Вулгата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vulgata Sixtina

Најпознатији превод Библије на латински језик је Вулгата (“обична”), настао крајем IV века. Римски папа Дамас I је 382. године замолио свога теолошког саветника Софронија Еузебија Јеронима (касније познатог као светога Јеронима, рођеног у Стридон (Штригова) северној Далмацији) да изврши ревизију постојећег текста Итале и да га стандардизује у складу са “правим” грчким текстом - изворником, као и да преведе Стари завет користећи изворне јеврејске текстове.

Још под владавином папе Дамаса I почео је Св. Јероним 383. са једном ревизијом већ постојећег текста новог завета, и 390. креће са преводом старог завета, али не као остали ранији преводи са грчког већ из хебрејског старог пра текста. Јероним је учио грчки и латински у Риму а јеврејски у Палестини. Каснији покушаји да се поступком утврђивања уназад дође до правог изворника за овај превод остали су неуспешни, тако да никада нису разјашњене одређене недоследности у преводу.

Данас је познато више од осам хиљада верзија Вулгате, што само говори о учестаности рукописног умножавања библијских текстова у раном средњем веку. Најпознатија верзија Вулгате је она из V века која се води под именом Codex Sangallensis (Сенгаленски рукопис), односно (С) и чији се део са Јеванђељима чува у манастиру Ст. Галл (Сент Гал) у Швајцарској. Свакако да је најлепша Вулгата она која се чува у њујоршкој библиотеци и која потиче из X века. Писана је словима од злата на љубичасто обојеној јагњећој кожи. Године 1933. римски папа је формирао „Ред светога Јеронима“ у Риму, чији је задатак да раде на исправљању текста Вулгате, како би се реконструисао изгубљени Јеронимов текст.

Са других Викимедијиних пројеката :

Спољашње везе[уреди]