Гавота

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гавота плес, Француска, 1878

Гавота (фр. gavotte) је француски народни плес који је крајем XVI века постао дворски плес и у XVII веку један од плесова француског балета и опере, а од краја XVII века и плесни став инструменталних облика, посебно свите. Гавота је плес живахног темпа, у 2/2 или метру. Редовно почиње с узмахом. Плеше се у паровима у низу, с одређеним пантомимичким фигурама. Као друштвени дворски плес популаран је у XVII и XVIII веку, а око 1830. исчезава из француских плесних дворана. Као народни плес још се и данас негује, посебно у Бретањи и Прованси.

У уметничкој музици гавота постаје омиљени плесни облик око половине XVII века, када је Ж. Б. Лили уводи у балет и оркестарску свиту. Његов тип гавоте прихватили су и копирали многи његови следбеници. У опери је негује посебно Рамо, а јавља се и код Хендла, Глука, Гретрија. У барокној камерној сонати гавота се одомаћила с делима Корелија и задржала све до времена Вивалдија и Хендла. Врхунац уметничког обликовања гавота достиже са у делима Ф. Купрена и Ј. С. Баха, код кога се јавља као став свите или као оркестарски плес. Уметнички стилизована гавота је плес грациозног карактера и већином живог темпа, али сусрећу се и у умереном темпу.

У инструменталној и драмској музици обично уз први долази и други гавот у истом или паралелном тоналитету; друга гавота има готово индентичну грађу као прва или је обликована с бордунским басом.

Литература[уреди]

  • Guilcher, Jean-Michel. 1968. La tradition populaire de danse en Basse-Bretagne. Etudes Européennes 1. Paris and The Hague: Mouton.
  • Semmens, Richard T. 1997. "Branles, Gavottes and Contredanses in the Later Seventeenth and Early Eighteenth Centuries". Dance Research 15, no. 2 (Winter): 35–62.