Врњачка Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врњачка Бања
Vrnjacka Banja 22.JPG
централни део врњачког парка
Coat of arms of Vrnjačka Banja.jpg
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Рашки
Општина Врњачка Бања
Географски подаци
Географске координате 43° 36′ 60" СГШ
20° 53′ 60" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 9877
Остали подаци
Поштански број 36210
Позивни број 036
Регистарска ознака ВБ
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Врњачка Бања

 Врњачка Бања на мапи Србије


Координате: 43° 36′ 60" СГШ, 20° 53′ 60" ИГД

Врњачка Бања је градско насеље у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2002. било је 9.877 становника (према попису из 1991. било је 9.812 становника).

Садржај

[уреди] Географија

Река у Врњачкој Бањи.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Врњачке Бање

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве

[уреди] Клима

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.

[уреди] Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
 9.459 95,76%
Црногорци
  
 79 0,79%
Југословени
  
 46 0,46%
Македонци
  
 20 0,20%
Хрвати
  
 19 0,19%
Мађари
  
 15 0,15%
Роми
  
 14 0,14%
Руси
  
 6 0,06%
Бугари
  
 6 0,06%
остали
  
 8 0,08%
непознато
  
 145 1,46%
Графикон промене броја становника у току 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2355 [2]
1953. 3158
1961. 4971
1971. 6520
1981. 9699
1991. 9812 9568
2002. 10273 9877


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 58
  
  
 60
80+ 93
  
  
 120
75-79 122
  
  
 208
70-74 244
  
  
 307
65-69 337
  
  
 362
60-64 280
  
  
 363
55-59 184
  
  
 290
50-54 318
  
  
 404
45-49 410
  
  
 412
40-44 340
  
  
 405
35-39 306
  
  
 335
30-34 255
  
  
 298
25-29 272
  
  
 318
20-24 349
  
  
 293
15-19 306
  
  
 303
10-14 308
  
  
 311
5-9 251
  
  
 230
0-4 204
  
  
 221
просек 40.0 42.3
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 807 1017 1677 2302 3412 3436 3703
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 917 1014 665 758 232 89 23 1 2 2 2.67
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата		 Ожењен/
Удата		 Удовац/
Удовица		 Разведен/
Разведена		 Непознато
Мушки 3874 1044 2521 154 126 29
Женски 4478 895 2537 725 299 22
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1670 30 - - 487 28 76 217 172 114
Женски 1595 19 - - 309 17 31 280 212 50
Оба 3265 49 - - 796 45 107 497 384 164
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 103 109 55 94 84 - - 82
Женски 19 76 94 116 259 58 - - 55
Оба 38 179 203 171 353 142 - - 137


[уреди] Минералне воде

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Минералне воде Врњачке Бање

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

  • шећерних болести
  • стање после прележене заразне жутице
  • хроничног запаљења црева и желуца
  • болест жучне кесе и жучних путева
  • чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
  • болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

[уреди] Историја

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Врњачке Бање

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.

[уреди] Важније године

Врњачка Бања на мапи Србије
Врњачка Бања
Врњачка Бања
Врњачка Бања на мапи Србије
  • 1833. - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
  • 1834. - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
  • 1835. - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
  • 1868. (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
  • Јул 1869. - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
  • 1875. - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
  • 1883. - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
  • 1885. - Одређене прве границе бањског рејона
  • 1892. - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
  • 1905. - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
  • 1910. - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
  • 9. новембар 1915. - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
  • 19. октобар 1918. (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
  • 1929. - Изграђена модерна електрична централа
  • 30. децембар 1933. - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
  • 17. новембар 1941. - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
  • 14. октобар 1944. - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
  • 1955. - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
  • 1962. - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи

[уреди] Привреда

Врабац "Гочко" - Маскота игара без граница 1990. године. Налази се у центру града

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

  • Агенција Крагуљац – инсталација и сервис рачунара, обука корисника, израда и одржавање сајтова, програмирање
  • Артињан - Предузеће за прераду дрвета
  • Аутопревоз Врњачка Бања - Аутобуска фирма која има линије ка многим дестинацијама у Србији и иностранству
  • Балинт - предузеће за производњу и промет опреме за паковање и прераду хране
  • Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
  • Бобан Комерц - предузеће за трговину прехрамбеним производима
  • Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
  • Декор стил-радионица за израду металне галантерије
  • Децо д. о. о. - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење електро инсталација
  • Издавачка кућа ПРОЛОГ - објављује хришћански литературу као и репринте старих мапа
  • Модна кућа Елегант
  • Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
  • Металотитан - произвођач опреме од киселоотпорних, ватроотпорних прохрона и титана
  • Модна кућа Тодор
  • Уникат - пројектовање и производња уникатног намештаја од дрвета

[уреди] Политика

  • Скупштина општине
    • Председник СО: Зоран Сеизовић
    • Заменик председника СО: Светлана Јанковић Митевски
    • Секретар: Славиша Пауновић
    • Одборници:
      • За Европску Врњачку Бању (ДС, Г 17, СПО) 10
      • ДСС - 2
      • ГГ Драган Стевановић 1
      • Напредна Странка 4
      • Нова Србија 3
      • Јединствена Србија 2
      • ГГ Раде Симић 2
      • Покрет социјалиста 1
  • Председник општине: Зоран Сеизовић (Демократска странка)
  • Заменик председника општине: Војислав Вујић (Јединствена Србија)

[уреди] Познати Врњчани

[уреди] Спорт

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар "Рај" са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова "Коцка" на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

[уреди] Галерија слика

  • Vrnjacka Banja 1.jpg
  • P1021297.JPG
  • P1021301.JPG

  • Огласна табла у центру града. Сваки дан се постављају нове културне информације током лета.

  • Стационар „Купатило“ (лево) и извор топле минералне воде (десно).

  • Вила Александар, поглед са источне стране

  • Црква Свете Богородице

  • Римски извор, плоча са објашњењем

  • Римски извор, мозаик на извору

  • Римски извор, макета римског новчића

  • Римски извор, детаљно објашњење

  • парк

  • "Врабац" - маскота Игара без граница 1990. године

  • Римски извор

  • централни део парка

  • Врњачка Бања - језеро у бањском парку и део Минералног извора "Језеро"

  • Зграда Термо-минералног купатила

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

Flag of Serbia.svg Портал Србија
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Врњачка Бања

[уреди] Мапе


Координате: 43° 37' 00" СГ Ш, 20° 54' 00" ИГД


 п • р • у Насељена места општине Врњачка Бања

Врњачка Бања • Вранеши • Врњци • Вукушица • Гоч • Грачац • Липова  • Ново Село • Отроци • Подунавци • Рсавци • Руђинци • Станишинци • Штулац

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0&oldid=5292722“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици