Гангрена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гангрена (лат. Gangrenae)
Класификација и спољашњи ресурси

Сува гангрена прстију ноге са узнапредовалом флегмоном потколенице
ICD-10 R02., I70.2, E10.2, I73.9
ICD-9 040.0, 785.4
DiseasesDB 19273
MeSH D005734

Гангрена (лат. gangraena) је анемијска некроза ткива или органа на коју се најчешће надовезује распадање ткива и дејство трулежних бактерија.[1] Прерану смрт ћелија и живих ткива (некрозу), изазива нарушена циркулација крви изазване различитим узроцима (повреде, болести, инфекције).[2]

Епидемиологија[уреди]

Учесталост

Процене инциденце гасних гангрена у САД варира, али уз савремену хируршку технику и рано лечење, случајеви су релативно ретки. Подаци из 1975. процењују појаву 900-1000 случајева годишње, на 0.03-5,2 % од отворених рана, што је у зависности од врсте рана и начина лечење. Клостридиална контаминација рана може бити присутна, иако су ретке дубоке повреде или значајне девитализације ткива, мионекроза и продуктивне инфекције обично не дешавају.

Нема података званично објављених у Свету, али инциденца је вероватно међународно веће него у САД. Инциденца је највиша у подручјима са лошим приступ правилној нези рана и учесталим инфекцијама након операција. Већа је у областима где је нарушена стерилност хируршке технике а хигијена у болницама и ван њих на ниском ступњу.

Процењује се да око 50% случајева влажних гангрена изазвају озбиљне повреде. Аутомобилске и индустријске несреће, опекотине, повреде са преломима костију су најчешћи узроци влажних гангрена. Процењује се да је 40% случајева влажних гангрена последица инфекција које се јавља током операција.[3]

Морталитет/Морбидитет

Морталитет код трауматских гасних гангрена је већи од 25%. Морталитета код нетрауматских гасних гангрена изазване Ц септицум се креће од 67-100%.

Старост

Појава гангрене није специфична за старост. Дијабетесне периферне васкуларне болести и други хронични имунолошки поремећаји могу бити узрок гангрене код старије популације.[4]

Узроци гангрене[уреди]

Гангрена примарно настаје као последица недостатка кисеоника (хипоксија) у ћелијама и ткивима, изазвана поремећајем протока крви у одређеном делу тела, који у даљем току поремећаја доводи до развоја некрозе и изумирања гангреном захваћеног дела тела.

Најчешће настаје као резултат разних процеса, као што су инфекције, васкуларне (који се односе на крвне судове) болести или повреде (трауме). Гангрена може да захвати било који део тела, али је најчешће локализована на удовима или њиховим деловима прсти, ноге и руке, стопало, потколенице).

Повреде (трауме)

Најчешћи изазивачи повреда (траума) који могу бити праћени појавом гангрене су;

Хроничне болести и други фактори

Најчеће болести и други фактори који изазивајући поремећај циркулације крви и доводе до гангрене су;

Инфекције рана

Као последица загађења рана, у току њиховог дужег лечења, могу настати следееће инфекције;

  • Аеробне инфекције рана
  • Анаеробне инфекције мишића и костију.

Подела[уреди]

Сува гангрена[уреди]

Сува гангрена прстију руке

Сува гангрена (лат. G.sicca) је узрокована смањењним протоком крви кроз артерије. Она се јавља постепено и напредује полако. Код већине људи, у каснијем периоду њеног развоја, постаје накнадно загађена и може прећи у влажни облик гангрене. Код ове врсте гангрене, ткиво постаје хладно и црно, почиње да се суши, и на крају гангренозни део мумифицира и отпада. Сува гангрена је честа код болесника са зачепљеним артеријама (атеросклероза), повећаном количином холестерола и шећера у крви (шећерна болест), пушења, генетских и других поремећаја.

Суву гангрену може да изазове било која болест или поремећај, који смањује, успорава или блокира проток крви. Иако су најчешће болести које изазвају суву гангрену; шећерна болест, атериосклероза, и зависност од дувана, постоје и многе друге мање познате које могу довести до овог поремећаја. На пример, неке аутоимуне болести која нападају крвне судове (синдром васкулитиса) могу изазвати поремећај преотока крви и настанак суве гангрене. Суву гангрену могу изазвати и други механизама као што су опекотине, промрзлине, повреде артерија изазване разним несрећама, краш и друге повреде или оперативни захвати у хирургији.

