Гастроентеритис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класификација и спољашњи ресурси
Гастроентеритис

Гастроентеритис вируси: A = ротавирус, B = аденовирус, C = Норовирус и D = Астровирус.
ICD-10 A02.0, A08., A09., J10.8, J11.8, K52.
ICD-9 009.0, 009.1, 558
DiseasesDB 30726
eMedicine emerg/213
MeSH D005759

Гастроентеритис је упала гастроинтестиналног тракта, која захвата желудац и танко црево и као последица се јавља акутни пролив. Упала је проузрокована најчешће инфекцијом вирусима или ређе бактеријама, њиховим токсинима, паразитима, или нежељеним реакцијама на храну или лекове. Широм света, од неадекватног лечења гастроентеритиса умире 5 до 8 милиона људи годишње,[1] и то је водећи узрок смрти код одојчади и деце испод 5 година.[2]

Најмање 50% случајева гастроентеритиса изазваних храном узрокује норовирус.[3] Још 20% случајева укупно и већина тешких случајева код деце, је узроковано рота-вирусом. Остали значајни вирусни агенси су аденовирус и астровирус.

Различите врсте бактерија могу изазвати гастроентеритис, укључујући салмонелу, шигелу, стафилокок, кампилобактер јејуни, клостридије, ешерихија коли, јерсинија и други. Извори инфекције су најчешће неадекватна припрема хране, подгрејана јела од меса, морских плодова, млека и пекарски производи. Сви узрочници узрокују симптоме који се мало разликују међусобно, али сви узрокују пролив. Колитис, запаљење дебелог црева, такође може бити присутан.

Фактори ризика су конзумирање неправилно припремљене хране или контаминиране водом и путовање или боравак у областима лоших хигијенских услова. Такође је уобичајено да се купачи у рекама заразе у време кише, као резултат спирања контаминиране воде.[4]

Садржај

Класификација [уреди]

Инфективни гастроентеритис може бити узрокован бројним врстама бактерија и вируса.

Важно је дијагнозу инфективних гастроентеритиса посматрати као дијагнозу per exclusionem. Више течних столица и повраћање могу бити резултат системских инфекција, као што су упала плућа, септикемија, инфекција уринарног тракта, па чак и менингитис. Хируршка стања као што су упала слепог црева, инвагинација и ретко Хиршпрунгова болест може да доведе у заблуду лекара. Ендокрини поремећаји (нпр. тиреотоксикоза и Адисонова болест) су поремећаји који могу да изазову пролив. Такође треба искључити инсуфицијенцију панкреаса, синдром кратког црева, Виплову болест, целијакију и злоупотребу лаксатива.[5]

Бактеријски гастроентеритис [уреди]

За листу бактерија изазивача гастроентеритиса, види горе. Псеудомембранозни колитис је важан узрок дијареје код пацијената који су недавно пили антибиотике.

Код детета са тешким гастроентеритисом, које је због тога примљено у болницу, важно је направити разлику између бактеријске и вирусне инфекције. Бактерије као на пример шигела и кампилобактер, као и паразити изазивачи гастроентеритиса као што су гиардиа могу се лечити антибиотицима, а вируси не, и ове инфекције се лече симптоматски. Дијареја путника је обично изазвана бактеријама.

Вирусни гастроентеритис [уреди]

Вируси изазивачи гастроентеритиса су рота-вирус, норовирус, аденовирус и астровирус. Вируси не реагују на антибиотике и оболелој деци обично треба неколко дана за опоравак.[6] Деца примљена у болницу са гастроентеритисом се понекад тестирају на ротавирус и норовирус,[7][8] што је изузетно инфективни агенс и захтева посебне процедуре и изолацију да би се избегао пренос на друге пацијенте. Друге методе, електронска микроскопија и полиакриламидном гел-електрофорезом, служе у истраживачке сврхе.[9][10]

Симптоми и знаци [уреди]

Гастроентеритис често укључује бол или грчеве у стомаку, пролив и/или повраћање са неинфламаторном инфекцијом почетног танког црева, и инфекцијом или запаљењем дебелог црева.[11][5][12][13] Стање је обично акутно од самог почетка, обично траје 1-6 дана, самоограничавајуће је.

