Врдник

Врдник
Поглед на Врдник
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Ириг
Географски подаци
Географске координате	45° 07′ 13" СГШ 19° 47′ 16" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	34,1 km²
Надморска висина	267 m
Становништво (2002)
број становника	3704
густина насељености	109 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	22408
Позивни број	022
Регистарска ознака	RU
Врдник  Врдник на мапи Србије

Врдник је насеље у општини Ириг у Сремском округу, на јужној страни Фрушке горе. Према попису из 2002. било је 3704 становника (према попису из 1991. било је 3495 становника).

Географија

Насеље се развило на странама долинских потока што даје терену заталасан изглед. Врдник се налази на надморској висини 181-260 метара, те зато има стрмих улица и кућа на развођима. Венац Фрушке горе штити Врдник од упада хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима топлија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена ка северу.

Историја

Врдник се први пут помиње 1315. као тврђава Врдник, а други пут тек 1702. године, кад се наводи као насељено место које је имало физиономска обележја карактеристична за већину фрушкогорских насеља. Дуго се развијао уз истоимени манастир, а већинско становништво чинили су досељеници са свих страна, који су представљали најамну радну снагу (кметови – прњаворци) на имањима манастира. За развој Врдника од највеће важности било је откривање налазишта мрког угља и почетак његове експлоатације. Рудник је отворен 1804. и један од најстаријих на подручју бивше Југославије. Експлоатација је трајала до 1965. а затворен је 1968. године. Рудник је најпре припадао манастиру Врдник, да би касније припао грофу Пејачевићу из Руме, који га је откупио од монаха, а од 1874. припадао је Др Гвиду Понграцу . Од 1908.—54 је радила једна од најјачих термоелектрана на подручју данашње Војводине.

Ту је још и веома значајан историјски споменик Врдничка кула. Истраживања су показала да темељи потичу из римског доба. Према неким подацима, градитељ је био римски цар Пробус већ 287. године. Касније изграђено утврђење од којег је остала данашња кула настало је у XIV веку, према подацима мађарских историчара. Ово утврђење имало је улогу заштите Врдника од напада освајача.

Демографија

Број становника у послератним пописима стално се повећавао све до 1961. године, да би затим почео да пада. Од бројних узрока, најважнији су затварање рудника и са тим сеоба радне снаге, пресељења у веће градске средине, а у новије време и негативна стопа природног прираштаја (низак наталитет). У Врднику је било доста досељеника из Чехословачке, Мађарске и Словеније, а онда се после 2. светског рата велики део ових вратио назад у своје матичне земље. Од пописа из 1971. год. па до пописа из 1991. год. запажено је знатно повећање удела старијег становништва те смањење младог становништва. У насељу Врдник живи 3704 (2002. г.) пунолетних становника. Просечна старост становништва износи 41,9 година (39,8 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1419 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Већина становништва су Срби (попис из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 4070 1953. 4153 1961. 4610 1971. 4072 1981. 3612 1991. 3495 3430 2002. 3869 3704

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.769	74,75%
Хрвати			179	4,83%
Југословени			131	3,53%
Мађари			86	2,32%
Словенци			78	2,10%
Црногорци			41	1,10%
Муслимани			18	0,48%
Немци			13	0,35%
Македонци			13	0,35%
Словаци			7	0,18%
Албанци			7	0,18%
Румуни			5	0,13%
Руси			4	0,10%
Украјинци			3	0,08%
Русини			2	0,05%
Горанци			2	0,05%
Бугари			2	0,05%
Роми			1	0,02%
Буњевци			1	0,02%
Бошњаци			1	0,02%
непознато			275	7,42%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	6			2
80+	29			73
75-79	42			88
70-74	81			118
65-69	109			155
60-64	93			116
55-59	105			103
50-54	131			141
45-49	182			172
40-44	157			153
35-39	111			131
30-34	97			102
25-29	115			83
20-24	121			99
15-19	135			132
10-14	103			95
5-9	80			96
0-4	79			69
просек	39.8			43.8

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1121 1225 1402 1307 1332 1307 1419

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 376 374 275 273 87 25 5 3 1 - 2.60

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1514	474	905	67	61	7
Женски	1668	302	915	361	82	8

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	623	40	-	46	171	9	76	40	15	34
Женски	423	30	-	2	102	1	17	56	23	4
Оба	1046	70	-	48	273	10	93	96	38	38
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	7	54	17	28	17	-	-	64
Женски	7	6	8	25	115	20	-	-	7
Оба	12	13	62	42	143	37	-	-	71

Привреда

У Врднику је поред пољопривреде развијена индустрија и туризам. Такође постоји реална могућност реактивирања рударства које је усахнуло 1968. год. Туризам је свакако најмлађа и најпреспективнија привредна грана Врдника а и околине. Шуме захватају велики део Врдничког подручја, 39,7%, од чега највећи део припада друштвеном власништву. Удео обрадивог земљишта је 36,7%. Подручје Врдника је веома повољно за развој воћарства и виноградарства.