Влажна гангрена[уреди]

Влажна гангрена стопала

Влажна (мокра) гангрена (лат. G.humida), настаје као компликација у току лечења загађених (инфицираних) рана. Оток изазван бактеријском инфекцијом узрокује нагло заустављање протока крви. Престанак протока крви омогућава инвазију и размножавања бактерија у мишићим, а због разних поремећаја изазваних болешћу имунски систем и крвне ћелије (леукоцити) не могу да постигну резултате, и спрече инфекцију, у загађеној рани.

Влажну гангрену могу изазвати сви горе наведени механизми код суве гангрене, ако су праћени појавом инфекције. У неким случајевима влажна гангрена, може бити изазвана и самом инфекцијом. Иако многе врсте микрорганизама (претежно бактерија) учествују у појави влажне гангрена, највише су заступљене анаеробне бактерије као што је клостридиум перфрингенс, анаеробне бактерије које најбоље расте и размножава се у одсуству кисеоника (анаеробни услови). Ова врста бактерија изазива посебан облик влажне гангрене - гасну гангрену.

Гасна гангрена[уреди]

Гасна гангрена ноге

Гасна гангрена (лат. G.gaseosa) је облик мокре - влажне гангрене изазване бактеријама познатим као Клостридиа перфрингенс (лат. Clostridium perfringens) Ове бактерије могу изазвати мионекрозу (смрт мишићних влакана) са својим токсинима и производњом мехурића гаса у мртвим и умирућим ткивама. То доводи до локализованих отока са компресијом и губитком протока крви у ткивима, што омогућава бактеријама да прошире инфекцију из мишића у везивно ткиво, кожу, и друге области, изазиву некротизирајући фасциитис (смрт везивног ткива). Некротизирајући фасциитис, заузврат, омогућава брже ширење инфекције, често великом брзином, из локално зараженог дела на суседне области или у крвоток (сепса). Иако се овај проце догађа код Клостридиум перфрингенса, често са на њу надовезује и зараза организма разним типовима микроорганизама, као што су стрептококе, стафилококе, ешшерихије итд. Обично два или више ових микрорганизама се јавља у инфекцији, а многи истраживачи сматрају да они удруженим дејством помажу једни другима (синергија) у развоју инфекције.

Унутрашња гангрена[уреди]

Унутрашња гангрена (облик влажне гангрена), јавља се на једном или више органа грудног коша (најчешће на плућима), трбуху (најчешће на цревима или жучној кеси), гениталним органима, или усној дупљи - најчешће гангрена пулпе зуба (лат. g.pulpae).

Овај тип гангрене настаје када се проток крви у унутрашњим органима прекине - пример, када се црева провлаче кроз ослабљени мишић (килни отвор) у подручју трбуха (хернија-кила), или код уплетања црева (у народу позната као „везана црева“), прекид у кретању крви настаје због пригњечења или увртања крвних судова. Унутрашња гангрена је праћена температуром, грозницом и јаким боловима. Ова врста гангрене захтева хитно лечење јер гангренозни процес напредује врло брзо и често је праћен смртним исходом.

Фурнијеова гангрена[уреди]

Некротичне промене мошница (Фурнијеова гангрена мушких гениталија)

Фурнијеова гангрена је посебан облик гангрене која се јавља на гениталним органима мушкараца и жена.[5] Мушкарци чешће, оболевају али и код жене се може јавити ова врста гангрене.[6]

Викицитати „Године 1883., француски венеролог Жан Алфред Фурније први је описао 5 случаја код претходно здравих младића који су боловали од рапидно прогресивне гангрене на пенису и скротум без видљивих разлога. Овај поремећај, сада познат као Фурнијеова гангрена, је дефинисана као бактеријама изазван некротизирајући фасциитис гениталне области. За разлику од иницијалног описа др Фурнијеа, доктори данас знају да болест није ограничена само на младе и на мушкарце, а као етиолошки фактор најчешће се наводи инфекција гениталија.“
({{{2}}})

Фурнијеова гангрена најчешће настаје као последица инфекције у гениталном подручју или уринарном тракту мушкараца или жена и њену клиничку слику карактеришу; јаки болови црвенило и оток гениталнија.

