Врбаска бановина
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Врбаска бановина је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. године. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.
Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).
Садржај |
Становништво [уреди]
Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
Живот у Врбаској бановини [уреди]
Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.
Историја [уреди]
Оснивањем бановине Хрватске (1939), њој су припојени и неки срезови који су се до тада налазили на сјевероистоку Врбаске бановине. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су Силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији област је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу бановине. Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.
Банови [уреди]
Банови Врбаске бановине у периоду 1929—1941. су били:[2]
- Светислав Милосављевић (1929—1934)
- Драгослав Ђорђевић (1934—1935)
- Богољуб Кујунџић (1935—1937)
- Тодор Лазаревић (1937—1938)
- Петар Цветковић (1938—1941)
- Никола Стојановић (1941)[3]
Галерија [уреди]
-
Карта Врбаске бановине (1937.)
-
Карта Врбаске бановине (1929-1941.)
-
Карта Врбаске бановине (1931.)
-
Карта Врбаске бановине (1939.)
-
Административна подјела Краљевине Југославије 1929. и 1939.
-sr.svg)
Референце [уреди]
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina ((en))
- ^ Политика, бр. 11.793 од среде 2. априла 1941, стр. 2
Спољашње везе [уреди]
- Службени лист Краљевске банске управе Врбаске бановине 1930—1941, Дигитална Народна библиотека Србије
- Матко Кумарић: Монографија Врбаске бановине, Дигитална Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
|
||||||||||||||||||
