Галапагос

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 0° 21′ 27" ЈГ Ш, 90° 28′ 12" ЗГД

Галапагос
Острва Галапагос
Острва Галапагос
Географија
Државе Застава Еквадора Еквадор
Локација Пацифик
Површина 8.010 km2
Висина 1.707 m
Број острва 14
Највиши врх Волф (1.707 m)
Администрација
Демографија
Највећи град Пуерто Бакверизо Морено
Остале информације
Откриће 1535.
Острва Галапагос*
Светска баштина Унеска

Galapagos.jpg
Држава Застава Еквадора Еквадор
Врста природна
Критеријум vii, viii, ix, x
Референца 1.
Регија Латинска Америка и Кариби
Историја уписа у светску баштину
Упис 1978.  (2. седница)
Додатни упис 2001. и 2003.
Угроженост 2007–2010
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Острва Галапагос (шп. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг политички чини дванаесту провинцију Еквадора познату као Провинција Колон (Colon).

Површина острва је 8.010 km². Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 метара и на њима се налази неколико активних вулкана.

Становништво[уреди]

Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).

Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито[1]. До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.

Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.

Историја[уреди]

Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (Insulae de los Galopegos - острва корњача).

До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.

Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански помораац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.

Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродовима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.

Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.

Чарлс Дарвин и острва Галапагос[уреди]

Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.

Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије Mimidae на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.[2] По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (The Origin of Species).[3]

Новија историја[уреди]

За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла у под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960их.

УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.

И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.

Најважније животињске врсте[уреди]

Већа острва[уреди]

Ово је списак галапагоских острва већих од 20 km²:

острво старо
енгл. име
подгрупа кантон узвишење висина
m
површина
km²
Изабела Albemarle западна Изабела Вулф 1707 4640
Санта Круз Indefatigable централна Санта Круз 864 986
Фернандина Narborough западна Изабела Ла Кумбре 1476 643
Сан Салвадор James централна Санта Круз 907 585
Сан Кристобал Chatham источна Сан Кристобал 640 558
Флореана Charles источна Сан Кристобал 730 173
Марчена Bindloe северна Санта Круз   343 130
Еспањола Hood источна Сан Кристобал   206 61
Пинта Abington северна Санта Круз   777 59
Балтра South Seymour централна Санта Круз   ... 27
Санта Фе Barrington централна Сан Кристобал   ... 24
Галапагос Колон     Вулф 1707 8010


Референце[уреди]

  1. ^ Kampf um Galapagos
  2. ^ Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
  3. ^ Niles Eldredge (Spring 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist“. The Virginia Quarterly Review. pp. 32–53 Приступљено 26. 12. 2007.. 

Спољашње везе[уреди]