Вуковарско-сријемска жупанија
Координате: 45° 13' 43" СГ Ш, 18° 54' 60" ИГД
 |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Хрватска жупанија | |||||
 |
|||||
| Опште информације | |||||
| Седиште жупаније | Вуковар | ||||
| Површина | 2.448 km² | ||||
| Број становника | 180.117 | ||||
| Густина становништва | 74 стан/км² | ||||
| Позивни број | 032 | ||||
| ISO 3166-2:HR | HR-16 | ||||
| Жупан | Божо Галић (ХДЗ) | ||||
| Званична презентација | Бродско-посавска жупанија | ||||
Вуковарско-сријемска жупанија је најисточнија жупанија у Републици Хрватској.
Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова.
Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Републиком Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.
Садржај |
Територијална организација [уреди]
После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сремске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.
Клима [уреди]
Простор Вуковарско-сријемске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11°C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9 °C и средњим минимумом од 12,2 °C.
Становништво [уреди]
Према попису из 2011. у жупанији је живело 179.521 становника.
| Попис 2011.[1] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 142,135 | 79,17% | ||
| Срби | 27,824 | 15,50% | ||
| Албанци | 492 | 0,27% | ||
| Аустријанци | 0 | 0% | ||
| Бошњаци | 1,746 | 0,97% | ||
| Бугари | 7 | 0,00% | ||
| Власи | 0 | 0% | ||
| Мађари | 1,696 | 0,94% | ||
| Македонци | 100 | 0,06% | ||
| Јевреји | 7 | 0,00% | ||
| Италијани | 8 | 0,00% | ||
| Немци | 137 | 0,08% | ||
| Пољаци | 22 | 0,01% | ||
| Роми | 253 | 0,14% | ||
| Румуни | 27 | 0,02% | ||
| Руси | 36 | 0,02% | ||
| Русини | 1,427 | 0,79% | ||
| Словаци | 1,185 | 0,66% | ||
| Словенци | 65 | 0,04% | ||
| Турци | 2 | 0,00% | ||
| Украјинци | 419 | 0,23% | ||
| Црногорци | 97 | 0,05% | ||
| Чеси | 36 | 0,02% | ||
| остали | 186 | 0,10% | ||
| регионална припадност | 11 | 0,01% | ||
| верска припадност | 396 | 0,22% | ||
| нераспоређено | 13 | 0,01% | ||
| неизјашњени | 952 | 0,53% | ||
| непознато | 242 | 0,13% | ||
| укупно: 179.521 | ||||
Број становника по пописима [уреди]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 204.768 | 231.241 | 223.919 | 217.115 | 193.224 | 166.956 | 152.472 | 139.340 | 127.417 | 129.754 | 125.569 | 117.918 | 104.801 | 101.029 | 86.768 |
| Попис из 2001. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 160.277 | |||
| Срби | 31.664 | |||
| Мађари | 2.047 | |||
| Русини | 1.796 | |||
| Словаци | 1.338 | |||
| Остали | 7.646 | |||
Извор [уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Референце [уреди]
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.“. Državni zavod za statistiku Приступљено 6. 5. 2013.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||
