Вук самотњак
| Вук самотњак | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Вук самотњак |
| Жанр | авантура, драма, дечји, породични |
| Режија | Обрад Глушчевић |
| Сценарио | Обрад Глушчевић Стјепан Перовић |
| Продуцент | Сулејман Капић |
| Главне улоге | Славко Штимац |
| Музика | Бојан Адамич |
| Сценограф | Душан Брајић |
| Сниматељ | Ненад Јовичић |
| Монтажа | Линда Браниш Бобанац |
| Продуцентска кућа | Јадран филм |
| Година | 1972. |
| Трајање | 83 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| Награде | „Сребрна арена“ и награда публике „Јелен“ у Пули, Награда кинематографских писаца у Хихону, Награда „Jovellanos“ Националног центра дечјег и омладинског филма у Хихону, „Златни делфин“ у Техерану, Награда за најбољи играни филм у Дамаску, Награда „Chauette“ у Бриселу. |
| IMDb веза | |
Вук самотњак је југословенски филм из 1972. године.[1] Режирао га је Обрад Глушчевић, који је написао и сценарио заједно са Стјепаном Перовићем. Премијерно је приказан на Фестивалу југословенског филма у Пули, 1972. године.[2]
Радња[уреди | уреди извор]
Вук самотњак је филм о пријатељству дечака и пса. Радња филма се одиграва у Лици, непосредно након Другог светског рата. Дечак Ранко налази у планини великог пса, немачког овчара, који је ту остао после рата. Ранко га спашава из замке у коју се ухватио и спријатељује се са њим. По натпису са медаљона на огрлици назива га Хунд. Међутим, пошто је пас сличан вуку сељани верују да се ради о опасном вуку, самотњаку, и да га треба убити. Дечак због тога страхује за свог љубимца. Кришом му носи храну у планину. Пас га једном чак спасава од вука. Сељаци организују хајку, јер верују да је тај вук самотњак поклао овце у једном тору. У последњем тренутку дечак спашава свог пријатеља.[3][4][2]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Славко Штимац | Ранко |
| Жељко Матаија | Ређо |
| Иван Штимац | Ћиро |
| Боро Иванишевић | Јошо |
| Смиљан Чичић | Николица |
| Едо Перочевић | Отац |
| Финка Павичић Будак | Бака |
| Драгомир Фелба | Данеша |
| Славица Фила | учитељица |
| Рикард Брзеска | |
| Бранко Шпољар | |
| Илија Ивезић | |
| Јован Ранчић | |
| Сабрија Бисер | |
| Пас Роул | Пас Хунд |
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Сребрна арена“ на Пулском фестивалу за други најбољи филм и награда публике „Јелен“, Пула, 1972. године[3].
- Награда Дома пионира Славку Штимцу, Ниш, 1973. године.[4]
Међународни фестивали[уреди | уреди извор]
- Награда кинематографских писаца, Хихон (Шпанија).
- Награда „Jovellanos“, Националног центра дечјег и омладинског филма, Хихон, 1972. године.
- Награда „Златни делфин“ за најбољи играни филм, Техеран, 1972. године.
- Награда за најбољи играни филм, Дамаск.
- Награда „Chauette“, Брисел, 1980. године.[3][4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Вук самотњак је први филм у коме је глумио Славко Штимац, а тада је имао 11 година.
- У Лици 1971. године није било довољно снега па је филм зато снимљен у Словенији, а један део у Загребу, у студију Јадран филма.[2][5]
Књиге[уреди | уреди извор]
Маја Глушчевић, супруга сценаристе и редитеља Обрада Глушчевића, написала је два романа инспирисана филмом Вук самотњак:
- Вук самотњак, 1983. године, роман написан на основу филма[6],
- Тишина, снима се!, 2009. године, романсирани доживљаји са снимања филма.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ а б в г Хрватски филмски савез. „Роман за дјецу на трагу филма”. Приступљено 4. 2. 2015.
- ^ а б в РТС. „Вук самотњак”. Приступљено 4. 2. 2015.
- ^ а б в Филмски програми. „Вук самотњак”. Приступљено 4. 2. 2015.
- ^ Време. „Осећај за меру”. Приступљено 4. 2. 2015.
- ^ Гугл књиге. „Вук самотњак”. Приступљено 4. 2. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Вук самотњак на сајту IMDb (језик: енглески)
