Гајрет
Гајрет је назив културно-просвјетног друштва, основаног 1903. године. Промовисало је српски идентитет међу словенским муслиманима у Аустроугарској (данашњој Босни и Херцеговини).[1] Након 1929. године, друштво је било позната као Српско муслиманско просвјетно-културно друштво Гајрет.[1] Организација је муслимане сматрала Србима без довољно изграђене националне свијести.[2] Став да су муслимани по народности Срби вјероватно је најстарији од три етничке теорије међу самим босанским муслиманима.[3] Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, босански муслимани, осјећајући угроженост од католичких Хабзбурговаца, успостављају неколико организација.[3] Међу њима су, поред Гајрета, Муслиманска народна организација (1906) и Уједињена муслиманска организација (1911).[3] Главни ривал била је прохрватска муслиманска организација Народна узданица,[4] основана 1924. године.[2] Камен темељац новог дома у Сарајеву је освећен 4. августа 1935.[5]
Током Другог свјетског рата, друштво је забранила Независна Држава Хрватска.[6] Неки чланови, некомунисти, придружили су се или су сарађивали са партизанима (као што су М. Суџука, З. Шарац, Х. Бркић, Х. Ћемерлић и М. Заимовић[7]). Исмет Поповац се придружио четницима.
Нова муслиманска организација, Препород, основана је 1945. године у циљу замјене просрпског Гајрета и прохрватске Народне узданице.[8] Бивше организације су гласале за и спојене су у једну организацију.[8]
Оснивач је био Осман Ђикић. Дугогодишњи председник београдског Гајрета био је Ђурђе Јосифовић.
Друштво је имало и своје гласило под истим именом. Лист је покренут 15. августа 1907. године, штампан ћирилицом и латиницом и излазио једном месечно.[9]
Значајни чланови[уреди | уреди извор]
- Осман Ђикић (оснивач)
- Сафвет-бег Башагић (оснивач)
- Едхем Мулабдић (оснивач)
- Осман Нури Хаџић
- Исмет Поповац
- Мухамед Суџука
- Заим Шарац
- Хусеин Бркић
- Хамдија Ћемерлић
- Мурат-бег Заимовић
- Авдо Хасанбеговић, председник „Гајрета”
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ramet 1994, стр. 125.
- ^ а б Ramet 1994, стр. 126.
- ^ а б в Ramet 1994, стр. 116.
- ^ Hoare 2007, стр. 132–133.
- ^ "Политика", 5. авг. 1935
- ^ Greble, Emily (2011). Sarajevo 1941–1945: Muslims, Christians, and Jews in Hitler's Europe. Cornell University Press. стр. 121—. ISBN 978-0-8014-6121-7.
- ^ Hoare 2007, стр. 132.
- ^ а б Hoare 2014, стр. 356.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 206.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дацић, Надир Х. (2015). Београдски Гајрет. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.
- Hoare, Marko Attila (2007). The History of Bosnia: From the Middle Ages to the Present Day. Saqi. ISBN 978-0-86356-953-1.
- Hoare, Marko Attila (2014). The Bosnian Muslims in the Second World War. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-936531-9.
- Ramet, Sabrina P. (1994). „Primordial Ethnicity or Modern Nationalism: The Case of Yugoslavia's Muslims, Reconsidered”. Muslim Communities Reemerge: Historical Perspectives on Nationality, Politics, and Opposition in the Former Soviet Union and Yugoslavia. Durham and London: Duke University Press. стр. 111—138.
