Габријел Форе
| Габријел Форе Gabriel Fauré |
|
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Gabriel Urban Fauré |
| Информације | |
| Датум рођења | 12. мај 1845. |
| Место рођења |  Памје, Француска |
| Датум смрти | 4. новембар 1924. |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Дела | |
| Дела | „Реквијем“ „Прометеј“ „Пенелопа“ |
| Период | Романтизам |
Габријел Форе (фр. Gabriel Urban Fauré; Памје, 12. мај 1845 – Париз, 4. новембар 1924) је био француски композитор.
У младости је био оргуљаш у паришким црквама, затим професор и директор париског конзерваторијума. Уз Дебисија и Равела, сматра се оснивачем нове француске композиторске школе.
Клод Дебиси му је био учитељ, а после и добар пријатељ који је утицао на његово музичко стваралаштво. Називају га врхунским минијатуристом и поетским мајстором. Говоре да је француски Брамс.[1] Углавном је компоновао краћа дела, а стручњаци говоре о „хеленској“ лепоти његових дела.[1] Најсклонији је био клавиру. Најбољим делом му се сматра „Реквијем“ из 1887. који стручњаци сматрају најбољим француским духовним делом, а други најбољим хорским делом у историји музике уопште. Фореов Реквијем подсећа на знаменити „Агнус Деи“ Клаудија Монтевердија. Форе је тежио обнови француске музике у духу традиције. Својим хармонијама наговестио је импресионизам. Најбоља дела су му лирске соло песме и поетске коморне композиције. Компоновао је и опере, оркестралну, црквену и сценску музику, разна коморна дела за клавир (дуо, трио, квартет и квинтет) и за гудаче.
[уреди] Дела
- „Реквијем“
- „Прометеј“
- „Пенелопа“
- „Балада за клавир и оркестар у Фис-дуру“
- „Елегија за виолончело и оркестар“
[уреди] Референце
- ^ а б Copland, Aaron. "Gabriel Fauré, a Neglected Master". The Musical Quarterly, October 1924, pp. 573–86, Oxford University Press, accessed 20 August 2010