Пролив је чест и може бити праћен повраћањем. Вирусни пролив обично изазива честе водене столице, а крв у столици може указати на бактеријски колитис. У неким случајевима, чак и када је празан желудац, сама жуч може бити повраћана.

Дете са гастроентеритисом може бити летаргично, пати од недостатка сна, има благо повишену телесну температуру, има знаке дехидрације (сува слузокожа), тахикардија, смањен тургор коже, бледило коже, улегле фонтанеле, увучене очне јабучице, очи се пресијавају, лоша је перфузија и у најтежим стањима јавља се шок.

Дијагноза [уреди]

Специфични дијагностички тестови нису потребни код већине пацијената. У тежим случајевима ако симптоми грозница, крваве столице и пролив трају две недеље или више, столицу би требало тестирати на клостридијум дифициле, а могу се и култивисати остале бактерије салмонела, шигела, кампилобактер и ентеротоксична ешерихија коли. Паразити, њихове цисте и јаја могу се открити директно микроскопом.[15]

Превенција [уреди]

Број оболелих се може смањити одржавањем хигијене- прањем руку и прикладном термичком обрадом храном. Захваљујући вакцинама против ротавируса између 2000. и 2009. је опао број случајева дијареје изазване ротавирусом у Сједињеним Државама.[16]

Лечење [уреди]

Циљ лечења је да се замени изгубљена течност и електролити. Орална рехидрација је најпожељнији третман надокнаде течности и електролита изазваних дијарејом код деце са лаком и умереном дехидрацијом.[17][18]

Рехидратација [уреди]

Примарни третман гастроентеритиса код деце и одраслих је рехидратација, односно надокнада воде и електролита изгубљених у столицама. Ово се најбоље постиже давањем оралне рехидратационе терапије (ОРТ), мада се то може постићи и интравенским путем ако је потребно- у случају снижења свести или илеуса. Утврђено је да је орална рехидратациона терапија заснована на комплексним угљеним хидратима израђених од пшенице или пиринча супериорна у односу терапију засновану на глукози.[19][20][21]

Слатка пића као што су безалкохолна пића и воћни сокови се не препоручују током гастроентеритиса код деце испод 5 година јер могу да погоршају пролив. И обична вода се може користити ако је специфична ОРТ недоступна или непријатног укуса.[22]

Дијета [уреди]

Препоручује да деца која сисају и даље буду нормално дојена, а такође деца која користе вештачко млеко треба да наставе са уобичајном формулом одмах након рехидратације са ОРТ у уобичајним количинама довољним да задовоље захтеве за енергијом и хранљивим материјама. Прехрана са смањеним садржајем или без лактозе обично није потребна.[23]

Деца која примају получврсту или чврсту храну треба да наставе да узимају своју уобичајену исхрану и током епизоде дијареје. Храну богату једноставним шећерима треба избегавати јер могу својом осмоларношћу погоршати пролив. Дакле, газирана безалкохолна пића, сокове, желатин и друге намирнице богате простим шећерима треба избегавати. Пракса ускраћивања хране се не препоручује.[24][25]

Терапија лековима [уреди]

Гастроентеритис је обично акутна и самоограничавајућа болест која не захтева терапију лековима. Метоклопрамид и ондансетрон ипак могу бити корисни код деце.

Антибиотици

Антибиотици се обично не користе за гастроентеритис, осим у случају ако су симптоми тешки или дуго трају.[26] Од антибиотика се најчешће користе флуорохинолони или макролиди.[27] Псеудомембранозни колитис углавном изазван антибиотицима се лечи укидањем терапије која га је узроковала и узимањем метронидазола или ванкомицина.

