Вршац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вршац
Поглед на град са Вршачког брега
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужно-банатски
Општина	Вршац
Географски подаци
Географске координате	45° 06′ 60" СГШ 21° 18′ 08" ИГД
Површина	198,5* km²
Становништво (2002)
број становника	36623
густина насељености	185* ст./km²
Остали подаци
Поштански број	26300 26302 26303 26304 26305
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ
Вршац  Вршац на мапи Србије

Координате: 45° 06′ 60" СГШ, 21° 18′ 08" ИГД

Вршац (рум. Vârşeţ, мађ. Versec (пре турског времена Érsomlyó), нем. Werschetz) је градско насеље у општини Вршац у Јужнобанатском округу, један од најстаријих банатских градова који се налази се на југоисточном рубу Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Према попису из 2002. било је 36623 становника (према попису из 1991. било је 36885 становника). По овоме је Вршац други по величини град у округу и највећи град у Банату без статуса средишта округа.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Култура 4 Привреда 5 Спорт 6 Демографија 7 Градови побратими 8 Познате личности 9 Фотогалерија 10 Види још 11 Литература 12 Напомене 13 Референце 14 Спољашње везе

[уреди] Географија

Вршац се налази североисточно од Београда на 83. километру међународног магистралног пута према Румунији, од које је удаљен 14 km. Вршац одликује добра повезаност са околним местима, као и градовима у овом делу Војводине, и то како друмским тако и железничким саобраћајем. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз према Румунији, а друмски код Ватина.

Вршац лежи у самом подножју Вршачких планина. У његовој непосредној близини налазе се депресије Великог и Малог рита, поточне долине, лесне заравни, а на невеликој удаљености налази се и Делиблатска пешчара, специфичан географски комплекс и једно од највећих пешчаних пространстава у Европи. Вршачке планине, на крајњем југоистоку Баната, заузимају површину од око 170 km². Имају претежно одлике брдско-брежуљкастих предела чији централни део има планински карактер. Почињући са брдима Капела (252 m) и Кула (399 m) над самим градом, простиру се на истоку све до речице Черне у Румунији, на северној страни оивичене су Марковачким потоком и Малим Ритом у који се стрмо спуштају. Са јужне стране благо опадају и завршавају се долинама потока Месића и Гузајне. У уздужном профилу, на правцу исток-запад налазе се највећи врхови, међу којима доминира Гудурички врх (641m), уједно и највиши врх у Војводини. Јужна и северна подгорина испресецане су вододеринама и поточним долинама.

Клима је умерено-континентална, са следећим обележјима: дуга и топла лета, нешто хладније, а понекад хладне и снеговите зиме, свежија и краћа пролећа, док су јесени дуже и топлије. Посебну специфичност Вршцу даје кошава. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, односно у хладнијој половини године. Брзина кошаве је променљива и креће се од 18 до 40 km на сат, а поједини удари и до 140 и више km на сат. Осим кошаве дува и северац и северозападни ветар.

Вршачки предео је прилично сиромашан водотоковима природног порекла. Једина река је Караш, који извире у Румунији и протиче недалеко од Вршца. Месић, највећи од неколико потока, извире у брдима изнад истоименог села и протиче кроз сам град. На територији јужног Баната изграђена је од 18. века до данас, читава мрежа канала за одвођење атмосферских и подземних вода. Највећи је канал Дунав-Тиса-Дунав, који пролази на око десетак километара од Вршца. У самом граду је вештачко језеро које је уређено као градско купалиште, а у близини, у Великом Риту постоји рибњак површине 906 хектара, познат и као станиште великог броја врста барских птица и друге дивљачи.

У животињском свету Вршачких планина има срна, дивљих свиња, зечева, дивљих мачака, лисица, а у пролазу се задржавају и вукови. Из птичјег света заступљени су: дивља патка и гуска, дивљи голуб, јаребица, фазан, велики и мали детлић, крагуј, пуповац, а од грабљивица, јастреб, мишар, орао, сова, соко. На подручју Вршца живе: веверица, шумски пух, сива и црна врана, гавран и многе друге врсте ретких птица. Јединствено гнездиште у нашој земљи има у Малом Риту барска шљука бекасина. Од змија најзаступљенија је белоушка, ређе шарка, а има слепића и смука. Једна врста зеленог гуштера сматра се да је раритет у Војводини. У речним токовима и у каналима има разних врста риба: штуке, шарана, сома, кечиге, караша и ситне беле рибе.

