Габровница (Књажевац)

Координате: 43° 26′ 17″ С; 22° 25′ 17″ И / 43.438° С; 22.4215° И / 43.438; 22.4215
С Википедије, слободне енциклопедије
Габровница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.10
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 17″ С; 22° 25′ 17″ И / 43.438° С; 22.4215° И / 43.438; 22.4215
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина590 m
Габровница на карти Србије
Габровница
Габровница
Габровница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознака

Габровница је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 10 становника (према попису из 1991. било је 27 становника). Становници села су Срби, а других народности нема.[1]

Положај[уреди | уреди извор]

Село Габровница налази се на обронцима Старе планине, у долини Габровничке реке у области Буџака, трећа по величини антопогеографска целина у саставу општине Књажевац.[2] Габровница као једно од 14 насеља ове области, од Књажевца је удаљена 27 км, а налази се на 2 километра источно од магистралног пута Пирот – Књажевац – Зајечар.

Село је разбијеног типа и има више засеока. Налази се на надморској висини од 790 метара.

Историја[уреди | уреди извор]

Према предању насеље је постојало још из времена Римљана који су на простору Старе планине имали руднике и топионице. Први помен Габровнице потиче из турских пописа из 1666. године када се помиње као насеље са 22 немуслиманских домаћинстава.[3] Село је ослобођено од Турака 1878. године.

У селу постоји црква Рођења пресвете Богородице која је према забележеним подацима „озидана 1878. године и посвећена Рођењу Свете Богородице“.[3][4] Парохију габровничку чине села Габровница и Татрасница на периферији среза Заглавског. Парохија је некада припадала Нишкој епархији док је данас под управом Тимочке епархије. Малу и стару цркву опслуживало је у прошлости братство манастира Свете Тројица. Једна од легенди која се везује за ову цркву каже да је црква, попут цркве Свете Богородице у Доњој Каменици и манастира Свети Онуфрија код водопада Бигар, настала у 14. веку и да је касније обновљена.[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Габровница живи 10 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 72,7 година (73,0 код мушкараца и 72,3 код жена). У насељу има 7 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,43.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 792
1953. 706
1961. 603
1971. 201
1981. 57
1991. 27 27
2002. 10 10
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
10 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dobrodošli u Gabrovnicu, broj stanovnika 0. Evo surovog upozorenja za Rio Tinto”. Luftika (на језику: српски). 2021-06-12. Приступљено 2022-11-07. 
  2. ^ Пантелић, Н. (1975): “Етнолошка грађа из Буџака”, ГЕМ, књ. 37, Београд, 179
  3. ^ а б Велојић, М. и Радовановић, О.(2003): Буџак, Зајечар, 33-37
  4. ^ Лилић, Б. (2002.): Југоситочна Србија у периоду српске националне револуције 1804-1878, Београд
  5. ^ Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.17-21
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]