Вук Врчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вук Врчевић

Vuk Vrčević.jpg

Општи подаци
Датум рођења 26. фебруар 1811.
Место рођења Рисан (Аустријско царство)
Датум смрти 25. август 1882.
Место смрти Дубровник (Аустроугарска)
Рад

Вук Врчевић (Рисан, 26. фебруар 1811Дубровник, 13/25. август 1882) је био сакупљач народних лирских пјесама и сарадник Вука Караџића. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига.

Биографија[уреди]

Вук Врчевић се родио у Рисну 26. фебруара 1811. од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ у Рисну, па је прво образовање (италијански језик и математику) Вук Врчевић добио је од свог оца. Као дјечак је радио и помогао свом оцу у општинској писарници. Послије једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је њемачки језик.

Нови црногорски владика Петар II Петровић Његош му је понудио посао владичиног писара на Цетињу, али Врчевићу родитељи нису дозволили да ступи у владичину службу.

Упознао се са Вуком Караџићем 1835. приликом Караџићеве посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Караџићем на сакупљану народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у Будви, Грбљу, родном Рисну и Котору. Године 1836. Вук Врчевић на позив владике Његоша дошао у манастир Маине гдје је преписивао дјело Његошево „Слободијаду“ које је Његош намјеравао посветити руском престолонаслиједнику Александру.

Своје прво дјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у Српско-далматинском магазину. Године 1852. Вук Врчевић на Цетињу је поста секретар кнезу Данилу Петровићу. Поред секретарског посла кнез Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик.

Врчевић је од 1855. до 1861. радио у Задру код гувернера Лазара Мамуле. Од 1861. године постављен је за аустријског вицеконзула у Требињу. Сарађивао је са Луком Вукаловићем за вријеме буна у Херцеговини. Био је сарадник новина Црногорац и Глас Црногорца. Послије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у Дубровник до краја живота. Умро је 13/25. августа 1882. године у Дубровнику.

Врчевић је био почасни члан Српског ученог друштва од 16. фебруара 1868. године, витез црногорског ордена књаза Данила I и ордена аустријскога Фрање Јосифа.

Дјела[уреди]

  1. Мале женске херцеговачке пјесме, с додатком на крају „херцеговачке напијалице"
  2. Народне приповијетке,
  3. Народне свакојаке игре,
  4. Читава књига одговора на 347 питања Загребачке Академије о правним обичајима народним
  5. Народне пословице (3700)
  6. Народне загонетке (800)
  7. Три књиге народних јуначких пјесама
  8. Пјесме које само Турци Херцеговачки пјевају
  9. Народно сујеверје и тумачење снова
  10. Друга књига народних приповиједака
  11. Друга књига народних игара
  12. Цркве и манастири у Херцеговини
  13. Главни догађаји за владе Кнеза Данила
  14. Живот Владике Рада Петра Петровића II

Литература[уреди]

  • Милићевић, Милан Ђ. (1888). Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба. Београд. 
  • Гавриловић, Андра (2008). Знаменити Срби XIX вијека. Београд: Научна КМД. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :