Галата

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 01' 22" СГ Ш, 28° 58' 25" ИГД

Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Галата (Македонија).
Disambig.svg
Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Пера (име).

Галата или Пера (Пера ин Сика) је једна од четврти старог Цариграда. Смештена је на северној обали Златног рога, који је преграђиван тешким ланцима који су повезивали Перу са самим Цариградом. У доба Палеолога Галата је била ђеновљанска четврт, опасана бедемима са чувеном Христовом кулом на врху утврде.

Имена[уреди]

Пера[уреди]

Пера је стари грчки назив за ову четврт и заправо је скраћени облик целог имена Peran en Sykais што би буквално значило Поље смокви на другој страни.

Галата[уреди]

Порекло имена није најјасније и има више тумачења од чега назив води порекло.

Прошлост[уреди]

Галата је још почетком V века била цариградско предграђе, а у доба Теодосија II у њој је подигнута утврда од када се и почиње јављати назив Галата, уз доташњи Пера који је ишчезао тек са доласком Турака.

Област добија на значају изградњом куле која се ланцима везивала за Цариград и тиме онемогућавала приступ бродовима у Златни рог. Развојем трговине између Византије и западне Европе Пера постаје центар западних трговачких колонија, претежно млетачких, а у њој почињу боравити и западни најамници.

Галата се као млетачка колонија ставила на страну крсташа током четвртог крсташког похода током кога је страдала кула Галата, а са Златног рога су склоњени тешки ланци. Уклањање ланаца омогућило је крсташким бродовима приступ Златном рогу што је касније довело до пада Цариграда 1204. године када су крсташи са морске стране продрли у Влахерну након чега су освојили град и скроз га опустошили.

Након ослобођења Цариграда 1261. године византијски цар Михајло VIII Палеолог протерује Млечане из Пере. У знак захвалности за помоћ коју су пружили током ослобођења Михајло Перу предаје Ђеновљанима 1273. године. Ђеновљани поново подижу кулу Галату назвавши је Христов торањ, а Пера од тада постаје њихова трговачка колонија.

Током опсаде Цариграда 1453. године Галата је, као територија ђеновљанске републике, званично била неутрална, али су између града и Галате били развучени тешки ланци који су онемогућили приступ бродовима у Златни рог. Војној посади града прикључио се и одред Ђеновљана чији је командант Ђустинијани постављен за заповедника одбране. Након пада града и погибије последњег византијског цара Константина Драгаша, Турци истог дана у уторак 29. маја освајају и Галату, а неколико дана касније умире и Ђустинијани од ране коју је задобио у борби.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Галата