Галијум

Галијум (31Ga)
Zn - Ga - Ge   Al Ga In       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	слаби метали
група, периода	IIIA, 4
густина, тврдоћа	5904 kg/m3, 1,5
боја	плавичастосребрна
Особине атома
атомска маса	69,723 u
атомски радијус	130 (136) pm
ковалентни радијус	126 pm
ван дер Валсов радијус	187 pm
електронска конфигурација	[Ar]3d104s24p1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 3
оксидациони број	3
Особине оксида	амфотерни
Кристална структура	ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	302,91 K (29,76 °C)
температура кључања	2477 K (2204 °C)
молска запремина	11,80×10-3 m³/mol
топлота испаравања	258,7 kJ/mol
топлота топљења	5,59 kJ/mol
брзина звука	2.740 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,81 (Паулинг) 1,82 (Алред)
специфична топлота	370 J/(kg*K)
специфична проводљивост	6,78×106 S/m
топлотна проводљивост	40,6 W/(m*K)
I енергија јонизације	578,8 kJ/mol
II енергија јонизације	1979,3 kJ/mol
III енергија јонизације	2.963 kJ/mol
IV енергија јонизације	6.180 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Галијум (Ga, лат. gallium) је метал IIIA групе. Има 4 изотопа од којих су постојани 69 i 71.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 18 ppm као пратилац руда бакра и цинка.

Пол Лекок д Боабодран га је открио 1875.

Флуориди и фосфорити галијума имају особине полупроводника и они се додају силицијуму који се користи у електроиндустрији. Слојеви галијум-арсеника се користе за израду ултрабрзих процесора. Метални галијум се користи за пуњење термометара који мере високе температуре.

Биолошки значај- нема никакав биолошки значај.

Чисти галијум је сребрнаст метал, који не реагује са водом и кисеоником.

Једињења галијума боје пламен у љубичасто.

Кристал галијума

Литература

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Галијум