Гари Бекер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гари Бекер

GaryBecker-May24-2008.jpg
Гари Бекер

Датум рођења: 2. децембар 1930.
Место рођења: Потсвил (САД)

Гари Бекер (енгл. Gary Stanley Becker; 2. децембар 1930, Потсвил, САД) је амерички економиста, добитник Нобелове награде.

Бекер је дипломирао економију на Пенсилванијском универзитету, а докторирао на чикашком 1955. године. Предавао је на Универзитету Колумбија 1957-1969. године и на Чикашком универзитету 1955-1957. и од 1970. до данас. Сарадник је Хуверове институције.

Највећа заслуга Гарија Бекера је увођење економске методологије на друге друштвене науке као што су социологија, криминологија, демографија итд. Бекер је, применом микроекономске теорије, покушао да објасни многе друштвене феномене који не припадају уобичајеним појавама којима се бави економска теорија.

Још је у докторској дисертацији доказао да су расна, полна и друга слична дискриминација нерационалне са становишта онога ко врши дискриминацију, јер он тако пропушта најбоље пословне могућности.

Са Теодором Шулцом утемељио је концепт људског знања једног од облика капитала. Сходно томе, посматрао је образовање као инвестицију, где појединац улаже у своје школовање очекујући за узврат корист (добитак).

Изузетно је познат и важан његов текст о криминалу, где је одлука да ли да неко учини криминално дело функција потенцијалних користи и потенцијалних трошкова (висина казне) за починиоца. Из тога је извео закључак да се криминал може сузбијати како повећањем вероватноће да ће прекршилац бити откривен, тако и повећањем казне у случају да буде откривен. Из ових увода проистекла је цела нова дисциплина која објашњава право економским резонима (Ричард Познер и други).

Епохалан је Бекеров рад на демографској теорији. На пољу фертилитета, Бекер је пошао од чињенице да родитељи приликом доношења одлуке о рађању детета полазе од користи коју имају од детета (задовољство, рад у кући или на имању, бригу детета у старости родитеља итд) и трошкове повезане са дететом (губитак дохотка мајке, непосредни трошкови итд). Бекерова теорија фертилитета данас доминира демографијом.

У следећој фази свог рада, Бекер је дао најважнији допринос установљавању економске теорије породице, проширивши подручје примене економске методологије, засноване на максимизационом поступку, са рађања на феномене као што су питања одлуке да ли уопште ступити у брак, избора партнера, карактера брака (полигамија, моногамија, алтруизам или конфликт интереса, начин одлучивања унутар породице итд), производње и поделе рада унутар породице, развоја, улоге државе и слично.

Нобелову награду за економију добио је 1992. године “за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште”.

Најважнија дела:

  • Људски капитал (Human Capital, 1964)
  • Економски приступ људском понашању (The Economic Approach to Human Behavior, 1976)
  • Расправа о породици (A Treatise on the Family, 1981)
  • Економика живота (са Гити Нашат-Бекер, The Economics of Life, 1996)