Гавез
-
Уколико сте тражили насеље, погледајте чланак Гавез (Крушевац).
| гавез | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Symphytum officinale
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Symphytum officinale |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Гавез (лат. Symphytum officinale), који се још назива и велики гавез, црни гавез, воловски језик, килњак, пљушч, сватовци, свеник, црни корен, је вишегодишња зељаста биљка из породице гавеза оштролиста (Boraginaceae).
Садржај |
[уреди] Изглед биљке
Стабло је зељасто, усправно и достиже дужину од 30 до 60 cm. У горњем делу се грана, посвуда је веома длакаво и чврсто, а изнутра шупље.[1]
Листови су такође длакави, доњи су ланцетасто-јајасти и постепено се сужавају у лисну дршку, а горњи су седећи.[1]
Цветови су груписани у цвасти увојке. Чашица је двоструко краћа од крунице коју чине прљаворужичасти или жућкастобели листови који су међусобно срасли, па имају звонаст изглед. Унутар крунице су кратке ланцетасте папилозне љуспице. Стубић тучка може бити различите дужине. прашници су епипетални. Биљка цвета од маја до јула.[1]
[уреди] Станиште
Честа је на равничарским теренима, а захтева влажна станишта попут ливада.[1]
[уреди] Ареал
Распрострањен је у највећем делу Европе, све до западног Сибира и Мале Азије. Припада понтско-медитеранском флорном елементу.[2]
[уреди] Значај
Од давнина се гавез користио као лековита биљка за лечење артериосклерозе, али и за зарашћивање рана и опекотина, као и за поспешивање зарастања прелома костију. Посебно се користе млади изданци, стабљике и листови. Сматра се да уколико се ова биљка користи у виду поврћа, сока или чаја, повољно делује и на излечење од астме, хипертензије, реуматизма, остеопоезе, анемије, као и болести плућа.[2]
[уреди] Значајне супстанце
Листови садрже знатну количину каротина. У свежим надземним деловима присутни су гликоалкалоид консолидин као и циноглисин, такође алкалоид због којих је ова биљка отровна. У корену се поред поменутих алкалоида, налазе и мање количине пуринског деривата алантоина. У биљци је откривен и пиролизидин алкалоида симфитина и ешимидина. Приликом испитивања дејства листова и корена гавеза на експерименталне животиње утврђен је хепатотоксични и канцерогени ефекат, посебно код корена. Наиме, код пацова се развија аденом и сарком јетре.[2]
[уреди] Литература
[уреди] Спољашње везе
- BioNet škola
- Contentions with Comfrey Studies
- British Columbia Cancer Agency on comfrey
- Medicinal Herb FAQ on comfrey
- PubMed/Medline
- ITIS 32025 2002-09-05.
- NRM, Sweden 2002-09-05.
- IPNI Symphytum 2002-09-05.
- Flora of China 2002-09-05.
