вд.)	22. март 1938	1939
6.	Гојко Ружић (вд.)	1939	1941
7.	Никола Стојановић (1880—1964)	1941^[4]	1941

Галерија[уреди | уреди извор]

Карта Врбаске бановине (1929—1941)
Карта Врбаске бановине (1937)
Административна подјела Краљевине Југославије 1929. и 1939.
Бански двор у Бањој Луци

Види још[уреди | уреди извор]

Врбаске новине

Референце[уреди | уреди извор]

^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 5. мај 2013.
^ Сокић, Милоје М. (1935). Статистика избора народних посланика за Прву Југословенску Народну Скупштину, одржаних 8. нов. 1931. год. URN:NBN:SI:DOC-7IK86V0C http://www.dlib.si
^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)
^ Политика, бр. 11.793 од среде 2. априла 1941, стр. 2

Литература[уреди | уреди извор]

Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Димић, Љубодраг (2005). „Бан Светислав-Тиса Милосављевић, културне прилике и културна политика у Врбаској бановини 1929—1934”. Светислав-Тиса Милосављевић: Зборник. Бања Лука: Институт за историју. стр. 151—173.
Латиновић, Горан (2006). Српска православна црква у Босанској Крајини (1918-1941). Лакташи: Графомарк.
Латиновић, Горан (2009). „Градитељска дјелатност Српске православне цркве у Босанској Крајини 1918-1941”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 1: 287—301.
Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333.
Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.
Радојевић, Мира (2005). „Врбаска бановина у време шестојануарског режима (државно-правне расправе)”. Светислав-Тиса Милосављевић: зборник. Бањалука: Институт за историју. стр. 37—48.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 5. мај 2013.

[2] Сокић, Милоје М. (1935). Статистика избора народних посланика за Прву Југословенску Народну Скупштину, одржаних 8. нов. 1931. год. URN:NBN:SI:DOC-7IK86V0C http://www.dlib.si

[3] World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)

[4] Политика, бр. 11.793 од среде 2. априла 1941, стр. 2

[1]

[2]

[3]

[4]