Врњачка Бања
| Врњачка Бања |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Врњачка Бања |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 9877 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
 Врњачка Бања
Врњачка Бања на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36210 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | ВБ |
Координате: 43° 36′ 60" СГШ, 20° 53′ 60" ИГД
Врњачка Бања је градско насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2011. било је 10.004 становника (према попису из 2002. било је 9.877 становникa, а према оном из 1991. било је 9.812).
Садржај |
Географија [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Географија Врњачке Бање |
Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве
Клима [уреди]
Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.
Демографија [уреди]
У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.
Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.
| Етнички састав према попису из 2002.[1] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 9.459 | 95,76% | ||
| Црногорци | 79 | 0,79% | ||
| Југословени | 46 | 0,46% | ||
| Македонци | 20 | 0,20% | ||
| Хрвати | 19 | 0,19% | ||
| Мађари | 15 | 0,15% | ||
| Роми | 14 | 0,14% | ||
| Руси | 6 | 0,06% | ||
| Бугари | 6 | 0,06% | ||
| остали | 8 | 0,08% | ||
| непознато | 145 | 1,46% | ||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 58 | 60 | ||
| 80+ | 93 | 120 | ||
| 75-79 | 122 | 208 | ||
| 70-74 | 244 | 307 | ||
| 65-69 | 337 | 362 | ||
| 60-64 | 280 | 363 | ||
| 55-59 | 184 | 290 | ||
| 50-54 | 318 | 404 | ||
| 45-49 | 410 | 412 | ||
| 40-44 | 340 | 405 | ||
| 35-39 | 306 | 335 | ||
| 30-34 | 255 | 298 | ||
| 25-29 | 272 | 318 | ||
| 20-24 | 349 | 293 | ||
| 15-19 | 306 | 303 | ||
| 10-14 | 308 | 311 | ||
| 5-9 | 251 | 230 | ||
| 0-4 | 204 | 221 | ||
| просек | 40.0 | 42.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3874 | 1044 | 2521 | 154 | 126 | 29 |
| Женски | 4478 | 895 | 2537 | 725 | 299 | 22 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1670 | 30 | - | - | 487 | 28 | 76 | 217 | 172 | 114 |
| Женски | 1595 | 19 | - | - | 309 | 17 | 31 | 280 | 212 | 50 |
| Оба | 3265 | 49 | - | - | 796 | 45 | 107 | 497 | 384 | 164 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 19 | 103 | 109 | 55 | 94 | 84 | - | - | 82 | |
| Женски | 19 | 76 | 94 | 116 | 259 | 58 | - | - | 55 | |
| Оба | 38 | 179 | 203 | 171 | 353 | 142 | - | - | 137 |
Минералне воде [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Минералне воде Врњачке Бање |
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
- шећерних болести
- стање после прележене заразне жутице
- хроничног запаљења црева и желуца
- болест жучне кесе и жучних путева
- чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
- болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.
Историја [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Врњачке Бање |
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.
Важније године [уреди]
- 1833. - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
- 1834. - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
- 1835. - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
- 1868. (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
- Јул 1869. - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
- 1875. - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
- 1883. - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
- 1885. - Одређене прве границе бањског рејона
- 1892. - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
- 1905. - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
- 1910. - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
- 9. новембар 1915. - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
- 19. октобар 1918. (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
- 1929. - Изграђена модерна електрична централа
- 30. децембар 1933. - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
- 17. новембар 1941. - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
- 14. октобар 1944. - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
- 1955. - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
- 1962. - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
Привреда [уреди]
Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:
- Агенција Крагуљац – инсталација и сервис рачунара, обука корисника, израда и одржавање сајтова, програмирање
- Артињан - Предузеће за прераду дрвета
- Ауто-превоз Врњачка Бања - Аутобуска фирма која има линије ка многим дестинацијама у Србији и иностранству
- Балинт - предузеће за производњу и промет опреме за паковање и прераду хране
- Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
- Бобан Комерц - предузеће за трговину прехрамбеним производима
- Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
- Декор стил-радионица за израду металне галантерије
- Децо д. о. о. - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење електро инсталација
- Издавачка кућа ПРОЛОГ - објављује хришћански литературу као и репринте старих мапа
- Модна кућа Елегант
- Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
- Металотитан - произвођач опреме од киселоотпорних, ватроотпорних прохрона и титана
- Модна кућа Тодор
- Уникат - пројектовање и производња уникатног намештаја од дрвета
- Пекара Раж - производња хлеба, пецива и осталих производа од брашна
Политика [уреди]
- Скупштина општине
- Председник СО: Родољуб Џамић
- Заменик председника СО: Иван Радовић
- Секретар: Олгица Гајшек
- Одборници:
- Покренимо Врњачку Бању - Томислав Николић 9
- Демократска странка - Борис Тадић 8
- Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије 4
- Јединствена Србија - Драган Марковић Палма 3
- Група грађана Бања је закон 3
- Др. Војислав Коштуница - Демократска странка Србије 2
- УРС - Јака Србија, Јака Врњачка Бања 2
- Председник општине: Бобан Ђуровић (Српска напредна странка)
- Заменик председника општине: Андрија Биочанин (Јединствена Србија)
Познати Врњчани [уреди]
- др Душан Радић, књижевник и лекар
- Јован Миодраговић, дечји писац
- Миодраг Б. Протић, сликар и ликовни теоретичар и критичар,
- др Владета Вуковић, књижевник, професор и академик
- Милан Д. Сотировић, историчар
- Игор Гочанин, прослављени ватерполиста, освајач златне олимпијске медаље
- Звонимир Ђукић, оснивач, гитариста и вокал групе Ван Гог
- Милан Крчмаревић, фотограф и власник прве модерне фотографске радње
- др Драгутин Живадиновић, лекар, власник санаторијума „Др Живадиновић“ (данас хотел „Александар") и један од веома преданих научника, нарочито на пољу испитивања дејства минералних вода
- др Тома Милић, лекар и власник првог модерног санаторијума „Свети Ђорђе"
- Станоје Бојовић, фотограф
- Влада Беланијан, књижевник и дугогодишњи управник народне библиотеке „Др Душан Радић"
Спорт [уреди]
Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.
Спортски клубови
- боксерски клуб
- рукометни клуб „Гоч"
- стонотениски клуб „Гоч"
- фудбалски клуб "Гоч"
- фудбалски клуб "Volley"
- фудбалски клуб „Врњачка Бања"
- одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
- пливачко-ватреполо клуб „Гоч Бели Извор"
- кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
- школа кошарке „Баскет"
- тениски клуб „Гоч“
- бодибилдинг клуб „Звезда"
- шаховски клуб „Липова"
- шаховски клуб „Гоч"
- карате клуб „Гоч"
- Теквондо Клуб
Референце [уреди]
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 28.10.2012.
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
Мапе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Врњачка Бања |
|---|
|
Врњачка Бања • Вранеши • Врњци • Вукушица • Гоч • Грачац • Липова • Ново Село • Отроци • Подунавци • Рсавци • Руђинци • Станишинци • Штулац |
