Габрово

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Габрово
буг. Габрово

Габрово

Основни подаци

Држава

Бугарска

Област

Габровска област

Становништво

Становништво (01.03.2007)

72.352

Положај

Координате

42°52′00″N 25°19′00″E / 42.866667, 25.333333

Надморска висина

576 m

Габрово

Габрово на мапи Бугарске

Остали подаци

Градоначелник

Богомил Белчев

Веб-страна

www.gabrovo.bg

Координате: 42° 52′ 00" СГШ, 25° 19′ 60" ИГД

Габрово је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште Габровске области и општине Габрово.

[уреди] Природни услови

Градска саборна црква

Град Габрово се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 250 km. Град је близу градова: Трјавна (буг. Трявна, 18 km), Дрјаново (буг. Дряново, 20 km) и Севлијево (буг. Севлиево, 27 km).

Област Габрова налази се у северној подгорини планиског ланца Балкан, овде познатог као Шипенски Балкан. Град се котлини на надморској висини од 390-400 m. Кроз град протиче река Јантра.

Клима у граду је континентална.

[уреди] Историја

Област Габрова је била насељена у време антике и средњег века. Крајем 14. века овоим подручјем загосподарили су Турци Османлије. Планински карактер подручја и удаљеност од тадашњих средишта којима су господарили Турци натерала је велики број Бугара да овде потраже заклон. Временом је насеље расло бројчано и економски и постало важно стециште развоја бугарског идентитета. Почетком 19. века Габрово је било једно од средишта бугарског народног препорода, а многе градске установе које су тад основане спадају у најстарије такве врсте у земљи.

1860. године Габрово је добило звање града, а 1878. године прикључено је новооснованој држави Бугарској. Крајем 19. века и почетком 20. века град је био једно од привредно најјачих средишта у земљи, али је касније, са развојем насеља уз главне државне саобраћајнице, значај Габрова почео да опада.

[уреди] Становништво

По проценама из 2007. године град Габрово имао је 64.749 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна.