Вјерски објекти у Граду Бањој Луци

У Граду Бањој Луци постоји велики број вјерских објеката. Највише богомоља имају Српска православна црква, Исламска заједница и Римокатоличка црква. Ту су и сједишта Епархије, Бискупије и Муфтијства. Поред објеката три најбројније вјерске заједнице, у Бањој Луци су прије Другог свјетског рата постојала и два јеврејска храма (сефардски и ашкенаски), те једна евангелистичка црква. За вријеме Другог свјетског рата су порушене православне цркве у граду, а за вријеме Рата у БиХ, на овом подручју су срушене џамије и неке католичке цркве. Већина њих је обновљена или је њихова обнова у току.

Историјат православних храмова[уреди | уреди извор]

Прве доказе о постојању православног храма у Бањој Луци имамо у 16. вијеку, што не значи да их прије није било. Подаци говоре да су Срби у овом граду врло рано имали своју цркву и то на лијевој страни рјечице Црквене, гдје су сачинили мање хришћанско насеље. Године 1596. Идриз-паша даје дозволу да се у Бањој Луци сагради црква с ћерпичем. Према неким истраживачима, постојала је Православна црква и код бање у Српским топлицама, некадашњем Горњем Шехеру. ^[1]

Поуздано је утврђено да су Срби Бањолучани још у другој половини 16. века, у доба када је у Бањој Луци седео Ферхат-паша Соколовић, који је подигао велику Ферхадију џамију, покушавали да подигну своју богомољу. Ферхат-паша одобрио је био да се српско православна црква подигне с десне стране Врбаса, у тадашњој Влашкој махали, данашњем Ребровцу. Међутим, из непознатих разлога, ова акција Срба Бањолучана није успела и од тада, они су се молили Богу у малим уским ћелијама, јер турске власти, после смрти Ферхат-паше, нису допуштале да се у овим крајевима подижу српске богомоље..., ^[1] писао је публициста Вук Јеловац.

Петар (Иванчевић) (око 1870-1914), игуман манастира Моштаница (1906—1914), биљежи да су Срби у Бањој Луци својом множином подигли у Вароши, у Милићеву сокаку другу цркву и уз њу школу, која је изгорјела у буни 1851. године. Оригинални цртеж бањолучке цркве, из 1853. године, са потписом Јове Наумовића, наручиоца плана за цркву, један је од малобројних и драгоцјених свједочанстава, о православним храмовима у Бањој Луци, сачуван у архиви Бањалучке парохије.

Босански бискуп Маријан Маравић, у свом извјештају папи, од 15. марта 1655. године, пишући о повијести Босне, њеној географији, о управи, о статистици пучанства..., између осталог, о Бањој Луци, каже:Варош Бања Лука има два капитела, али сама нема зидова. Положена је крај ријеке Врбаса; има двије хиљаде (2000) турских кућа и 15 џамија. Кршћана (тј. католика) и хришћана има у 100 кућа... Бискуп Маравић, дакле, потврђује да су у наведено вријеме у Бањој Луци живјели и православни хришћани. Постојање њихове богомоље не помиње. ^[1]

Црква Ћелија[уреди | уреди извор]

Цркве ћелије, грађене у турско доба, имале су специфичан изглед. Нису смјеле бити зидане, него су грађене од дрвета и није им било дозвољено да буду стално покривене. У градњи се није смјело користити гвожђе, нити било какве боје. Прво није допуштано да не би ћелије биле тврде и дуготрајне, а друго, да не би биле шарене и лијепе. идећи да су Сарајлије испословале код Високе порте дозволу за градњу своје велељепне саборне цркве, вође Српског народа у Бањој Луци обратише се преко Патријаршије у Цариграду на исту адресу са жељом да им се дозволи градња храма у назначеним димензијама, какав одговара овом граду и броју вјерника. Било је то непосредно иза Кнешпољске буне, 1858. године, која је умирена посредовањем бањолучких грађана, међу којима су били Саво Милић, прота Трифун Јунгић и други, па су имали у виду и те заслуге. Порта крајем 1859. године одобри да "бањалучка раја може без запреке подићи себи богомољу у означеним димензијама" Године 1860. паша је царски ферман о овоме послу свечано уручио представницима Црквене општине Бања Лука, Сави Милићу, Ђорђу Делићу и проти Трифуну Јунгићу. ^[1]

Мислећи да је тиме све ријешено, бањолучки и околни Срби, почеше прикупљати грађевински материјал, такмичећи се ко ће више допринијети. Али, преварише се. Од Православне цркве у Бањој Луци, и поред царског фермана, ни тај пут не би ништа. Један од овдашњих силника, Хаџи Назифага Ђумишић, нашао је начин да спријечи градњу, понудивши као мјесто изградње храма "свињећак", иза Малте у Бојића хану. Срби на то не пристадоше и не саградише цркву, ао ни 1863. године, када их Турци поново спријечише. Наиме, кад је Осман Топал-паша те године походио Бању Луку, Срби га замолише да посредује код бањолучких Турака, да одобре градњу православне богомоље. Топал-паша не хтједе да се замјера овдашњим Турцима и тако пропаде и овај покушај Срба да саграде цркву.

Срби су у Бањој Луци подигли цркву 1862. године. Постоји оригинални документ из 1862. године, пуномоћство представнику Српске Црквене општине Јови Пиштељићу и другима, да захвале султану на градњи цркве. Није спорно да се овдје ради о цркви Ћелији, која се налазила у данашњој Пелагићевој улици на броју 2235.

Ребровачка црква[уреди | уреди извор]

У Додатку Босанско-херцеговачког источника за 1888. годину, налазимо драгоцјене податке о Ребровачкој парохији и тамошњој цркви. Ребровац је у то доба парохија са 1321 душом и 250 кућа. ^[2] У овој парохији била је под Бањом Луком дрвена стара црква, такозвана Ребровачка, која је уз буну запаљена и са свијем црквеним утварима и рачунима 1876. године изгорела. На истом мјесту отпочета је црква у 1885. години наново градити се од тврдог материјала. Ову Ребровачку цркву зидао је мајстор Антун Церовић. Свечано освећење збило се у семптембру 1889. На свечаности је прикупљено 1525 форинти. Кум црквени, Јово Тешић, из села Липовца, придарио је цркви 170 форинти а присуствовало је скоро 3.000 грађана.^[2]

Српска православна црква[уреди | уреди извор]

Саграђен	Назив	Висина	Мјесто
1939.	Саборни храм Христа спаситеља	47m	Бања Лука
	Храм Свете Тројице		Бања Лука
	Богојављенска црква		Бања Лука
прије Другог светског рата	храм рођ. Пресв. Богородице		Старчевица, Бања Лука
	Храм Св. апостола Петра и Павла		Петрићевац, Бања Лука
	Храм Светог Луке		Чесма, Бања Лука
	Храм Св. Јована Богослова		Лауш, Бања Лука
	Храм Св. вмч. кнеза Лазара		Лазарево, Бања Лука
	Храм Светог Василија Острошког		Обилићево, Бања Лука
	Храм Успења пресвете Богородице		Кочићев вијенац, Бања Лука
	Храм Св. свештеномученика Платона		Врбања, Бања Лука
	Храм Св. пророка Илије		Рамићи
	Храм Вазнесења Господњег		Пријаковци
	Храм Покрова Пресв. Богородице		Карановац
	Храм Св. Тројице		Доња Пискавица
	Храм Вазнесења Господњег		Горња Пискавица
	Храм Св. вмч. Георгија		Каралићи, Поткозарје
	Храм Св. вмч. Георгија		Дракулић
	Храм Св. цара Константина и Јелене		Бочац
1886.	Храм Покрова Пресв. Богородице		Агино Село
1912.	Храм Св. ап. Петра и Павла		Бистрица
	Храм Св. Саве		Бронзани Мајдан
XIV вијек	Храм Ваведења Пресв. Богородице у манастиру Гомионица		Кмећани
1939.	Храм Вазнесења Господњег		Кола
XVIII вијек	Храм Вазнесења Господњег (брвнара)		Кола
	Храм Св. кнеза Лазара		Крмине
XIX вијек	Храм Св. оца Николаја (брвнара)		Товиловићи, Крупа на Врбасу
XIII вијек	Храм Св. пророка Илије у манастиру Крупа на Врбасу		Крупа на Врбасу
1900.	Храм Успења Пресв. Богородице		Стричићи
1937.	Храм Благовијести Пресв. Богородице		Шљивно
	Храм Благовијести Пресв. Богородице		Зеленци
	Храм Преображења Господњег		Доње Рекавице
1921.	Храм Успења Пресв. Богородице		Доње Рекавице
	Храм Св. ап. Петра и Павла		Горње Рекавице,
	Храм Св. вмч. Марине		Перван, Голеши
1939.	Храм Св. вмч. Пантелејмона		Љубачево
у изградњи	Храм Светог Василија Острошког		Пријечани
у изградњи	Храм Свете Петке		Куљани
у изградњи	Храм Св. архангела Михаила		Шарговац
у изградњи	Храм Свете Петке		Старчевица, Бања Лука
у изградњи	?		Мотике
у изградњи	Храм Светог великомученика Георгија		Паприковац, Бања Лука
2010.	Храм Свете тројице		Стратинска

