Гај (Ковин)
-
- Друга значења су пописана у чланку Гај (вишезначна одредница).
| Гај |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Ковин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 3302 |
| Густина становништва | 40* ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 64 m |
| Површина | 92,8* km² |
 Гај
Гај на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26223 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | KO |
Координате: 44° 47′ 16" СГШ, 21° 03′ 29" ИГД
Гај је насеље у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 3302 становника (према попису из 1991. било је 3432 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Гај-Период од 1355. до 1999. године. Гај - је изграђен на лесној тераси, на месту где се она благо спушта у алувијалну раван Дунава, на 78 метара надморкс евисине. Дунав протиче јужним ободом Гаја у дужини од 7 километара. Кроз насеље пролази регионални пут Ковин – Бела Црква. Од Ковина је удаљен 9 километара, а од Беле Цркве 35 километара. Поред тога Гај је повезан преко Малог Баваништа са Дунавом. Гај спада у ред веома старих насеља. Историјски документ о Гају датира из 1355. године када је забележен као насеље које припада крашовској жупанији. На месту Старог села данас постоји православни манастир и неколико салаша. Током 14. и 15. века Гај је био значајна раскрсница између ковинског утврђења, дубовачког на Дунаву и насеља на северу.
У „Летопису“ Фелика Милекера „У првим налетима Турака био је уништен и све до 1713. године није постојао. После протеривања Турака досељава се известан број становника, а 1717. године припадао је вршачком округу. Године 1753 означен је као српско насеље. Велике поплаве педесетих година 18. века, потпуно су уништиле насеље, тако да је на карти Мерција из 1761. године означено као ненасељено. Након тога насеље се гради на данашњем месту“.
"Године 1770. по наређењу Марије Терезије припао је српској војној граници, а 1873. године прикључен је тамишкој жупанији и исте године добија право на одржавање недељних пијаца. Три године касније формирана је Кредитна задруга. Од 1893. до 1895. године подиже се парк у центру насеља“.
Током 1900. године, формирана је Водна задруга која је изградила насип поред Дунава. После Првог светског рата Гај је ушао у састав подунавске области. У првим послератним годинама доселио се известан број Румуна, претежно сточара и 20 чешких породица из Гарника.
Гај има богату револуционарну традицију. У Гају је 8. марта 1942. године у кући породице Стојковић основан Јужнобанатски партизански одред. У НОБ своје животе дало је близу 200 становника Гаја. У октобу 1965. године у знак сећања на Мишу Стојковића откривена је биста погинулом команданту Одреда.
По попису из 1869. године Гај је имао 1.526 становника, а по последњем попису 2002. године 3.302 становника. Срби су изразито најбројнији народ у Гају. Прва школа је почела са радом још крајем 18. века као четвороразредна, у 19. веку имала је 6 разреда, а од Другог светског рата је основмогодишња.. Основна школа „Миша Стојковић“ ради од 1985. године у новој згради која задовољава све захтеве данашњег образовања. У Гају постоји Дом културе у коме ради КУД „Гај“ и библиотека. Постоје Српска православна црква подигнута 1791. године, Римокатоличка црква подигнута 1940. године, а у Старом селу Српски православни Манастир светих 40 мученика из 1781. године. Током 1980. године изграђена је нова здравствена станица са апотеком. У Гају постоји неколико спортских клубова: ФК"Партизан“, ОК"Будућност“, Шах клуб „Гај“, Коњички клуб, Удружење спортских риболоваца “Барски караш“ као и Ловачко друштво, Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена и друга удружења.
Географија [уреди]
Кроз Гај води регионални пут Ковин-Бела Црква. Из Гаја води асфалтни пут ка Малом Баваништу и у оближњи рудник угља Ковин. Близу села се налази и велико налазиште тресета.
Демографија [уреди]
У насељу Гај живи 2540 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,9 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 989 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.619 | 79,31% | ||
| Роми | 191 | 5,78% | ||
| Чеси | 137 | 4,14% | ||
| Мађари | 120 | 3,63% | ||
| Румуни | 32 | 0,96% | ||
| Хрвати | 8 | 0,24% | ||
| Македонци | 8 | 0,24% | ||
| Југословени | 8 | 0,24% | ||
| Власи | 4 | 0,12% | ||
| Црногорци | 3 | 0,09% | ||
| Словаци | 2 | 0,06% | ||
| Немци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 23 | 0,69% | ||
| м | ж | |||
| ? | 10 | 14 | ||
| 80+ | 21 | 50 | ||
| 75-79 | 29 | 76 | ||
| 70-74 | 67 | 100 | ||
| 65-69 | 84 | 118 | ||
| 60-64 | 88 | 96 | ||
| 55-59 | 78 | 100 | ||
| 50-54 | 126 | 111 | ||
| 45-49 | 129 | 94 | ||
| 40-44 | 113 | 98 | ||
| 35-39 | 121 | 94 | ||
| 30-34 | 115 | 101 | ||
| 25-29 | 131 | 109 | ||
| 20-24 | 98 | 93 | ||
| 15-19 | 90 | 115 | ||
| 10-14 | 101 | 133 | ||
| 5-9 | 103 | 111 | ||
| 0-4 | 86 | 99 | ||
| просек | 37.9 | 40.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1300 | 402 | 781 | 64 | 52 | 1 |
| Женски | 1369 | 253 | 779 | 299 | 36 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 870 | 476 | 1 | - | 113 | 44 | 100 | 25 | 4 | 29 |
| Женски | 413 | 271 | - | 1 | 33 | 3 | 3 | 29 | 4 | 6 |
| Оба | 1283 | 747 | 1 | 1 | 146 | 47 | 103 | 54 | 8 | 35 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 4 | 16 | 7 | 12 | 3 | - | - | 35 | |
| Женски | - | 2 | 4 | 18 | 25 | 4 | 1 | - | 9 | |
| Оба | 1 | 6 | 20 | 25 | 37 | 7 | 1 | - | 44 |
Напомене [уреди]
→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Гај, на којој се налазе два насеља, Гај и Мало Баваниште.
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Литература [уреди]
- Коришћена Литература
- Извор: Монографија Подунавске Области 1812-1927, саставио и написао Др. Владимир Марган „Напредак Пачево“ (1929.)
- Gaj, Gemeinde an der Banater Sandwüste. (1978. )
- Milleker Felix. Geschichte der Gemeinde Gaj(1888.)
- Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Гају настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани:
- Препоручена Литература: [1] [2]
Спољашње везе [уреди]
- WWW.GAJINFO.TK
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Ковин |
|---|
|
Баваниште • Гај • Делиблато • Дубовац • Ковин • Мало Баваниште • Мраморак • Плочица • Скореновац • Шумарак |
