Врњачка Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије

Врњачка Бања је градско насеље у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2002. било је 9.877 становника (према попису из 1991. било је 9.812 становника).

Врњачка Бања
Грб Врњачке Бање
(Грб града)
Мото: нема
Округ Рашки
Општина Врњачка Бања
Број становника (2002.)
у граду
у општини


9.912
26.445
Број становника (1991.) 9.543
Основан 1868. године
Географска ширина
Географска дужина
43°35′ СГШ
20°55′ ИГД
Надморска висина од 220 до преко 300 m
Позивни број 036
Поштански код 36210
Регистарске таблице KV
Председник Општине Зоран Сеjзовић
Интернет страница града

Садржај

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Врњачке Бање

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве

[уреди] Клима

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.

[уреди] Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
9.459 95,76%
Црногорци
  
79 0,79%
Југословени
  
46 0,46%
Македонци
  
20 0,20%
Хрвати
  
19 0,19%
Мађари
  
15 0,15%
Роми
  
14 0,14%
Руси
  
6 0,06%
Бугари
  
6 0,06%
остали
  
8 0,08%
непознато
  
145 1,46%
Графикон промене броја становника у току 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2355 [2]
1953. 3158
1961. 4971
1971. 6520
1981. 9699
1991. 9812 9568
2002. 10273 9877


[уреди] Минералне воде

За више информација погледајте Минералне воде Врњачке Бање

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топа вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

  • шећерних болести
  • стање после прележене заразне жутице
  • хроничног запаљења црева и желуца
  • болест жучне кесе и жучних путева
  • чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
  • болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Врњачке Бање

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.

[уреди] Важније године

Врњачка Бања (Србије)
Врњачка Бања
Врњачка Бања
Врњачка Бања на карти Србије
  • 1833. - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
  • 1834. - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
  • 1835. - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
  • 1868. (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
  • Јул 1869. - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
  • 1875. - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
  • 1883. - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
  • 1885. - Одређене прве границе бањског реона
  • 1892. - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
  • 1905. - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
  • 1910. - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
  • 9. новембар 1915. - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
  • 19. октобар 1918. (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
  • 1929. - Изграђена модерна електрична централа
  • 30. децембар 1933. - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
  • 17. новембар 1941. - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
  • 14. октобар 1944. - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
  • 1955. - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
  • 1962. - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи

[уреди] Привреда

Врабац "Гочко" - симбол Врњачке Бање. Налази се у центру града

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

  • Агенција Крагуљац – инсталација и сервис рачунара, обука корисника, израда и одржавање сајтова, програмирање
  • Артињан - Предузеће за прераду дрвета
  • Аутопревоз Врњачка Бања - Аутобуска фирма која има линије ка многим дестинацијама у Србији и иностранству
  • Балинт - предузеће за производњу и промет опреме за паковање и прераду хране
  • Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
  • Бобан Комерц - предузеће за трговину прехрамбеним производима
  • Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
  • Декор стил-радионица за израду металне галантерије
  • Децо д.о.о. - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење електро инсталација
  • Модна кућа Елегант
  • Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
  • Металотитан - произвођач опреме од киселоотпорних, ватроотпорних прохрона и титана
  • Модна кућа Тодор
  • Уникат - пројектовање и производња уникатног намештаја од дрвета

[уреди] Политика

  • Скупштина општине
    • Председник СО: Драган Стевановић
    • Заменик председника СО: Светлана Јанковић Митевски
    • Секретар: Славиша Пауновић
    • Одборници:
      • За Европску Врњачку Бању ( ДС,Г 17,СПО) 10
      • ДСС - 2
      • ГГ Драган Стевановић 1
      • Напредна Странка 4
      • Нова Србија 3
      • Јединствена Србија 2
      • ГГ Раде Симић 2
      • Покрет социјалиста 1
  • Председник општине: Зоран Сеизовић (Демократска странка)
  • Заменик председника општине: Војислав Вујић (Јединствена Србија)

[уреди] Спорт

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар "Рај" са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова "Коцка" на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

  • боксерски клуб
  • рукометни клуб "Гоч"
  • стонотениски клуб "Гоч"
  • фудбалски клуб "Гоч Вода Врњци"
  • фудбалски клуб "Volley"
  • фудбалски клуб "Врњачка Бања"
  • пливачко-ватреполо клуб "Гоч Бели Извор"
  • кошаркашки клуб "Гоч Аутопревоз"
  • школа кошарке "Баскет"
  • тениски клуб "Гоч"
  • бодибилдинг клуб "Звезда"
  • шаховски клуб "Липова"
  • шаховски клуб "Гоч"
  • карате клуб "Гоч"
  • Теквондо Клуб

[уреди] Галерија слика

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Викизворник
Викимедијина остава има још сродних мултимедијалних датотека:

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Мапе


Координате: 43° 37' 00" СГ Ш, 20° 54' 00" ИГД


Направи књигу