Гај (правник)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гај, (лат. Gaius), је познати римски правник из II века, писац првог уџбеника римског права и члан такозваног Сената мртвих (поред Папинијана, Паула, Модестина и Улпијана).

О његовом животу се мало тога зна (не зна му се чак пуно име ни порекло). Аутор је дела Институције (лат. Instuticiones) зављујући којем се данас највише и најпотпуније учи како је изгледало Римско право.

Вероватно је био професор права, али није имао ius publice respondendi (право да јавно даје одговоре). Први је увео тзв. принцип трипартиције (лат. personae-res-actiones)) који и дан-данас представља основу излагања материје у грађанским законицима и уџбеницима.

Он је то изразио реченицом: „Све право којим се служимо односи се или на лица или а ствари или на тужбе“. Још једно његово значајно дело зове се право свакодневног живота (лат. Res cottidianae).

Делови Гајевих Институција садржани су касније у зборнику варварског права познатом по имену Алариков бревијар, а прва три коментара Институција препричана су у такозваним Гајевим епитомама (лат. Epitome Gai).

Дугогодишњи професор римског права на Правном факултету у Београду Обрад Станојевић, написао је књигу насловљену Наш Гај (лат. Gaius noster), алудирајући на могуће порекло његовог имена (латински гаудере- обрадовати).