Гарда (језеро)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Гарда
Језеро Гарда
Језеро Гарда
Географски положај
Координате 45°37′00″N 10°40′00″E / 45.633333, 10.666667
Државе Застава Италије Италија
Физичке карактеристике
Површина 370 км²
Највећа ширина 16.7 км
Највећа дужина 51.9 км
Запремина 50.35 км³
Највећа дубина 346 м
Надморска висина 65 м
Географске карактеристике
Врста језера природно
Гарда (језеро) на мапи Италије


Координате: 45° 37′ 60" СГШ, 10° 40′ 00" ИГД
Језеро Гарда (итал. Lago di Garda или итал. Benaco) је највеће језеро Италије. Налази се на северу државе, између три покрајине: Ломбардије (провинција Бреша), Венета (провинција Верона) и Трентина-Јужног Тирола (провинција Тренто).

На северу је у облику уског левка, док се према југу шири. Језеро је веома важна туристичка мета, коју због благе климе и природних лепота сваке године посећују стотине хиљада гостију.

Географски положај[уреди]

Северни део језера се налази у депресији у подножју Алпи и окружен је планинама, док је јужни део језера у горњем делу Падске низије, тако да се језеро шири и постаје све плиће.. Језеро је дугачно 51,9km, на најширем месту широко 16 km, налази се на надморској висини од 65 m, а највећа измеренадубина је 346 m. Језеро Гарда је проточно језеро. Главна притока је река Сарка а отиче реком Минћо која се улива у По.

Острва[уреди]

Језеро има пет острва, а највеће је острво Garda на којем се налази леп дворац из 18. века. У близини се налази и острво Сан Бјађо, које је удаљено од обале 200 метара.

Треће острво по величини је Тримелоне, на којем се раније налазила барутана, са неексплодираним бомбама из првог и Другог светског рата. Два најмања острва се зову Острво Снова и Острво Маслина.

Клима[уреди]

Велика количина воде у језеру Гарда ублажава умерено континенталну климу Падске низије на југу и Алпи на северу, тако да су зимске температуре блаже, а лета нису спарна као у околини. Ти ефекти се ограничавају само на непосредну околину језера, док се на неколико стотина метара удаљености не осећају. Клима језера умногоме зависи и од ветрова, који су на језеру Гарда свакодневни и константни. Места са најблажом климом су Лимоне, Гардоне Ривијера, Дезенцано, Сирмионе док је најсвежија Рива дел Гарда.

Ветрови[уреди]

Ветрови на језеру
  • Пелер: то је ветар који долази са севера и дува на читавом језеру а посебно је јак на северном и средњем делу. Почиње сваке ноћи око 2 – 3 сата и дува до подне (11-12). Лети је најјачи, до 15 m/s тако да ствара таласе и омогућава бављење виндсурфом
  • Ора: дува из равнице (падске низије) према северу. Почиње чим престане дувати пелер (12-13) и траје до касно поподне.
  • Понал: је типичан летњи ветар јаког интензитета. Дува из долине Ледро (итал. Valle di Ledro) према језеру у јутарњим и вечерњим сатима.
  • Бали, је северни ветар типичан за зимски период, који проузрокује пад температура као и снег. Може достићи брзинз од 20 m/s и проузрокује велике таласе.
  • Андер: је константан ветар који дува са југозапада у раним поподневним часовима и траје само пар сати. Обично је ограничен на јужни део језера..

Флора и Фауна[уреди]

Монте Балдо поглед са језера: виде се различити типови вегетације

Типична вегетација језера Гарда је кестен, орах, маслина, грожђе. Уз обале успевају олеандри, мимозе, чемпреси. Обала Вероне је позната као «Ривијера Маслина», јер су маслине донесене још у етрурско доба, а данас су постале типично дрво око језера Гарда. Западна обала (која припада провинцији Бреша) је позната као Ривијера Лимуна: овде се и данас могу наћи карактеристични вртови са стубовима (такозване Лимонаје), који су се зими затварали стакленим прозорима да лимун не би патио због хладноће.

локална флора и фауна

Туризам[уреди]

Важнија туристичка места уз језеро Гарда су: Сирмионе, Дезенцано, Манерба, Сало, Гардоне, Гарњано, Тињале, Тремозине, Лимоне, Рива, Малчезине, Бардолино и Пескијера.

Језеро Гарда је познато по узгоју маслина и винограда. Узгој лимуна је некад био веома важна привредна грана, док се данас узгаја само као туристичка атракција.

Занимљивости[уреди]

  • На језеру Гарда се од 1951. године сваког првог викенда у септембру одржава једриличарска регата под називом Ћенто миља (итал. centomiglia) на којој учествује више од 300 једрилица из целог света. Креће се из Гарњана, према северу до Риве, па на југ до Дезенцана и на крају се враћа у Гарњано (што износи отприлике 100 наутичких миља). Регата траје између 6 и 30 сати (зависи од ветра и врсте једрилице).
  • На северном делу језера који припада региону Трентино-Јужни Тирол забрањена је пловидба приватним моторним чамцима да би се избјегло загађивање језера (док је на осталом делу језера дозвољена).

Спољашње везе[уреди]