Време (недељник)
- Ово је чланак о недељним новинама. За друга значења погледајте Време (вишезначна одредница).
Време је српски недељни часопис. Основала га је у Београду октобра 1990. група новинара која је напустила недељник НИН, група београдских дисидената, као и новинара Борбе. Током ратова у бившој Југославији, било је један од тзв. независних медија, често цитиран у иностранству као један од непристрасних извора информација из Србије и околних земаља.
Садржај |
[уреди] Власништво и утицаји
Време је приватни лист са значајним учешћем редакције у власништву и с пресудним утицајем на избор главног уредника уз институционализовану уређивачку независност редакције у односу на власнике - о чему сведочи и полемика коју је неколико истакнутих чланова редакције Времена (главни уредник Драгољуб Жарковић, Стојан Церовић и Милан Милошевић) водило са већинским власником и суоснивачем Времена адвокатом Срђом Поповићем, између осталог и о томе зашто је Време излазило за време ратног стања током бомбардовања Србије од стране НАТО када је била заведена цензура. Време дугује 370.000 евра фирми Делта Макси, а дуг доспева на наплату 21 марта 2012.[1] Савет за борбу против корупције сматра да Мирослав Мишковић има значајан утицај на пословање Времена, а то илустрију тиме што је Времену поверио екслузивну информацију о продаји Делта Максија.
[уреди] Сарадници
Најзанимљивије личности које су радом у Времену постале познате је чувени карикатуриста Коракс, Југ Гризељ, чије име носи новинарска награда за истраживачко новинарство и ширење разумевања међу народима, колумниста Стојан Церовић, главни уредник Радио телевизије Србије Ненад Стефановић био је новинар Времена 1990-2005. главна уредница Политике Љиљана Смајловић била је уредница спољнополитичке рубрике Времена 1992-4, главни редник Радио Београда Драган Радуловић радио је у Времену 1999-2000, Веселин Симоновић главни уредник београдског вечерњег листа Блиц био је уредник у Времену, амбасадорка Србије у ЕУ Роксанда Нинчић је суоснивач Времена и новинар тог њузмагазина 1990-2000.
[уреди] Додаци часопису
Од 1990, Време је издавало више додатака („Време новца“, „Време забаве“, итд.) и било је издавачка кућа, али се Време књиге издвојило и променило име у Стубови културе. У оквиру Времена једно време је излазила Нова српска политичка мисао, по издвајању дела редакције из редакције часописа Политичка мисао, а касније је тај часопис наставио да излази самостално. Године 1990. у оквиру Времена излазио је и културни магазин Александија који је касније наставио да излази самостално. Време је имало и међународно издање, под називом „Vreme International“, које је углавном било усмерено на српску дијаспору у Европи.
[уреди] Личност године
Уредништво недељника „Време“, почевши од 2001. године, бира личност године. Критеријум за избор је „позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интересу“.[2] Досадашње личности године по избору „Времена“ су:
- 2001: Божидар Ђелић, министар финансија у Влади Републике Србије,[3]
- 2002: Млађан Динкић, гувернер Народне банке Југославије,[4]
- 2003: Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици,[5]
- 2004: Расим Љајић, министар за људска и мањинска права у Влади Републике Србије,[6]
- 2005: Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије,[7]
- 2006: Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије,[8]
- 2007: Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност,[9]
- 2008: Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петинца,[10]
- 2009: Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије.[2]
- 2010: Драган Ђилас, градоначелник Београда.[11]
- 2011: Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније.[12]
[уреди] Види још
[уреди] Извори
- ^ http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20MEDIJIMA,%20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf
- ^ а б Личност године. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — Божидар Ђелић. „Време“ бр. 574, 3. јануар 2002. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године 2002 — Млађан Динкић. Чак и ја штедим у нашим банкама. Димитрије Боаров. „Време“ бр. 628, 16. јануар 2003. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици. Демонтирање патријархалне државе. Вера Дидановић. „Време“ бр. 679, 8. јануар 2004. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — Расим Љајић. Како сам од министарства направио бренд. Вера Дидановић. „Време“ бр. 732, 13. јануар 2005. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије. Татјана Тагиров. „Време“ бр. 784, 12. јануар 2006. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — генерал Здравко Понош, начелник Генералштаба. Филип Шварм, Дејан Анастасијевић. „Време“ бр. 836, 11. јануар 2007. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност. Тамара Скроза. „Време“ бр. 888, 10. јануар 2008. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Личност године — Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница. Колико је свет леп. Слободан Бубњевић. „Време“ бр. 941, 15. јануар 2009. Приступљено 26.12.2009.
- ^ Драган Ђилас личност године „Времена“.
- ^ Време: Тасовац је личност године (Б92, 26. децембар 2011)
[уреди] Спољашње везе
- http://www.vreme.com (Архива од задњег броја из 1998. до данас)
- http://www.ex-yupress.com/vreme/vremeindex.html (Неки чланци)
- http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest (Архива сваког издања од касног септембра 1991. до 1997.)
