Вршачки замак

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 07' 23" СГ Ш, 21° 19' 28" ИГД

Вршачки замак
Вршачки замак
Вршачки замак
Опште информације
Место Вршац
Општина Општина Вршац
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика замак
Време настанка XV век
Тип споменика Споменик културе од великог значаја
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Панчево
Надлежна институција
Седиште Вршац
Адреса Трг Победе 1 26300 Вршац
Телефон (013) 821 053; 821 435
Факс (013) 851 346; 821 328
Интернет страна Званични сајт

Вршачки замак (Вршачка тврђава, Вршачка кула) је тврђава у Србији из XV века чији се остаци уздижу на висини од 399m нмв, на Вршачком брегу изнад града, од које је најочуванија Донжон кула. Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка 18m, а дугачка 46m. Сам Донжон има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази степеницама које се лако могу склонити у случају опасности. Висок је око 20m са приземљем и три спрата, од којих је трећи, по остацима камина и оџака, коришћен за становање. Претпоставља се да је целу утврду подигао Ђурађ Смедеревац (14271456) после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године са циљем заштите својих поседа на простору данашње Војводине, а у прилог тој тези иде и архитектонска сличност између Вршачке куле и Смедеревског града односно утврђења манастира Манасије. Према неким другим тезама на том простору је постојало утврђење и пре тог времена, које се у ондашњим изворима из прве половине 13. века јавља под именом Ерд Шомљо(рум. Erdesumulu,мађ. Erdsomlyo,Ersomlyo) или само Шомљо, али његова тачна локација још увек није са сигурношћу потврђена, пошто се поред данашњег Вршца као могућа локација помиње и простор Баната који се данас налази у Румунији.

Прошлост утврде[уреди]

Вршац се први пут у изворима помиње 1427. године у писму краља Жигмунда (13871439) под именом Подвршан, које указује да се насеље налазило испод врха, на коме се могућно налазила и утврда. Међутим најизвесније је да је утврђење чији се остаци данас налазе на врху Вршачког брега подигао Ђурађ Смедеревац, највероватније после пада Смерева и целе Деспотовине 1439. године. Већ 1456. године заузеле су га Османлије у склопу напада на Смедерево и Београд, али се нису дуго задржале у њему.

Грб града Вршца са кулом, Халабурином руком и агином главом

Османлије су утврду и околину заузеле 1552. године и држале су га све до 1716. године, када је ушао у састав Аустријског царства. Током османлијске управе тим простором дошло је до велике банатске буне 1594. године коју су подигли локални Срби и Румуни и који су, између осталог, ослободили и Вршац са утврђењем.

Модел Вршачког замка. Аутор Голец Јосиф-Бајди. Градски музеј Вршац

Сама буна је угушена у крви, али је остао забележен легендарни догађај током османлијске опсаде града када је османлијски ага изазвао на двобој српског војводу Јанка Лугошана званог Халабура који је бранио утврду. Овај му је изашао на мегдан и савладао га, а цео догађај је постао и део грба града Вршца на коме се изнад куле види рука са мачем и одсеченом турском главом.


Вршачки замак, мај 2012.

Аустријанци су преузели контролу над градом 1716. године и он је тада ушао у састав Тамишког Баната са седиштем у Темишвару, а већ 1718. године је постао средиште Вршачког дистрикта. Вероватно је у ово доба утврда изгубила своју стратешку вредност и била напуштена пошто се на њој не могу уочити назнаке преправљања у артиљеријску утврду, као што се десило са Београдском или Петроварадинском тврђавом.

Конзерваторски и рестаураторски радови на кули су изведени 1984. и 1993. године, а од 1997. године су отпочела систематска археолошка ископавања целокупног локалитета којим су откривени остаци јаке кружне куле која се налазила насупрот данас очуваној. Сама кула и остаци утврде су током НАТО агресије на СРЈ претрпели оштећења услед ракетних напада на телекомуникациони предајник који се налази у њеној близини, изведених 30.04. и 12.05.1999. године.

Реконструкција[уреди]

Одлука о комплетној реконструкцији здања донесена је на састанку управе 4. марта 2009, године када је одлучено да се потпуно реконструише првобитно здање са Донжон кулом, зидовима и малом кулом, те да се име здања промени у Вршачки замак. Радови су почели наредне 2010. године и завршена је прва фаза радова која је обухватила потпуну реконструкцију Донжон куле или Вршачке куле, како је раније била позната, са додатком мање зграде поред ње, тзв. Капија куле, регулисањем зидарских радова, изградњом унутрашњих нивоа Донжон куле са постављањем крова.


Друга фаза треба да буде завршена 2011. године и обухвата изградњу зидова и мале куле, као и уређење целог комплекса у туристичко-спортски центар са музејом, осматрачницом са видиковцем у Донжон кули, као и рестораном унутар зидина, и просторијама за културно-уметничка дешавања, уз постављање стакленог крова над двориштем замка[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Реконструкција Вршачке куле“ Приступљено 23. 1. 2011.. 

Литература[уреди]

Вршачка кула, положај на брегу


Спољашње везе[уреди]