Врдник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врдник

Поглед на Врдник
Поглед на Врдник

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Ириг
Становништво
Становништво (2011) 3092
Густина становништва 109 ст/km²
Положај
Координате 45°07′13″N 19°47′16″E / 45.120333, 19.787666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 267 m
Површина 34,1 km²
Врдник на мапи Србије
{{{alt}}}
Врдник
Врдник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22408
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 45° 07′ 13" СГШ, 19° 47′ 16" ИГД

Врдник је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу, на јужној страни Фрушке горе. Према попису из 2011. било је 3092 становника.

Географија[уреди]

Насеље се развило на странама долинских потока што даје терену заталасан изглед. Врдник се налази на надморској висини 181-260 метара, те зато има стрмих улица и кућа на развођима. Венац Фрушке горе штити Врдник од упада хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима топлија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена ка северу.

Историја[уреди]

Врдник се први пут помиње 1315. као тврђава Врдник, а други пут тек 1702. године, кад се наводи као насељено место које је имало физиономска обележја карактеристична за већину фрушкогорских насеља. Дуго се развијао уз истоимени манастир, а већинско становништво чинили су досељеници са свих страна, који су представљали најамну радну снагу (кметовипрњаворци) на имањима манастира. За развој Врдника од највеће важности било је откривање налазишта мрког угља и почетак његове експлоатације. Рудник је отворен 1804. као један од најстаријих на подручју бивше Југославије и први у Србији. Експлоатација је трајала до 1965. а затворен је 1968. године. Рудник је најпре припадао манастиру Врдник, да би касније припао грофу Пејачевићу из Руме, који га је откупио од монаха, а од 1874. припадао је Др Гвиду Понграцу [1]. Од 1908.—54 је радила једна од најјачих термоелектрана на подручју данашње Војводине.

Ту је још и веома значајан историјски споменик Врдничка кула. Истраживања су показала да темељи потичу из римског доба. Према неким подацима, градитељ је био римски цар Пробус већ 287. године. Касније изграђено утврђење од којег је остала данашња кула настало је у 14. веку, према подацима мађарских историчара. Ово утврђење имало је улогу заштите Врдника од напада освајача.

У Врднику се налази основна школа „Милица Стојадиновић Српкиња“. У школи се налазио мурал „Ксоовски бој“ рад академског сликара Воје Стаменића, димензија 5 пута 2,5 метра, настао 1964. године.[2]

Демографија[уреди]

Број становника у послератним пописима стално се повећавао све до 1961. године, да би затим почео да пада. Од бројних узрока, најважнији су затварање рудника и са тим сеоба радне снаге, пресељења у веће градске средине, а у новије време и негативна стопа природног прираштаја (низак наталитет). У Врднику је било доста досељеника из Чехословачке, Мађарске и Словеније, а онда се после 2. светског рата велики део ових вратио назад у своје матичне земље. Од пописа из 1971. године па до пописа из 1991. године запажено је знатно повећање удела старијег становништва те смањење младог становништва. У насељу Врдник живи 3704 (2002. г.) пунолетних становника. Просечна старост становништва износи 41,9 година (39,8 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1419 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Већина становништва су Срби (попис из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4070 [3]
1953. 4153
1961. 4610
1971. 4072
1981. 3612
1991. 3495 3430
2002. 3869 3704
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.769 74,75%
Хрвати
  
179 4,83%
Југословени
  
131 3,53%
Мађари
  
86 2,32%
Словенци
  
78 2,10%
Црногорци
  
41 1,10%
Муслимани
  
18 0,48%
Немци
  
13 0,35%
Македонци
  
13 0,35%
Словаци
  
7 0,18%
Албанци
  
7 0,18%
Румуни
  
5 0,13%
Руси
  
4 0,10%
Украјинци
  
3 0,08%
Русини
  
2 0,05%
Горанци
  
2 0,05%
Бугари
  
2 0,05%
Роми
  
1 0,02%
Буњевци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
275 7,42%


Привреда[уреди]

У Врднику је поред пољопривреде развијена индустрија и туризам. Такође постоји реална могућност реактивирања рударства које је усахнуло 1968. год. Туризам је свакако најмлађа и најпреспективнија привредна грана Врдника а и околине. Шуме захватају велики део Врдничког подручја, 39,7%, од чега највећи део припада друштвеном власништву. Удео обрадивог земљишта је 36,7%. Подручје Врдника је веома повољно за развој воћарства и виноградарства.

