Врвари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врвари

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Истарска
Општина Пореч
Становништво
Становништво (2011) 792
Положај
Координате 45°13′26″N 13°38′13″E / 45.2239267381035, 13.637056496328394
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 67 m
Врвари на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Врвари
Врвари на мапи Хрватске
Врвари на мапи Истарске жупаније
{{{alt}}}
Врвари
Врвари на мапи Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број 52440 Пореч
Позивни број +385 52
Регистарска ознака PU


Координате: 45° 13′ 26" СГШ, 13° 38′ 13" ИГД
Врвари (итал. Varvaro) је насељено место у Републици Хрватској у саставу града Пореча у Истарској жупанији.

Географија[уреди]

Врвари се налазе 2 км источно од Пореча, на надморској висини од 73 метара. Смештено је на благом узвишењу, око 500 метара северно од државног пута (D-320) Пореч–Жбандај. Већина радног становништва ради у оближњем Поречу и околним туристичким местима, иако се још део становника бави традиционалном пољопривредом (винова лоза). Око језгре старога насеља, које је изграђено са каменим кућама, развила се нова градња, која је због близине готово урбанизовани омотач града Пореча. Главна улица носи назив по поречкој племићкој породици Балдини, која је на овом подручју имала поседе и станцију.

Историја[уреди]

Шире подручје је било настањено још у праисторији (илирска градина Петровац крај Веленики, с налазима из раног бронзаног доба), а у античко доба припадало је Парентинском агеру (налази римских гробова). На темељима насеља из раног средњег века, место Варвари је 1595. године основао капетан Јурај Филипин са досељеним породицама из Далмације (у документима наведени као Морлаци), у оквиру организоване колонизације коју је млетачка власт проводила са избеглицама из подручја под њеном влашћу која су била захваћена ратом са Османлијама. Досељеницима је додељивана необрађена земља у околини, што је доводило до ширења насеља. Својим доласком досељеници су утицали на промену структуре пољопривреде тако да сточарство постаје једнако заступљено као и земљорадња. У новонасталим насељима организована је локална власт на челу са жупаном. Број становника у следећим деценијама се неколико пута повећавао досељавањем нових избјеглица. Након 1622. године уследио је нови талас насељавања Порештине колонистима претежно из Далмације, Црне Горе, Босне, Албаније, Фурланије, Тревиса и грчког Крита.

Демографија[уреди]

На попису становништва 2011. године, Врвари су имали 792 становника.

Према попису становништва из 2001. године у насељу Врвари живело је 175 становника[1] који су живели у 136 породичних, 27 самачких домаћинстава и 3 непородична домачинства.[2]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[3]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 104 115 157 164 192 252 291 224 164 125 120 158 306 639 523

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Врвари је имало 639 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
343 53,67%
Срби
  
58 9,07%
Југословени
  
31 4,85%
Италијани
  
19 2,97%
Албанци
  
11 1,72%
Словенци
  
10 1,56%
Муслимани
  
6 0,93%
Мађари
  
5 0,78%
Црногорци
  
3 0,46%
Чеси
  
3 0,46%
неопредељени
  
6 0,93%
регион. опр.
  
133 20,81%
непознато
  
11 1,72%
укупно: 639

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Истрапедија [1]

Литератрура[уреди]

  • А. Шоње: Slavenska cesta u Poreštini (Istra), Рад ЈАЗУ, књига 360, Загреб 1971.