Газиместан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Газиместан на Видовдан 2009.

Газиместан је узвишење на североистоку Приштине (626 m), пет километара од града, с десне стране магистрале за Косовску Митровицу. На њему је вођена Косовска битка на Видовдан 1389. године. На узвисини је Споменик косовским јунацима, док је километар према селу Лазареву Муратово турбе, а на југу, на 500 м, Барјакрарево турбе. Ту је 1989. године подигнут стуб од белог мермера (где је некад и био Мраморни стуб) на коме је исписан натпис деспота Стефана Лазаревића.

Историја[уреди]

На Газиместану је, о Видовдану, 1989. године одржана прослава 600. годишњице Косовске битке којој је присуствовало око милион људи. Неки историчари и бивши југословенски политичари сматрају да је тада Слободан Милошевић у свом говору најавио распад СФР Југославије.

Од 1999. Газиместан обезбеђују међународне снаге

Комплекс Газиместана са споменицима и божурима је био под заштитом државе до 1999. године. Иако га од тада чувају међународне снаге, неки Албанци на њему подижу грађевинске објекате. У близини споменика је приватна ергела коња и коњички клуб који терене Газиместана користи као хиподром.

Срби се сваке године о Видовдану окупљају код Споменика косовским јунацима на Газиместану, а Српска православна црква одржи помен.

На Видовдан 28. јуна 2012. код споменика се окупило 10.000 Срба а бесједу је држао Патријарх српски Иринеј.[1] На свечаности 2012. десио се инцидент када је Косовска полиција наредила посетиоцима да скину мајице исписане ћирилицом или било чим што подсећа на Србију.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Печат (политички магазин, од 23,28 до 30,10 мин)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012.. 
  2. ^ „Новинари РТРС-а и Гласа Српске нападнути на Косову“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]