Биљни свет је веома разнолик. Највише је трава од којих посебан значај има кострика. На Вршачким планинама расту: смрека, црни бор, павит, пољски и брдски брест, буква, питоми кестен, више врста храста, бели граб, више врста липа, купина, шипак, пољска ружа, дивља јабука и крушка, бели и црвени глог, брекиња, оскоруша, рашљика (трн), дивља трешња, руј, клокочика, клен, млеч, жеста, дрен, свиб, бршљан, курика, пасрден, бели и црни јасен, обична калина, црвена зова, веприна. Све су то аутохтоне биљне врсте. Накнадно унете дрвенасте врсте су: багрем, јасика, бела и црна топола, врба ракита, дивљи кестен и разни четинари. На Вршачким планинама има 1.024 врста дрвећа, шибља и зељастог биља. Зна се за 22 биљне заједнице (фитоценозе) и то 10 степско-ливадских и 12 шумских.

Општини Вршац припадају села: Ватин, Мали Жам, Велико Средиште, Марковац, Месић, Павлиш, Сочица, Јабланка, Влајковац, Ритишево, Куштиљ, Уљма, Избиште, Војводинци, Потпорањ, Стража, Мало Средиште, Шушара, Орешац и Загајица.

[уреди] Историја

Први трагови насеља на Вршачком брду потичу из времена праисторије. Подграђе испод Вршачке куле (средњевековно утврђење) високо је 21 m, са зидовима дебелим 2,5 m. Подручје данашњег града и околине било је такође насељено у давној прошлости.

Насеље на овом месту развило се у сенци средњовековног града који је подигао угарски краљ Жигмунд почетком XV века на врху брда да би заштитио јужне границе своје државе од сталних турских упада. Ускоро је град предат српском деспоту Ђурђу који га је повезао са својим главним утврђењима јужно од Дунава у чврсти одбрамбени систем

Године 1425. српске избеглице са југа настаниле су се у подножју брега и своје насеље назвали су Подвршац. Већ тада ова област била је позната по својим винима која су била међу најтраженијима на угарском двору. Након што су опустошили читаву област, Турци су град заузели 1552. но Вршац је и даље остао настањен Србима. Ово се променило након 1594. када су Срби, у нади да ће се ослободити у садејству са аустријском армијом, подигли Банатску буну: испрва су имали много успеха и између осталих градова ослобођен је и Вршац, но крајем лета Турци су удруженим снагама потукли устанике и започели са осветом. Већина Срба побегла је у Ердељ а Вршац је у потпуности попримио орјентални изглед.

1716. Турке је из града протерао војсковођа Еуген Савојски чиме је отворио нову епоху у историји града. У град су ускоро колонизовани Немци из области око реке Мозела који су собом донели нове виноградарске технике које ће Вршац брзо претворити у једно од средишта винарства Хабзбуршка монархија. Брзи привредни успон крунисан је добијањем повеље слободног краљевског града 1817. Град је знатно назадовао за време револуције 1848. када су се око њега тукли Срби и Мађари. Остатак XIX века протекао је у миру и напретку који је пресекла зараза филоксере која је запретила уништењем све винове лозе. Но, катастрофалне последице фолоксере брзо су поништене у овој области планским сађењем америчких сорти лозе.

Највећа етничка промена наступила је у последњим данима Другог светског рата када су локални Немци избегли пред наступајућом Црвеном армијом. Тада долази до систематске демографске и политичке промене у граду. Комунисти преузимају све облике власти. Земља, имања, фабрике, зграде одузимају се староседеоцима и додељују подобнима.^{[тражи се извор]} До педесетих година двадесетог века траје страховита пљачка, насиље, малтретирања и убијања,^{[тражи се извор]} да би касније град почео да живи као и сви други у СФРЈ. Осамдесетих година двадесетог века Вршац почиње да излази из привредне таме и развија имиџ успешног града.

[уреди] Култура

Вршац има знамениту историјску прошлост са споменицима од праисторије до данашњег доба. Многобројне карактеристичне грађевине из XVIII и XIX века, Градска кућа, стара апотека (1783), барокна зграда "Два пиштоља", кућа у којој је живео и умро Јован Стерија Поповић, Владичин двор, цркве (католичка црква св.Герхарда од Сагреда је највећа католичка црква у Србији, а била је друга по величини у СФРЈ, одмах после загребачке катедрале. Довршена је 1863 године и има функционалне оргуље на којима се редовно одржавају концерти. Капела св. Крста је најстарија католичка богомолја у Банату, чију граднју су започели досељеници 1720, а завршили 1728 године. Православна црква св. Оца Николаја саграђена је 1785 године и тада је била највећа српска православна црква северно од Саве и Дунава.), стари парк са споменицима, Народни музеј (основан 1882 - најстарији музеј у Војводини), а главно обележје града је стара кула стражара на Вршачком брегу из раног средњег века симбол града и најстарији замак на територији Војводине. Све то је вредно помена, а нарочито Манастир Месић из XVII века. У овом граду је рођен отац Српске драме Јован Стерија Поповић, најпознатији наш сликар Паја Јовановић. Град има професионално позориште, развијена је издавачка делатност у којој предњачи КОВ - Књижевна општина Вршац. У граду се одржава Јесењи позоришни фестивал, међународни фестивал фолклора.