Антимотилитетни лекови

Антимотилитне дроге теоретски имају ризик од изазивања компликација, међутим, клиничко искуство је показало да је то мало вероватно. Међутим, не препоручују се код људи који имају крвав пролив или дијареју компликује грозница.[5][12] Лоперамид, опиоидни аналог, се обично користи за симптоматско лечење од дијареје. Лоперамид се не препоручује код деце зато што може проћи крвно-мождану баријеру због њене неразвијености и изазвати токсичност.[1]

Бизмут субсалицилат, нерастворни комплекс тровалентног бизмута и салицилата, могу се користити у благим и умереним случајевима.

Антиеметичке дроге

Антиеметички лекови могу бити корисни у борби против повраћања код деце. Ондансетрон у једној дози има неке предности јер се само једном дозом постиже мања потреба за интравенски унос течности и хоспитализацију услед смањења повраћања.[28][29][30] Метоклопрамид такође може бити од помоћи.[31][32][33]

Алтернативни лекови [уреди]

Пробиотици

Неки пробиотици су показали да су корисни у превенцији и лечењу различитих облика гастроентеритиса.[25] Ферментисани производи (као што је јогурт) такође смањују трајање симптома.[34]

Цинк

Светска здравствена организација препоручује да одојчад и деца примају цинк као додатак исхрани до две недеље после почетка гастроентеритиса.[35] У студији из 2009, међутим нису пронађене било какве користи од овог додатка.[36]

Компликације [уреди]

Дехидрација је заједничка компликација свих дијареја. Она може бити погоршана уздржавањем од узимања течности, узимањем сокова или безалкохолних пића.[37] Малапсорпција лактозе, главног шећера у млеку, може се такође јавити. То може погоршати пролив,[38] међутим, то није разлог да се прекине дојење.

Епидемиологија [уреди]

Онеспособљеност услед дијареје по 100,000 становника.
██ нема података ██ ≤50 ██ 50-100 ██ 100-200 ██ 200-300 ██ 300-400 ██ 400-500 ██ 500-750 ██ 750-1000 ██ 1000-1250 ██ 1250-2500 ██ 2500-5000 ██ ≥5000

Сваке године у свету рота-вирус код деце млађе од 5 година узрокује 111 милиона случајева гастроентеритиса и скоро пола милиона смрти. 82% ових смрти дешавају у најсиромашнијим земљама света.[39]

1980. гастроентеритиси свих етиологија заједно су узроковали 4,6 милиона умрле деце већином у земљама трећег света. Недостатак пијаће воде и канализације је допринео ширењу инфективних гастроентеритиса. Тренутни морталитет је значајно нижи, око 1,5 милиона смрти у 2000 години, углавном због глобалног увођења оралне рехидратационе терапије.[40]

Инциденца у развијеном свету је на високом нивоу као 1-2.5 случајева по детету годишње и главни узрок је хоспитализације у овој старосној групи.

Старост, животни услови, хигијена и културне навике су важни фактори. Етиолошки агенти се разликују у зависности од климе. Осим тога, већина случајева гастроентеритиса се видети током зиме у умереним климатским условима и током лета у тропским.[13]

Историја [уреди]

Пре 20. века, термин „гастроентеритиса“ није се често користио. Оно што се сада дијагностикује као гастроентеритис можда је уместо тога дијагностиковано прецизније, као тифус или колера, или мање конкретно као „цревни грип“,"прејести се“, „колика“, или осталим архаичним именима за акутну дијареју.[41] Историчари, геналози, и други истраживача треба да имају у виду да је гастроентеритиса дискретна дијагноза од релативно недавно.

