Галапагос
Координате: 0° 21′ 27" ЈГ Ш, 90° 28′ 12" ЗГД
| Галапагос Archipiélago de Colón |
|
 Острва Галапагос |
|
| Географија | |
|---|---|
| Државе |  Еквадор |
| Локација | Пацифик |
| Површина | 7,993 km2 |
| Број острва | 14 |
| Највиши врх | 1.707 |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Највећи град | Пуерто Бакверизо Морено |
| Остале информације | |
| Откриће | 1535. |
| Острва Галапагос* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
 |
|
| Држава | Еквадор |
| Врста | природна |
| Критеријум | vii, viii, ix, x |
| Референца | 1. |
| Регија† | Латинска Америка и Кариби |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1978 . (2. седница) |
| Додатни упис | 2001. и 2003. |
| Угроженост | 2007–2010 |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Острва Галапагос (шп. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг политички чини дванаесту провинцију Еквадора познату као Провинција Колон (Colon).
Површина острва је 7.993 квадратних километра. Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 метара и на њима се налази неколико активних вулкана.
Садржај |
[уреди] Становништво
Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).
Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито[1]. До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.
Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.
[уреди] Историја
Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (Insulae de los Galopegos - острва корњача).
До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.
Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански помораац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.
Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродивима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.
Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.
[уреди] Чарлс Дарвин и острва Галапагос
Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.
Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије Mimidae на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.[2] По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице уствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (The Origin of Species).[3]
[уреди] Новија историја
За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла у под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960их.
УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.
И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.
[уреди] Најважније животињске врсте
- Игуана са Галапагоса, Conolophus
- Морска игуана, Amblyrhynchus cristatus
- Корњача са Галапагоса Geochelone elephantopus
- Зелена корњача са Галапагоса, Chelonia mydas agassisi
- Морски краставац
- Корморан који не лети, Phalacrocorax harrisi
- Велика фрегата, Fregata minor
- Модронога сула, Sula nebouxii
- Пингвин са Галапагоса, Spheniscus mendiculus, једина жива врста тропских пингвина
- Албатрос са Галапагоса, Phoebastria irrorata, једина жива врста тропских албатроса
- Соко са Галапагоса, Buteo galapagoensis
- 4 ендемских врста Nesomimus
- 13 ендемских врста тангара
- Морски лавови са Галапагоса, Zalophus californianus
[уреди] Већа острва
Ово је списак галапагоских острва већих од 20 квадратних километара:
| острво | старо енгл. име |
подгрупа | кантон | узвишење | висина m |
површина km² |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Изабела | Albemarle | западна | Изабела | Вулф | 1707 | 4640 |
| Санта Круз | Indefatigable | централна | Санта Круз | 864 | 986 | |
| Фернандина | Narborough | западна | Изабела | Ла Кумбре | 1476 | 643 |
| Сан Салвадор | James | централна | Санта Круз | 907 | 585 | |
| Сан Кристобал | Chatham | источна | Сан Кристобал | 640 | 558 | |
| Флореана | Charles | источна | Сан Кристобал | 730 | 173 | |
| Марчена | Bindloe | северна | Санта Круз | 343 | 130 | |
| Еспањола | Hood | источна | Сан Кристобал | 206 | 61 | |
| Пинта | Abington | северна | Санта Круз | 777 | 59 | |
| Балтра | South Seymour | централна | Санта Круз | ... | 27 | |
| Санта Фе | Barrington | централна | Сан Кристобал | ... | 24 | |
| Галапагос | Колон | Вулф | 1707 | 8010 |
[уреди] Референце
- ^ Kampf um Galapagos
- ^ Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
- ^ Niles Eldredge (Spring 2006). VQR - Confessions of a Darwinist pp. 32–53. The Virginia Quarterly Review. Приступљено на дан 26. 12. 2007.
[уреди] Спољашње везе
- Фондација Чарлса Дарвина (ен, шп, фр, нем)
- Слике, информације и видеа (ен, шп, нем)
- Друштво за заштиту Галапагоса (ен)
- Геологија острва Галапагос (ен)
- Збирка историјских мапа, литературе итд. (ен)
- Живи свет Галапагоса