Занимљивости[уреди]

Мада мали, Врдник има неколико значајних занимљивости:

Термалне и минералне воде[уреди]

За Врдник су посебно значајне термоминералне воде. Посебно се издваја извор киселе и извор термалне воде. Извор киселе минералне воде налази се у долини врдничког потока. Овај извор је откривен 1953. године и давао је око 50 литара воде на минуту, температуре 15,5 °C.

Други извор термалне воде појавио се када је вода поплавила јужно окно рудника мрког угља у Врднику. Вода је класификована као натријум-магнезијум-хидрокарбонатно-сулфидна хомеотерма. Температура воде је 32,8 °C, и успешно се примењује код лечења реуматизма, за постоперативну рехабилитацију и друго. Почетак здравственог туризма датира из времена непосредно после открића воде. Врднички рудари су још пре Другог светског рата ископали два базена 20х10 i 10х6 метара, а после 2. светског рата затворени базен 14х8 метара и користили за лековите купке. Касније, вода се почиње користити уз савремене методе лечења, тако је Врдник постао здравствено-бањски и рекреациони центар.

Бања Врдник[уреди]

Бања се налази у изванредном природном амфитеатру, окружен благим поточним долинама, обраслим бујном и разноликом вегетацијом. Пружа изванредне могућности за лечење, одмор и рекреацију, као и туризам, с обзиром на бројне културно историјске споменике у непосредној близини. Бања поседује отворени и затворене базене, сауне и др. који пружају услове за рекреацију, релаксацију како онима који долазе на лечење тако и гостима који долазе на одмор. На располагању је 260 лежајева у једнокреветним, двокреветним, трокреветним собама и апартманима. Ту је и пословни центар који располаже са 500 седишта и потребним техничким садржајима; два ресторана са 350 места те сунчана тераса са погледом на олимпијски базен. На располагању су и спортски терени за мали фудбал, кошарку, одбојку, који се налазе у непосредној близини хотела.

Манастир Врдник[уреди]

Манастир Врдник

У попису фрушкогорских манастира из 1753. године се наводи да је оснивач манастира Врдник (који се зове и Раваница) кнез Лазар, мада историјски извори не потврђују да је он заиста ктитор манастира, као што је ктитор Раванице у централнојСрбији. Манастир се први пут поуздано помиње 1589. године. Турци су спалили манастир, а обновили су га монаси из манастира Раванице код Ћуприје, те му дали име свог спаљеног манастира. Ту су сахранили мошти кнеза Лазара. Манастир је касније поново рушен. Нова црква је коју је зидао мајстор Корнелије (Србин из Новог Сада), саграђена је 1801-1811. године. Од тада до данас манастир је мало измењен. У манастирској цркви чуване су до 2. светског рата велике драгоцености: оригинална одећа кнеза Лазара, покров од црвене свиле за лице кнеза Лазара који је везла око 1402. год. монахиња Јефимија и други вредни предмети украшени златом и сребром. У 2. светском рату предмети су били однети у Загреб, а затим после рата, били враћени у Србију, у музеј Српске православне цркве у Београду. Ни Лазареве мошти нису имале мира. Премештане су неколико пута, да би на крају ипак, дошле у Лазареву задужбину Раваницу, код Ћуприје, где се данас налазе. Ипак је у Врднику остао један део Лазаревих моштију, који је изложен у стакленој посуди у манастирској цркви. Остао је и комад Лазареве одеће. Између 1987. и 1990. године, те 1994. године, манастирска црква је била обнољена.

Познате личности из Врдника[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://hrcak.srce.hr/file/20810
  2. ^ У школи прекречили „Косовски бој“ („Вечерње новости“, 4. септембар 2013)
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]