Вуковарско-сријемска жупанија
Координате: 45° 13' 43" СГ Ш, 18° 54' 60" ИГД
 |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Хрватска жупанија | |||||
 |
|||||
| Опште информације | |||||
| Седиште жупаније | Вуковар | ||||
| Површина | 2.448 km² | ||||
| Број становника | 204.768 | ||||
| Густина становништва | |||||
| Позивни број | 032 | ||||
| ISO 3166-2:HR | |||||
| Жупан | Божо Галић (ХДЗ) | ||||
| Званична презентација | |||||
Вуковарско-сријемска жупанија је најисточнија жупанија у Републици Хрватској.
Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова.
Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Републиком Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.
Садржај |
[уреди] Територијална организација
После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сријемске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.
[уреди] Клима
Простор Вуковарско-сријемске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11°C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9°C и средњим минимумом од 12,2°C.
[уреди] Становништво
[уреди] Вуковарско-сријемска жупанија
[уреди] Број становника по пописима
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 204.768 | 231.241 | 223.919 | 217.115 | 193.224 | 166.956 | 152.472 | 139.340 | 127.417 | 129.754 | 125.569 | 117.918 | 104.801 | 101.029 | 86.768 |
| Попис из 2001. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 160.277 | |||
| Срби | 31.664 | |||
| Мађари | 2.047 | |||
| Русини | 1.796 | |||
| Словаци | 1.338 | |||
| Остали | 7.646 | |||
[уреди] Извор
- ЦД-ром: "Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године", Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||
