Гао Сингђијан

Из Википедија

Гао Сингђијан (кин. 高行健, Ганзхоу, Кина, 4. јануар 1940.), француски писац, преводилац и сликар кинеског порекла.

Гао Сингђијан рођен је 1940. године у граду Ганзхоу (провинција Ђијангсји) у источној Кини за време јапанске инвазије. Своје прве књижевне радове написао је с десет година, а сликати у уљу почео с 11 или 12 година. Дипломирао је француски језик и књижевност на универзитету у Пекингу и након тога се посветио писању и сликарству.

За време Културне револуције (1966.-76.) био је у логору за преваспитавање те је био принуђен да спали већину својих рукописа, али власти су га и даље нападале због његовог писања. Године 1987., након што му је 1986. забрањена драма "Друга обала", Сингђијан се као политички избеглица сели у Француску. Јавно се одрекао Комунистичке партије 1989. године након масакра на Тргу Тиенанмен у Пекингу и тиме постао политички избеглица чији рад је забрањен у домовини.

Сингђијан је познат не само као књижевник већ и као сликар. До сада је излагао на многим самосталним и заједничким изложбама, а слика у традиционалној кинеској техници црне тинте на пиринчаном папиру. Његове слике су објављиване као илустрације у збиркама кинеских песника.

[уреди] Награде

Добитник је почасних признања Витеза Реда Уметности и Писма (1992), Награде француске заједнице у Белгији 1994. за роман "Месечар", Награде кинеске Нове Године за 1997. за роман "Планина душе", а 2000. Шведска краљевска академија га је наградила Нобеловом наградом за књижевност "за дело универзалног домета, обележено горким освешћавањем и језичном ингениозношћу која је отворила нове путеве уметности кинеског романа и позоришта". Овим чином Сингђијан је ушао у историју као први Кинез који је добио ову вредну награду.