Координате: 44° 26′ 19" СГШ, 20° 16′ 32" ИГД Вреоци су насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 3210 становника (према попису из 1991. било је 3385 становника).
Историја [уреди]
Место Вреоци се налази северно од Лазаревца. По предању село је некада било у „Старом Селишту“. Тврди се да је због неколико врло јаких извора-врела село добило име. За време аустријске владавине (1718-1739. године) ово место помиње под именом Vreozij. У арачким списима из првих десетлећа 19. века забележени су Вреоци и имали су 1818. године 84 куће и припадала Кнежини Гошњића; године 1822. село је имало 97 кућа и припадало је Кнежини Станоевића. По попису из 1921. године село је имало 276 кућа са 1406 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Привреда [уреди]
Вреоци се налазе на лежишту угља, лигнита, који у непосредној близини експлоатише Привредно друштво Рударски басен „Колубара“ на површинским коповима на „Пољу Д“ које је стигло до ивице села. Селу следи расељавање и проширење постојећих („Поље Д“ и „Тамнава-исток“) као и отварање нових експлоатационих поља („Поље Е“, „Поље Ф“ и „Поље Г“).[3]
Демографија [уреди]
У насељу Вреоци живи 2575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 1088 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2002.[5] |
|
| Срби |
|
3.158 |
98,38% |
| Горанци |
|
11 |
0,34% |
| Роми |
|
10 |
0,31% |
| Црногорци |
|
8 |
0,24% |
| Хрвати |
|
2 |
0,06% |
| Муслимани |
|
2 |
0,06% |
| Словаци |
|
1 |
0,03% |
| Руси |
|
1 |
0,03% |
| Мађари |
|
1 |
0,03% |
| Македонци |
|
1 |
0,03% |
| непознато |
|
8 |
0,24% |
Становништво према полу и старости [6]
|
|
м |
|
|
ж |
| ? |
2 |
|
|
10 |
| 80+ |
9 |
|
|
20 |
| 75-79 |
36 |
|
|
50 |
| 70-74 |
65 |
|
|
95 |
| 65-69 |
108 |
|
|
111 |
| 60-64 |
92 |
|
|
106 |
| 55-59 |
50 |
|
|
88 |
| 50-54 |
106 |
|
|
109 |
| 45-49 |
164 |
|
|
153 |
| 40-44 |
113 |
|
|
123 |
| 35-39 |
127 |
|
|
96 |
| 30-34 |
92 |
|
|
106 |
| 25-29 |
121 |
|
|
134 |
| 20-24 |
106 |
|
|
111 |
| 15-19 |
104 |
|
|
84 |
| 10-14 |
97 |
|
|
90 |
| 5-9 |
90 |
|
|
85 |
| 0-4 |
77 |
|
|
80 |
| просек |
38.4 |
|
|
40.5 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
| Година пописа |
1948. |
1953. |
1961. |
1971. |
1981. |
1991. |
2002. |
| Број домаћинстава |
508 |
770 |
933 |
906 |
1003 |
1018 |
1088 |
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
| Број чланова |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 и више |
Просечан број чланова |
| Број домаћинстава |
226 |
270 |
192 |
235 |
87 |
61 |
12 |
4 |
- |
1 |
2.95 |
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
| Пол |
Укупно |
Неожењен/
Неудата |
Ожењен/
Удата |
Удовац/
Удовица |
Разведен/
Разведена |
Непознато |
| Мушки |
1295 |
349 |
844 |
56 |
43 |
3 |
| Женски |
1396 |
242 |
841 |
257 |
47 |
9 |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол |
Укупно |
Пољопривреда, лов и шумарство |
Рибарство |
Вађење руде и камена |
Прерађивачка индустрија |
Производња и снабдевање... |
Грађевинарство |
Трговина |
Хотели и ресторани |
Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки |
754 |
52 |
- |
386 |
131 |
60 |
44 |
17 |
12 |
27 |
| Женски |
341 |
43 |
- |
98 |
51 |
14 |
4 |
33 |
29 |
6 |
| Оба |
1095 |
95 |
- |
484 |
182 |
74 |
48 |
50 |
41 |
33 |
| Пол |
Финансијско посредовање |
Некретнине |
Државна управа и одбрана |
Образовање |
Здравствени и социјални рад |
Остале услужне активности |
Приватна домаћинства |
Екстериторијалне организације и тела |
Непознато |
| Мушки |
2 |
3 |
6 |
2 |
3 |
4 |
- |
- |
5 |
| Женски |
5 |
2 |
7 |
14 |
25 |
8 |
- |
- |
2 |
| Оба |
7 |
5 |
13 |
16 |
28 |
12 |
- |
- |
7 |
Референце [уреди]
- ^ Подаци су узети из описа Вреоци од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
- ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
- ^ kWh, Електропривреда Србије, 16. новембар 2007, 406, стр 7/8, ISSN 1452-8452
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Литература [уреди]
- Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
Спољашње везе [уреди]