Види још [уреди]

Извори [уреди]

  1. ^ а б Kasper DL, Braunwald E, Fauci AS, Hauser SL, Longo DL, Jameson JL. (2005). Harrison's Principles of Internal Medicine. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-139140-1. 
  2. ^ King CK, Glass R, Bresee JS, Duggan C (November 2003). „Managing acute gastroenteritis among children: oral rehydration, maintenance, and nutritional therapy“. MMWR Recomm Rep 52 (RR-16): 1–16. PMID 14627948. 
  3. ^ „Norovirus: Technical Fact Sheet“. National Center for Infectious Diseases, CDC 
  4. ^ Seven Surfing Sicknesses.
  5. ^ а б в The Oxford Textbook of Medicine. Edited by David A. Warrell, Timothy M. Cox and John D. Firth with Edward J. Benz, Fourth Edition (2003), Oxford University Press, ISBN 0-19-262922-0
  6. ^ Haffejee IE (1991). „The pathophysiology, clinical features and management of rotavirus diarrhoea“. Q. J. Med. 79 (288): 289–99. PMID 1649479. 
  7. ^ Patel MM, Tate JE, Selvarangan R, et al. (2007). „Routine laboratory testing data for surveillance of rotavirus hospitalizations to evaluate the impact of vaccination“ (Subscription required). Pediatr. Infect. Dis. J. 26 (10): 914–9. DOI:10.1097/INF.0b013e31812e52fd. PMID 17901797. 
  8. ^ Pediatric ROTavirus European CommitTee (PROTECT) (2006). „The paediatric burden of rotavirus disease in Europe“. Epidemiol. Infect. 134 (5): 908–16. DOI:10.1017/S0950268806006091. PMC 2870494. PMID 16650331. 
  9. ^ Beards GM (1988). „Laboratory diagnosis of viral gastroenteritis“. Eur. J. Clin. Microbiol. Infect. Dis. 7 (1): 11–3. DOI:10.1007/BF01962164. PMID 3132369. 
  10. ^ Steel HM, Garnham S, Beards GM, Brown DW (1992). „Investigation of an outbreak of rotavirus infection in geriatric patients by serotyping and polyacrylamide gel electrophoresis (PAGE)“. J. Med. Virol. 37 (2): 132–6. DOI:10.1002/jmv.1890370211. PMID 1321223. 
  11. ^ Harrison's Principles of Internal Medicine 16th Edition, The McGraw-Hill Companies, ISBN 0-07-140235-7
  12. ^ а б
  13. ^ а б Mandell's Principles and Practices of Infection Diseases 6th Edition (2004) by Gerald L. Mandell MD, MACP, John E. Bennett MD, Raphael Dolin MD, ISBN 0-443-06643-4 · Hardback · 4016 Pages Churchill Livingstone
  14. ^ Murray PR, Pfaller MA, Rosenthal KS. (2005). Medical Microbiology. Mosby. ISBN 0-323-03303-2. 
  15. ^ „Gastroenteritis (cont.)“ Приступљено 5. 4. 2010. 
  16. ^ „www.cdc.gov“ 
  17. ^ „Practice parameter: the management of acute gastroenteritis in young children. American Academy of Pediatrics, Provisional Committee on Quality Improvement, Subcommittee on Acute Gastroenteritis“. Pediatrics 97 (3): 424–35. 1996. PMID 8604285. 
  18. ^ Alhashimi D, Al-Hashimi H, Fedorowicz Z (2009). „Antiemetics for reducing vomiting related to acute gastroenteritis in children and adolescents“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD005506. DOI:10.1002/14651858.CD005506.pub4. PMID 19370620. 
  19. ^ „BestBets: Fluid Treatment of Gastroenteritis in Adults“ 
  20. ^ Canavan A, Arant BS (October 2009). „Diagnosis and management of dehydration in children“. Am Fam Physician 80 (7): 692–6. PMID 19817339. 
  21. ^ Gregorio GV, Gonzales ML, Dans LF, Martinez EG (2009). „Polymer-based oral rehydration solution for treating acute watery diarrhoea“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD006519. DOI:10.1002/14651858.CD006519.pub2. PMID 19370638. 
