Врњачка Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врњачка Бања

централни део врњачког парка
централни део врњачког парка

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Рашки
Општина Врњачка Бања
Становништво
Становништво (2011) 9877
Положај
Координате 43°36′00″N 20°54′00″E / 43.616666, 20.9
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Врњачка Бања на мапи Србије
{{{alt}}}
Врњачка Бања
Врњачка Бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 36210
Позивни број 036
Регистарска ознака ВБ


Координате: 43° 36′ 60" СГШ, 20° 53′ 60" ИГД

Врњачка Бања је градско насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2011. било је 10.004 становника (према попису из 2002. било је 9.877 становника, а према оном из 1991. било је 9.812).

Овде се налази Дворац Белимарковића.

Географија[уреди]

Река у Врњачкој Бањи.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Врњачке Бање

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве

Клима[уреди]

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.

Демографија[уреди]

У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
9.459 95,76%
Црногорци
  
79 0,79%
Југословени
  
46 0,46%
Македонци
  
20 0,20%
Хрвати
  
19 0,19%
Мађари
  
15 0,15%
Роми
  
14 0,14%
Руси
  
6 0,06%
Бугари
  
6 0,06%
остали
  
8 0,08%
непознато
  
145 1,46%
Графикон промене броја становника у току 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2355 [2]
1953. 3158
1961. 4971
1971. 6520
1981. 9699
1991. 9812 9568
2002. 10273 9877
2011. 10004


Минералне воде[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Минералне воде Врњачке Бање
Минерални извор Топла Вода

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

  • шећерних болести
  • стање после прележене заразне жутице
  • хроничног запаљења црева и желуца
  • болест жучне кесе и жучних путева
  • чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
  • болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Врњачке Бање
Положај села Врњци 1894. године на топографској карти војске Србије. Простор на коме се данас налази градско насеље Врњачка Бања

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.

Важније године[уреди]

  • 1833. - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
  • 1834. - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
  • 1835. - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
  • 1868. (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
  • Јул 1869. - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
  • 1875. - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
  • 1883. - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
  • 1885. - Одређене прве границе бањског рејона
  • 1892. - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
  • 1905. - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
  • 1910. - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
  • 9. новембар 1915. - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
  • 19. октобар 1918. (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
  • 1929. - Изграђена модерна електрична централа
  • 30. децембар 1933. - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
  • 17. новембар 1941. - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
  • 14. октобар 1944. - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
  • 1955. - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
  • 1962. - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи

Привреда[уреди]

Врабац „Гочко“ - Маскота игара без граница 1990. године. Налази се у центру града

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретхих туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

  • Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији
  • Ауто-превоз Врњачка Бања - Аутобуска фирма која има линије ка многим дестинацијама у Србији и иностранству
  • Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
  • Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
  • Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења

Политика[уреди]

  • Скупштина општине
    • Председник СО: Родољуб Џамић
    • Заменик председника СО: Иван Радовић
    • Секретар: Олгица Гајшек
    • Одборници:
      • Покренимо Врњачку Бању - Томислав Николић 9
      • Демократска странка - Борис Тадић 8
      • Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије 4
      • Јединствена Србија - Драган Марковић Палма 3
      • Група грађана Бања је закон 3
      • Др. Војислав Коштуница - Демократска странка Србије 2
      • УРС - Јака Србија, Јака Врњачка Бања 2
  • Председник општине: Бобан Ђуровић (Српска напредна странка)
  • Заменик председника општине: Андрија Биочанин (Јединствена Србија)

Познати Врњчани[уреди]

Спорт[уреди]

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

  • боксерски клуб
  • рукометни клуб „Гоч"
  • стонотениски клуб „Гоч"
  • фудбалски клуб "Гоч"
  • фудбалски клуб "Volley"
  • фудбалски клуб „Врњачка Бања"
  • одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
  • пливачко-ватреполо клуб „Гоч Бели Извор"
  • кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
  • школа кошарке „Баскет"
  • тениски клуб „Гоч“
  • бодибилдинг клуб „Звезда"
  • шаховски клуб „Липова"
  • шаховски клуб „Гоч"
  • карате клуб „Гоч"
  • Теквондо Клуб

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]