Гана

Из Википедије, слободне енциклопедије

Disambig.svg
Уколико сте тражили кантон у Француској, погледајте чланак кантон Гана.


Координате: 5°-11° СГ Ш, 3°ЗГД - 1°ИГД


Гана је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Обалом Слоноваче, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Тогом.

Гана је чланица: УН, ОАЈ, Комонвелта.

Садржај

[уреди] Географија

Vista-xmag.png За више информација погледајте Географија Гане

Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу (највиши врх Маунт Адјафато, 880 m). Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина последних деценија смањује због сече, а северне две трећине земље и уски обални појас покрива савана. Велико акумулацијско језеро Волта са површином од 8.500 km² значајно је за привреду земље.

[уреди] Историја

Vista-xmag.png За више информација погледајте Историја Гане
Замак Елмина 1688. године

Иако је модерна Гана преузела име средњовековног трговачког царства у западној Африци, нема историјских доказа о повезаности двеју држава. Стара Гана је обухватала подручје данашње Мауританије и Малија. Пре доласка Европљана данашња Гана је била периферно подручје великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европљани су се од првих контаката крајем 15. века до средине 19. века ограничили на оснивање обалних трговачких постаја у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потиче и колонијални назив Гане, Златна обала).

Британци су у другој половини 19. века истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Улогу трговине робљем и златом у привреди преузео је плантажни узгој какаовца и производња какаа који су донели Гани значајне приходе. Покрет за самоуправу и неозависност који је ојачао након Другог светског рата довео је земљу до осамостаљења 1957. као прву неозависну државу "црне" Африке, под водством каризматичног Кваме Нкрумаха.

Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је погубне последице по привреду; земља је нагомилала велики спољни дуг, а несташице хране постале су стална појава. Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности са честим војним ударима и сменама влада. Тада власт преузима поручник ратног ваздухопловства Џери Равлингс који је успео побољшати стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. победити на релативно слободним председничким изборима. Равлингса је након избора 2000. заменио опорбени вођа Џон Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их помогли су Гани због раста цене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на северу земље.

[уреди] Становништво

Vista-xmag.png За више информација погледајте Демографија Гане
Пијаца Макола у Акри

Као и многим другим афричким државама ганско становништво је језичкио хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке групе су Акан (44%), Моши-Дагомба (16%), Ив (13%) и Га (8%). Међу религијама највише верника има Хришћанство 63%, потом следе традиционална афричка веровања 21% и Ислам 16%[1].

Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Аннан, генерални секретар Уједињених нација од 1997.

[уреди] Привреда

Vista-xmag.png За више информација погледајте Привреда Гане

Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на реци Волти. БДП је у 2004. био око 2.300 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Државни празник: 6. март.

[уреди] Референце

  1. ^ Чињенице о народу Гане, од 13. јула 2006.


Други језици