Галерије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Галерије

Галерије, порфирни портрет из Феликс Ромулијане
Галерије, порфирни портрет из Феликс Ромулијане

Датум смрти 311.
Место смрти Сердика (Римско царство)
Порекло и породица

Галерије (лат. Galerius; * рођен око 250. године, умро 311. у Сердици) је под пуним именом Гај Галерије Валерије Максимијан (лат. Gaius Galerius Valerius Maximianus) био римски цар од 305. до своје смрти, 311. године. Поред Диоклецијана, био је један од римских тетрарха.

Живот[уреди]

Напредовање до царског положаја[уреди]

Галерије је био илирског порекла и потицао је из околине Сердике. Рођен је око 250. године, и започео је своју војну каријеру под Аурелијаном, а служио је и под Пробом. Истакао се као способан војник и добијао је највише почасти.

1. марта 293. године, Диоклецијан је, успоставивши систем тетрархије, за свог савладара на Истоку, са титулом цезар изабрао Галерија. Галерије је тада напустио своју прву жену и оженио се Валеријом, Диколецијановом кћерком. 294. Галерије је ратовао у Египту и 295. код Ктесифона се борио против Сасанида. 297-298. године Галерије је победио персијског краља Нарзеса, због чега је подигао своју тријумфалну капију у Солуну. После Диоклецијановог повлачења, 305. године, Галерије је дошао на његово место са титулом августа. За свог цезара изабрао је Максимина Дају. У међувремену, Констанције Хлор је постао август на Западу. Галерије се, ослањајући се на Севера II, надао да ће после смрти Констанција Хлора завладати самостално читавим Царством. До тога није дошло, будући да је то спречио син Констанција Хлора, Константин Велики.

Галерије је покушао да поврати своје позиције инвазијом Италије 307. године, када је напао Максенција. Али, овим ништа није постигао. Онда је уздигао свог пријатеља Лицинија до положаја августа. Коначно, одуставши од великих планова повукао се у свој град Феликс Ромулијана, данашњи Гамзиград код Зајечара, саграђен у част његове мајке Ромуле, и посветио се потпуно приватном животу.

Галерије и хришћани[уреди]

Галерије је важио, нарочито код Лакстанције, за једног од највећих прогонитеља хришћана. Галерије је прогањао хришћане још док је Диоклецијан владао, а касније је, као август, само наставио са том политиком. Последње едикте о прогону хришћана издао је управо Галерије, почевши од 303. године. 30. априла 311. године. Мало пре његове смрти, Галерије је ипак издао један едикт о толеранцији према хришћанима, вероватно под утицајем тешке болести која га је споро убијала. Највероватније се радило о некој врсти канцера. Тако је хришћанство постало дозвољена религија, док год није угрожавало успостављени поредак.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Констанције I Хлор
Византијски цареви
305-311
Наследник:
Север II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}