Гана
-
Уколико сте тражили кантон у Француској, погледајте чланак кантон Гана.

Координате: 5°-11° СГ Ш, 3°ЗГД - 1°ИГД
| крилатица: Слобода и правда | |
| Химна Боже благослови нашу отаџбину Гану |
|
| Главни град | Акра |
| Службени језик | енглески |
| Облик државе | Уставна демократија |
| - Председник | Џон Драмани Махама |
| Независност: | Од Велике Британије 6. марта 1957. |
| Површина | |
| - Укупно | 238.540 km² (79) |
| - Вода (%) | 3,5 |
| Становништво | |
| - 2005. | 21.029.853 (52) |
| - Густина | 88,2/km² |
| Валута | Кеди |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .gh |
| Позивни број | +233 |
Република Гана је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Обалом Слоноваче, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Тогом.
Гана је чланица: УН, ОАЈ, Комонвелта.
Садржај |
Географија [уреди]
| За више информација погледајте чланак Географија Гане |
Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу (највиши врх Маунт Адјафато, 880 m). Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина последних деценија смањује због сече, а северне две трећине земље и уски обални појас покрива савана. Велико акумулацијско језеро Волта са површином од 8.500 km² значајно је за привреду земље.
Историја [уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Гане |
Иако је модерна Гана преузела име средњовековног трговачког царства у западној Африци, нема историјских доказа о повезаности двеју држава. Стара Гана је обухватала подручје данашње Мауританије и Малија. Пре доласка Европљана данашња Гана је била периферно подручје великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европљани су се од првих контаката крајем 15. века до средине 19. века ограничили на оснивање обалних трговачких стахица у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потиче и колонијални назив Гане, Златна обала).
Британци су у другој половини 19. века истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Улогу трговине робљем и златом у привреди преузео је плантажно узгајање какаовца и производња какаа који су донели Гани значајне приходе. Покрет за самоуправу и независност који је ојачао након Другог светског рата довео је земљу до осамостаљења 1957. као прву независну државу „црне“ Африке, под водством харизматичног Кваме Нкрумаха.
Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је погубне последице по привреду; земља је нагомилала велики спољни дуг, а несташице хране постале су стална појава. Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности са честим војним ударима и сменама влада. Тада власт преузима поручник ратног ваздухопловства Џери Равлингс који је успео да побољша стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. да победи на релативно слободним председничким изборима. Равлингса је након избора 2000. заменио опозициони вођа Џон Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их помогли су Гани због раста цене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на северу земље.
Становништво [уреди]
| За више информација погледајте чланак Демографија Гане |
Као и многим другим афричким државама, ганско становништво је језички хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке групе су Акан (44%), Моши-Дагомба (16%), Ив (13%) и Га (8%). Међу религијама највише верника има хришћанство 63%, потом следе традиционална афричка веровања 21% и ислам 16%[1].
Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Анан, генерални секретар Уједињених нација од 1997.
Привреда [уреди]
| За више информација погледајте чланак Привреда Гане |
Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на реци Волти. БДП је у 2004. био око 2.300 долара по становнику, мерено по ППП-у.
Државни празник: 6. март.
Референце [уреди]
- ^ Чињенице о народу Гане, од 13. јула 2006.
|
||||||||||||||
|
|||||||