[уреди] Привреда

Данас су од значаја виноградарство, занатство, трговина и индустрија. Вршачка вина су позната широм земље. У околини Вршца има доста излетишта и ловишта. У граду је и познати Центар за спортско једриличарство с аеродромом. Осим тога ту су и излетишта Ритишево, Стража, Парта, канал ДТД и вештачка језера која обогаћују изванредну околину града.

[уреди] Спорт

Вршац је данас један од најзначајнијих спортских центара у Војводини и Србији. Градски клубови такмиче се у најјачим лигама у одбојци, тенису, стоном тенису, кошарци, теквонду, шаху... Развијен је параглајдинг, оријентационо трчање, спортски риболов, планинарство, атлетика, бициклизам.

Најпознатији и најтрофејнији је женски кошаркашки клуб Хемофарм са шест освојених титула шампиона државе. Вршац има леп градски стадион са око 10.000 места, модерни спортски комплекс Центар Миленијум са око 3.500 места, неколико мањих спортских сала, терена и игралишта.

[уреди] Демографија

У насељу Вршац живи 29843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,4 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 12893 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 23038 [1] 1953. 26110 1961. 31620 1971. 34256 1981. 37513 1991. 36885 35689 2002. 38293 36623

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			28.372	77,47%
Мађари			1.800	4,91%
Румуни			1.734	4,73%
Југословени			848	2,31%
Роми			644	1,75%
Македонци			303	0,82%
Хрвати			204	0,55%
Црногорци			190	0,51%
Словаци			132	0,36%
Словенци			99	0,27%
Чеси			88	0,24%
Бугари			87	0,23%
Немци			85	0,23%
Албанци			33	0,09%
Муслимани			30	0,08%
Руси			19	0,05%
Украјинци			11	0,03%
Буњевци			8	0,02%
Власи			4	0,01%
Русини			3	0,00%
Бошњаци			3	0,00%
непознато			988	2,69%

[уреди] Градови побратими

• Бањска Бистрица, Словачка

[уреди] Познате личности

• Драгиша Брашован, архитекта
• Рада Ђуричин, глумица
• Бора Костић (1887—1963), шахиста
• Феликс Милекер
• Јосиф Јовановић Шакабента
• Милан Јовановић (1863—1944), фотограф
• Паја Јовановић (1859—1957), познати сликар
• Теодор Несторовић (†1594), хришћански светитељ
• Никола Нешковић (1739—1775), познати сликар
• Васко Попа (1922—1991), песник
• Недељко Поповић, сликар
• Јован Стерија Поповић (1806—1856), књижевник, комедиограф
• Зорана Тодоровић (†1989), највиша светска кошаркашица (2,09 m)
• Султана Цијук, оперска певачица
• Властимир Перичић, композитор

[уреди] Фотогалерија

Вршац Главна српска православна црква Румунска православна црква Владичански двор Банатске епархије Прилаз католичкој цркви Католичка црква Католичка капела на брегу Брдо са православном и католичком црквом зграда Народне банке (Национална штедионица)

[уреди] Види још

• Општина Вршац
• Градски музеј у Вршцу

[уреди] Литература

• Душан Велча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
• Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.

[уреди] Напомене

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Вршац, на којој се налазе два насеља, Вршац и Вршачки Ритови.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Званична презентација града
• Презентација града
• Вршац - град три стреле („Глас јавности“, 9. март 2001.)
• Старе разгледнице Вршца
• Владичански двор у Вршцу

Координате: 45° 07' 00" СГ Ш, 21° 18' 13" ИГД

Насељена места општине Вршац
Ватин • Велико Средиште • Влајковац • Војводинци • Вршац • Вршачки Ритови • Гудурица • Загајица • Избиште • Јабланка • Куштиљ • Мали Жам • Мало Средиште • Марковац • Месић • Орешац • Павлиш • Парта • Потпорањ • Ритишево • Сочица • Стража • Уљма • Шушара