Гален

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гален

Аелије Гален или Клаудије Гален (129199), познатији као Гален из Пергама био је познати римски лекар и филозоф грчког порекла. Његове теорије су имале велики утицај на западну медицину дуже од једног миленијума. Галенов опис анатомске грађе заснивао се на сецирању мајмуна, јер сецирање људи није било допуштено у његово доба. Ипак, нико га није надмашило све до штампаних описа и илустрација људске анатомије које је направио Андреас Везалијус 1543.[1] Галенов опис рада срца, артерија и вена одржао се све до 1628, када је Вилијам Харви описао крвоток са срцем као погонском пумпом.[2] У 19. веку студенти медицине још су читали Галенова дела како би научили основне медицинске појмове. Гален је извршио бројне експерименте са подвезивањем живаца како би поткрепио теорију, која важи и данас, да мозак управља свим покретима мишића преко централног и периферног нервног система.[3] Гален се веома занимао за спор између различитих лекарских школа и филозофских праваца,[4] а његова примена директног посматрања, сецирања и вивисекције у обуци студената сматра се комбинацијом различитих приступа.[5] Због тога се његово објашњење појма болести назива синтетичка концепција болести.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ O'Malley, C., Andreas Vesalius of Brussels, 1514-1564, Berkeley: University of California Press
  2. ^ Furley, D, i J. Wilkie, 1984, Galen On Respiration and the Arteries, Princeton University Press, te Bylebyl, J (ur.), 1979, William Harvey and His Age, Baltimore: Johns Hopkins University Press
  3. ^ Frampton, M., 2008, Embodiments of Will: Anatomical and Physiological Theories of Voluntary Animal Motionfrom Greek Antiquity to the Latin Middle Ages, 400 B.C.–A.D. 1300, Saarbrücken: VDM Verlag. pp. 180 - 323
  4. ^ Frede, M. and R. Walzer, 1985, Three Treatises on the Nature of Science, Indianapolis: Hacket.
  5. ^ De Lacy, P., 1972, "Galen's Platonism", American Journal of Philosophy, pp. 27-39, Cosans, C., 1997, “Galen’s Critique of Rationalist and Empiricist Anatomy”, Journal of the History of Biology, 30: 35-54, i Cosans, C., 1998, “The Experimental Foundations of Galen’s Teleology”, Studies in History and Philosophy of Science, 29: 63-80.
  6. ^ Јован Максимовић: Увод у медицину са теоријом медицине, Нови Сад 2001.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гален