Гангрена пениса, је редак облик фурнијеове гангрене. Његову појаву изазива неколико фактора који делују истовремено;локална инфекција, нагњечење пениса изазвано неадекватном одећом (уске панталоне, гаће и сл.), нагњечење катетером у уретеру, након имплантата у пенису итд. Гангрену пениса карактерише; исхемија и оток кавернозног тела пениса, праћен јаким болом и повишеном температуром. [7]

Клиничка слика[уреди]

КАРАКТЕРИСТИКЕ КЛИНИЧКЕ СЛИКЕ ГАНГРЕНЕ
Врста гангрене Знаци-симптоми
Сува гангрена
  • Захваћена површина тела је хладан и укочена.
  • У почетку, захваћена површина је
  • хиперемична(црвена),
  • затим, ја пребојена браон
  • да би коначно добила црну боју.
Влажна гангрена
  • Захваћена површина је отечена и тврда.
  • Веома је болна.
  • Локално са знацима гнојења.
  • Прати је непријатан мирис.
  • Захваћени део касније постаје црн.
  • Прати је пораст телесне температуре.
Гасна гангрена
  • Рана је заражена.
  • Браон-црвени или крвав исцедак
излучује се из захваћеног ткива.
  • Гас који производи клостридиа може
произвести пуцкетање на притисак
у захваћеном делу тела.
  • Захваћени део је отечен.
  • Јаки болови у захваћеним деловима.
  • Пораст телесне температуре праћен;
  • убрзаним радом срца, и
  • убрзаним дисањем.
(као последица ширења токсина крвотоком)
Унутрашња гангрена

(варијанта влажне гангрене)

  • Почетне симптоми су слабо изражени,

(јер овај облик влажне гангрена настаје у унутрашњим органима).

  • Код појединих болесника болест је са знацима сепесе.
  • Након хируршког приступа зареженом органу он је са знацима
влажне гангрене
  • Кожа изнад оболелих органа може бити црвенкаса, болна, отечена.
  • Симптоми зависе од оболелог органа;
  • код гангрене црева бол је изнад промене и идентичан је цревној кили
  • код гангрене жучне кесе бол је у горњем десном делу трбуха

Дијагностика[уреди]

Дијагностика гангрене се заснива на;

  • Анамнези - историји болести, у којој доминирају хронична обољења (као што су дијабетес), хирурршке интервенције, пушење, повреде и излагања екстремној хладноћи.
  • Физичком прегледу, са циљем да се на захваћеној површини или органу пронађу знаци гангрене.
  • Анализама крви.
  • Другим испитивањима, као што су; рендеген дијагностика, магнетна резонанца, биопсија, хируршка експлорација итд).

Поступци који се најчешће користе у дијагнози гангрене укључују: [8]

Клостридие-изазивачи гасне гангрене
  • Анализе крви; повећан број белих крвних зрнаца и увећана седиментација, указује на присуство инфекције.
  • Рендген дијагностика; компјутеризована томографије (ЦТ) или скенер магнетна резонанца (МР) користи се за приказ структура у унутрашњости тела како би се извршила процена у којој мери се гангрена проширила. Артериографија крвних судова користи се у процени степена проходности и локализацији зачепљења у крвним судовима.
  • Микробиолошки преглед; течности из ткива или течности из пликова, рана и других промена на кожи. Овим прегледом утврђује се врста бактерија са тежиштем на изоловању бактерије Клостридиума перфрингенс, узрочника гасних гангрена.[9]
  • Хируршка експлорација; у циљу постављања дијагнозе примењује се ова метода како би се хируршком експлорацијом приступило оболелом органу (најчешће се примењује код унутрашње гангрене ).

Лечење[уреди]

Лечење гангрена зависи од врсте гангрена, на колико ткива или органа је проширена, као и од њених пратећих компликација. Непосредно лечење је потребно у свим случајевима влажне гангрена и неким случајевима суве гангрене. Влажна и гасна гангрена, захтевају хитну медицинску помоћ и интензивно лечење, које се обавезно спроводи у болници, често и на одељењима интензивне неге због пратеће сепсе и хипотензије уз обавезно ангажовање и хирурга.

Лечење свих случајеве гангрена обично обухвата; [10], [11]

  • хируршко лечење,
  • конзервативно лечење,
  • хипербаричну оксигенацију
  • медицинску негу и рехабилитацију.

Хируршко лечење[уреди]

  • Дебридман рана, има за циљ уклањање - мртвог и контаминираног ткива и страног материјала (енгл. debridement), како би се спречило ширења инфекције на околна подручја. Сува гангрена се обично лечи хируршким уклањањем мртвог ткива, као што су пете и прсти. Колико ће ткива бити уклоњено зависи од тога колики је артеријски крвни проток у суседном ткиву.
  • Ампутација. Ако се инфекције не можеи контролисани дебридеманом и применом антибиотика, ампутација је неопходна како би спречила даље изумирање ткива.