  22. ^ „Diarrhoea and vomiting in children under 5“ 
  23. ^ „Managing Acute Gastroenteritis Among Children: Oral Rehydration, Maintenance, and Nutritional Therapy“ 
  24. ^ „BestBets: Gradual introduction of feeding is no better than immediate normal feeding in children with gastro-enteritis“ Приступљено 6. 12. 2008. 
  25. ^ а б King CK, Glass R, Bresee JS, Duggan C (November 2003). „Managing acute gastroenteritis among children: oral rehydration, maintenance, and nutritional therapy“. MMWR Recomm Rep 52 (RR-16): 1–16. PMID 14627948. 
  26. ^ Traa BS, Walker CL, Munos M, Black RE (April 2010). „Antibiotics for the treatment of dysentery in children“. Int J Epidemiol 39 Suppl 1: i70–4. DOI:10.1093/ije/dyq024. PMC 2845863. PMID 20348130. 
  27. ^ Grimwood K, Forbes DA (December 2009). „Acute and persistent diarrhea“. Pediatr. Clin. North Am. 56 (6): 1343–61. DOI:10.1016/j.pcl.2009.09.004. PMID 19962025. 
  28. ^ DeCamp LR, Byerley JS, Doshi N, Steiner MJ (September 2008). „Use of antiemetic agents in acute gastroenteritis: a systematic review and meta-analysis“. Arch Pediatr Adolesc Med 162 (9): 858–65. DOI:10.1001/archpedi.162.9.858. PMID 18762604. 
  29. ^ Mehta S, Goldman RD (2006). „Ondansetron for acute gastroenteritis in children“. Can Fam Physician 52 (11): 1397–8. PMC 1783696. PMID 17279195. 
  30. ^ Alhashimi D, Al-Hashimi H, Fedorowicz Z (2009). „Antiemetics for reducing vomiting related to acute gastroenteritis in children and adolescents“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD005506. DOI:10.1002/14651858.CD005506.pub4. PMID 19370620. 
  31. ^ Alhashimi D, Al-Hashimi H, Fedorowicz Z (2009). „Antiemetics for reducing vomiting related to acute gastroenteritis in children and adolescents“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD005506. DOI:10.1002/14651858.CD005506.pub4. PMID 19370620. 
  32. ^ Sturm JJ, Hirsh DA, Schweickert A, Massey R, Simon HK (May 2010). „Ondansetron use in the pediatric emergency department and effects on hospitalization and return rates: are we masking alternative diagnoses?“. Ann Emerg Med 55 (5): 415–22. DOI:10.1016/j.annemergmed.2009.11.011. PMID 20031265. 
  33. ^ „Ondansetron: Drug Information Provided by Lexi-Comp: Merck Manual Professional“ 
  34. ^ „Does yogurt decrease acute diarrhoeal symptoms in children with acute gastroenteritis“ 
  35. ^ „Rehydrate.org: Zinc Supplementation“ 
  36. ^ Patel A, Dibley MJ, Mamtani M, Badhoniya N, Kulkarni H (2009). „Zinc and copper supplementation in acute diarrhea in children: a double-blind randomized controlled trial“. BMC Med 7: 22. DOI:10.1186/1741-7015-7-22. PMC 2684117. PMID 19416499. 
  37. ^ „Diarrhoea and vomiting in children under 5“ 
  38. ^ Arya SC (1984). „Rotaviral infection and intestinal lactase level“. J. Infect. Dis. 150 (5): 791. PMID 6436397. 
  39. ^ Parashar UD, Hummelman EG, Bresee JS, Miller MA, Glass RI (May 2003). „Global illness and deaths caused by rotavirus disease in children“. Emerging Infect. Dis. 9 (5): 565–72. PMID 12737740. 
  40. ^ Victora CG, Bryce J, Fontaine O, Monasch R (2000). „Reducing deaths from diarrhoea through oral rehydration therapy“. Bull. World Health Organ. 78 (10): 1246–55. PMC 2560623. PMID 11100619. 
  41. ^ Rudy's „List of Archaic Medical Terms“ 

Додатна литература [уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гастроентеритис&oldid=6888227“