Занимљивости

Мада мали, Врдник има неколико значајних занимљивости:

• Бања Врдник
• Манастир Врдник (Раваница) из 16. века
• Стари рудник мрког угља (активан од 1804-1968. г.) са старом термоелектраном (радила од почетка 20. века па до 1954. године).
• Врдничка кула (Темељи потичу из римског доба (крај 3. века н. е.)).
• Ранч Платан познато туристичко одмаралиште.

Термалне и минералне воде

За Врдник су посебно значајне термоминералне воде. Посебно се издваја извор киселе и извор термалне воде. Извор киселе минералне воде налази се у долини врдничког потока. Овај извор је откривен 1953. године и давао је око 50 литара воде на минуту, температуре 15,5°C.

Други извор термалне воде појавио се када је вода поплавила јужно окно рудника мрког угља у Врднику. Вода је класификована као натријум-магнезијум-хидрокарбонатно-сулфидна хомеотерма. Температура воде је 32,8°C, и успешно се примењује код лечења реуматизма, за постоперативну рехабилитацију и друго. Почетак здравственог туризма датира из времена непосредно после открића воде. Врднички рудари су још пре Другог светског рата ископали два базена 20х10 i 10х6 метара, а после 2. светског рата затворени базен 14х8 метара и користили за лековите купке. Касније, вода се почиње користити уз савремене методе лечења, тако је Врдник постао здравствено-бањски и рекреациони центар.

Бања Врдник

Бања се налази у изванредном природном амфитеатру, окружен благим поточним долинама, обраслим бујном и разноликом вегетацијом. Пружа изванредне могућности за лечење, одмор и рекреацију, као и туризам, с обзиром на бројне културно историјске споменике у непосредној близини. Бања поседује отворени и затворене базене, сауне и др. који пружају услове за рекреацију, релаксацију како онима који долазе на лечење тако и гостима који долазе на одмор. На располагању је 260 лежајева у једнокреветним, двокреветним, трокреветним собама и апартманима. Ту је и пословни центар који располаже са 500 седишта и потребним техничким садржајима; два ресторана са 350 места те сунчана тераса са погледом на олимпијски базен. На располагању су и спортски терени за мали ногомет, кошарку, одбојку, који се налазе у непосредној близини хотела.

Манастир Врдник

Манастир Врдник

У попису фрушкогорских манастира из 1753. године се наводи да је оснивач манастира Врдник (који се зове и Раваница) кнез Лазар, мада историјски извори не потврђују да је он заиста ктитор манастира, као што је ктитор Раванице у централнојСрбији. Манастир се први пут поуздано помиње 1589. године. Турци су спалили манастир, а обновили су га монаси из манастира Раванице код Ћуприје, те му дали име свог спаљеног манастира. Ту су сахранили мошти кнеза Лазара. Манастир је касније поново рушен. Нова црква је коју је зидао мајстор Корнелије (Србин из Новог Сада), саграђена је 1801-1811. год. Од тада до данас манастир је мало измењен. У манастирској цркви чуване су до 2. светског рата велике драгоцености: оригинална одећа кнеза Лазара, покров од црвене свиле за лице кнеза Лазара који је везла око 1402. год. монахиња Јефимија и други вредни предмети украшени златом и сребром. У 2. светском рату предмети су били однети у Загреб, а затим после рата, били враћени у Србију, у музеј Српске православне цркве у Београду. Ни Лазареве мошти нису имале мира. Премештане су неколико пута, да би на крају ипак, дошле у Лазареву задужбину Раваницу, код Ћуприје, где се данас налазе. Ипак је у Врднику остао један део Лазаревих моштију, који је изложен у стакленој посуди у манастирској цркви. Остао је и комад Лазареве одеће. Између 1987. и 1990. год., те 1994. године, манастирска црква је била обнољена.

Познате личности из Врдника

• Милица Стојадиновић Српкиња, српска песникиња, провела је већину свог живота у Врднику. На коси у близини манастира Врдника налази се њен споменик.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Врдник

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)*
• Manastiri, Fruška Gora, Vrdnik
• Фрушкогорски манастири
• Бања Врдник

Види још

• Манастир Врдник
• Општина Ириг
• Срем
• Фрушка гора