Конзервативно лечење[уреди]

  • Лечење антибиотицима, је на првом месту (првенствено антибиотицима за интравенску употребу), са циљем да се спречи инфекција и њено даље ширење на преостале делове ткива. Лечење антибиотицима се обично комбинује применом два или више антибиотика, од којих један мора бити ефикасна у убијању анаеробних бактерија (клостридиум перфрингенс) а други антибиотици ефикасни против пеницилин-резистентног стафилококуса ауреуса.
  • Примена антикоагуланата, са циљем да смањи згрушавања крви.
  • Примена аналгетика, за купирање пратећих јаких болова
  • Интравенска инфузија, физиолошког и других раствора

Хипербарична оксигенација[уреди]

У лечењу гангрене све више се примењује ХБО у барокомори

Бројне студије извештавају о успешној примени хипербаричног кисеоника у побољшању исхода лечења болесника са гангреном.[12], [13], [14]

Код гангрене у захваћеном уду долази до убрзане фагоцитне активности неутрофила и моноцита као имунолошки одговор на масивну некрозу, појаву токсина и пратећу инфекцију у некротичној мускулатури.[15] У току фагоцитне активности у неутрофилима се вишеструко повећава потрошња кисеоника, а истовремено због поремећеног метаболизма јавља се и појава слободних кисеоничких радикала (супероксида, пероксида итд). Доказано је да величина продукције, токсичних слободних радикала, у неутрофилима директно зависи од расположиве количине кисеоника.[16]

Примена хипербаричне оксигено терапшије(ХБОТ) [17] огледа се у томе што она блокира активност неутрофила и повећава проток крви у пост-исхемичном ткиву скелетних мишића након исхемије у трајању од 4 часа, (што је најчешће случај код влажне и гасне гангрене) и позитивно утиче на смањену продукцију токсина и реперфузију у скелетним мишићима захваћених анеробним бактеријама (клостридиум перфригенс).[16]

Медицинска нега и рехабилитација[уреди]

  • Нега рана и рехабилитација болешћу захваћених удова има за циљ;
  • одржавање ране,
  • спречавање атрофије мишића и стављање у функцију оболелог дела тела, након оперативног захвата,
  • негу суве гангрене, која може имати и спонтани ток излечења,
  • протетско збрињавање, је обавезно код пацијената са ампутацијом уда.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Медицински лексикон, Медицинска књига Баоград-Загреб, 1987.
  2. ^ Trott AT. Skin and Soft-tissue Infections. In: Wolfson AB, et al, eds. Harwood-Nuss' Clinical Practice of Emergency Medicine. 4th ed. Lippincott Williams & Wilkins; 2005:715-717.
  3. ^ Gangrene, Приступљено 09/2009. ((en))
  4. ^ Miller LG, Perdreau-Remington F, Rieg G, et al. Necrotizing fasciitis caused by community-associated methicillin-resistant Staphylococcus aureus in Los Angeles. N Engl J Med. Apr 7 2005;352(14):1445-53.
  5. ^ Eke N. Fournier's gangrene: a review of 1726 cases. Br J Surg. Jun 2000;87(6):718-28.
  6. ^ Herzog W 1987)."Fournier gangrene--also in females?". Zentralbl Chir 112 (9): 564–76.
  7. ^ Yaghan RJ, Al-Jaberi TM, Bani-Hani I. Fournier's gangrene: changing face of the disease. Dis Colon Rectum. Sep 2000;43(9):1300-8.
  8. ^ Neschis DG. Clinical manifestations and evaluation of chronic critical limb ischemia. [1], Приступљено 09/2009.]((en))
  9. ^ Management of skin and soft-tissue infections in the emergency department. Infectious Disease Clinics of North America. 2008;22:89.
  10. ^ Gas Gangrene, Приступљено 09/2009. ((en))
  11. ^ Gangrene на emedicinehealt, Приступљено 09/2009. ((en))
  12. ^ Siriwanij T, Vattanavongs V, Sitprija V. Hyperbaric oxygen therapy in crush injury. Nephron 1997;75(4):484-485
  13. ^ James PB. Hyperbaric oxygen treatment for crush injury. Br Med J 1994;309(6967):1513.
  14. ^ Wang C, Schwaitzberg S, Berliner E, Zarin DA, Lau J. Hyperbaric oxygen for treating wounds: a systematic review of the literature. Arch Surg. Mar 2003;138(3):272-9; discussion 280.
  15. ^ Animation Phagocytosis, Приступљено 09/2009.((en))
  16. ^ а б Јовановић Т., Живковић М. и сар., Утицај хипербаричне оксигенације на структуру имунолошке одбране, Хипербарична и подводна медицина, Београд, 1997, стр.159-162
  17. ^ HBOT Лечење некротизирајућих инфекција применом хипербаричне оксигенотерапије (ХБОТ), Приступљено 09/2009.((en))

Спољашње везе[уреди]