Исламска заједница[уреди | уреди извор]

Саграђена	Назив	Мјесто
1579.	Ферхат-пашина џамија (Ферхадија)	Бања Лука
1594.	Џамија Хасана Тефдердара (Арнаудија)	Бања Лука
XVII вијек	Сефер-бегова (Подпећинска) џамија	Бања Лука
1686.	Хаџи Омерова (Долачка) џамија	Бања Лука
1630.	Хаџи Первиз џамија или Поточка	Обилићево, Бања Лука
	Врбањска џамија	Врбања, Бања Лука
	Газанферија	Обилићево, Бања Лука
	Софи-Мехмед пашина	Српске топлице, Бања Лука
	Мехди-бегова	Кочићев вијенац, Бања Лука
	Хаџи Бегзад џамија	Српске топлице, Бања Лука
1760.	Поточка џамија	Новоселија, Бања Лука
	Хаџи Шабанова џамија	Новоселија, Бања Лука
	Хаџи Куртова	Новоселија, Бања Лука
1740.	Хаџи Османија или Талина џамија	Побрђе, Бања Лука
1595.	Хаџи Салихија или Ступничка	Обилићево, Бања Лука
1560.	Бехрам ефендијина џамија	Новоселија, Бања Лука

Римокатоличка црква[уреди | уреди извор]

Саграђена	Назив	Мјесто
	Катедрала светог Бонавентуре	Бања Лука
1891.	Жупна црква Похода Блажене Дјевице Марије	Бања Лука
	Жупна црква Марија Звијезда	Бања Лука
1884.	Жупна црква св. Анте Падованског	Петрићевац, Бања Лука

самостан часних сестара Клањатељица Крви Кристове (жупа Бања Лука), саграђен 1872,
самостан часних сестара Милосрдница св. Винка Паулскога (жупа Бања Лука),
жупна црква св. Вида Мученика у Барловцима (жупа Барловци), саграђена у периоду од 1911. до 1912,
самостан часних сестара Нови Назарет у Лазареву (жупа Петрићевац),
филијална црква св. Јосипа у Чесми (жупа Марија Звијезда),
филијална црква св. Ане (жупа Поткозарје),
простор за богослужје и пасторални центар у Дервишима (жупа Буџак),
жупна црква Узнесења Блажене Дјевице Марије у Поткозарју (Ивањској) (жупа Ивањска), саграђена 1884.
филијална црква у Јуркићима (жупа Шимићи),
филијална црква св. Антуна Падованског (жупа Шимићи),
жупна црква Узнесења Блажене Дјевице Марије у Мотикама (жупа Мотике),
филијална црква Срца Исусова и Маријина у Новаковићима (жупа Петрићевац),
филијална црква св. Илије. (жупа Марија Звијезда) у Пријечанима,
филијална црква у Ребровцу (жупа Пресначе),
филијална црква св. Фрање Асишког у Страњанима (жупа Барловци),
жупна црква св. Анте Падованског и жупна кућа у Стратинској (жупа Стратинска), саграђена 1926.
филијална црква у Шарговцу (жупа Петрићевац),
жупна црква св. Петра и Павла у Шимићима (жупа Шимићи),
филијална црква у Вујновићима (жупа Петрићевац).