Врбовац (Смедерево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Врбовац.
Врбовац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 1020
Положај
Координате 44°34′13″N 20°57′06″E / 44.570333, 20.951666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 168 m
Врбовац на мапи Србије
{{{alt}}}
Врбовац
Врбовац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 34′ 13" СГШ, 20° 57′ 06" ИГД
Врбовац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1020 становника.

Историја[уреди]

Врбовац се налази југоисточно од места Колара Општина Смедерево. Врбовац је старије насеље. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано, али се из писаних података види да је постало пре 18.века. За време Аустријске владавине (1718-1739.) већ се помиње као насељено место под именом Verbovaz са 19 кућа. Касније, у првим десетинама 19.века, помиње се у Харачки тефтер село Врбовац које је имало 1818.г 33 куће а по попису из 1921. године 202 куће са 1097 становника .

По предању старо насеље је било у селишту, код гробља, и њему су биле породице: Смољановићи, Петковићи и Нилолићи. Још пре устанка (1813.г) све су се ове породице преселиле, најпре у данашњи Доњи па доцније у Горњи Крај. Једино су се од Смољановића једни одвојили и отишли у Михаловац (Кандићи) . Најстарије су дакле, породице, Смољановићи (данас разним презименима ) који су старином од Сјенице, Петковићи старином из Крајине и Николићи који не знају од куда су њихови преци доселили. . (подаци крајем 1921. године). [1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Врбовац живи 890 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 320 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1344 [3]
1953. 1351
1961. 1416
1971. 1303
1981. 1268
1991. 1220 1172
2002. 1153 1108
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.095 98,82%
Хрвати
  
1 0,09%
Румуни
  
1 0,09%
Македонци
  
1 0,09%
непознато
  
7 0,63%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Врбовац.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]