Гадолинијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гадолинијум (64Gd)
Eu - Gd - Tb
 
Gd
Cm  
 
 
Gd-TableImage.png

Gd,64.jpg

Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода  , 6
густина, тврдоћа 7901 kg/m3, 2,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 157,25 u
атомски радијус 188 (233) pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f75d16s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 25, 9, 2
оксидациони број 3
Особине оксида средње базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1585 K (1312 °C)
температура кључања 3523 K (3250 °C)
молска запремина 19,90×10-3 m³/mol
топлота испаравања 359,4 kJ/mol
топлота топљења 10,05 kJ/mol
брзина звука 2680 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 1,20 (Паулинг)
1,11 (Алред)
специфична топлота 230 J/(kg*K)
специфична проводљивост 0,736×106 S/m
топлотна проводљивост 10,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 593,4 kJ/mol
II енергија јонизације 1.170 kJ/mol
III енергија јонизације 1.990 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.250 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Гадолинијум (Gd, латински - gadolinium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио по финском минерологу и хемичару Јпхану Гадолину

Заступљеност: Гадолинијум је заступљен у земљиној кори у количини од 7,7 ppm.

Најважнији минерали гадолинијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Gd)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr,Gd)CO3F

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]