Вјеронаука

Вјеронаука је обавезни или изборни школски предмет који поучава о вјерској догми и о учењима других цркава и вјерских заједницама.

Православље

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Римокатолицизам

Римокатоличка вјеронаука се дијели на школску (предмет у школама) и жупну, а на њој се тичу знања о вјерским истинама Римокатоличке цркве. На вјеронауци у школи се обрађују сви садржаји према плану и програму бискупских конференција, док је жупна вјеронаука или жупна катехеза усмјерена на стицање искуства живота у вјери у дотичној жупној заједници. На жупној вјеронауци се припрема за сакраменте.

Жупна вјеронаука је замишљена као одгој у вјери гдје се вјерницима свих узраста (предшколска дјеца, основношколци, средњошколци, студенти, одрасли, старија лица) пружа уживо искуство вјере.

Дјечја вјеронаука се у пракси често одржава под видом припреме за сакраменте (прва причест, света потврда).

Катекуменат је посебни облик жупне вјеронауке код којега се одрасла лица кроз дуже временско раздобље припремају за крштење.

Протестантизам

Протестантска вјеронаука је изборни предмет у школама на којем се дјецу учи вјерским увјерењима која заступа протестантска црква. На вјеронауци се моли, чита Библија, те се уче дјеца о самој суштини вјере. Такође се говори и о Богу, Божјим заповијестима, односу Бога према људима, људима према Богу и сл.

Главна разлика између протестаната и римокатолика у погледу вјеронауке је да протестанти сматрају да је темељ вјере само и искључиво Свето писмо, а не црквена предања или обичаји, из тог разлога долази и до многих несугласица у учењима с Римокатоличком црквом.

На примјер, баптисти и адвентисти седмог дана сматрају да се човјек треба крстити тек онда након што прихвати вјеру, а не рођењем. Чланови цркве не би требали бити зато јер су то наши родитељи и пријатељи, већ зато што вјерујемо. Сматрају да је поглавар цркве Исус Христ, да папа није непогрешив, да гријехе опрашта Бог, али не преко свештеника, већ преко Исуса Христа јер је он уједно и једини посредник између човјека и Бога. Одбацују сакраменте прве причести и кризме, јер сматрају да се пуноправним чланом цркве постаје већ крштењем, сматрају да се треба молити за живе, а не и за мртве, одбацују постојање чистилишта, не вјерују у сакрамент болесничког помазања, сматрају да мисе задушнице нису Богу посебно миле мисе. Не вјерују у Маријин божански статус, нити да се она може указивати људима, дакле не оспоравају сама указања већ то да се Исусова мајка указује. Одбацују кипове, те светкују суботу као дан Господњи, у складу с изворним Божјим заповијестима.

Државе и ентитети

Република Српска

Основно образовање

Вјеронаука је уведена као обавезан предмет у основним школама Републике Српске још 1992. године на основу тадашњег Закона о основном образовању и васпитању. Часови вјеронауке се одржавају једном седмично у трајању од 45 минута у склопу распореда часова.

Вјеронауку могу предавати дипломирани теолози и лица која су положила стручни испит за вјероучитеље — свештеници или цивили. Епископски савјет, кога чине сви православни епископи у Републици Српској и Босни и Херцеговини, донио је на сједници 2001. године одлуку о оснивању Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Катихетском одбору је стављена у дужност брига о програму и уџбеницима за вјеронауку, као и полагању стручних испита за вјероучитеље.

Уџбенике православне вјеронауке за коришћење одобрава Министарство просвјете и културе Републике Српске, а садржај програма утврђује Катихетски одбор. Издавање уџбеника се врши с благословом једног од епископа у Епископском савјету.

Средње образовање

У наставној 2010/2011. години, православна вјеронаука ће постати обавезан предмет и у средњим школама Републике Српске.

О увођењу вјеронауке као обавезног предмета у средњим школама, Влада Републике Српске и Српска православна црква су потписале споразум. Одредбе споразума су одређене на састанку предсједника Владе Републике Српске Милорада Додика, владике бањалучког Јефрема, владике зворничко-тузланског Василија, министра просвјете и културе Републике Српске Антона Касиповића и директора Републичког секретаријата за вјере Јове Турањаница.

„Изграђено је неколико стотина нових објеката и цркава који су у функцији оног што управо желимо да видимо, а то је јака, моћна и одлучујућа друштвена улога Цркве у погледу развоја саме РС.“

({{{2}}})

Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске

Владика зворничко-тузлански Василије и министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић су се сагласили да ће се вјеронаука предавати у свим гимназијама у Републици Српској, а зависно од резултата, вјеронаука би могла постати обавезна и у свим осталим средњим школама.

Хрватска

Католичка вјеронаука у Хрватској је уведена као изборни предмет у основној и обавезни изборни предмет у средњој школи (умјесто ње се може изабрати етика), а одвија се према наставном програму одобреном од стране Хрватске бискупске конференције и Министарства науке, образовања и спорта.

Предају ју је дипломирани теолози и дипломирани катехете који су положили стручни испит и имају мандат бискупа. Католичка вјеронаука се одржава и у установама предшколског одгоја.

Види још

• Богословија

Извори

• Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке
• Двневни лист Фокус: Вјеронаука и у средњим школама