Гвинеја Бисао

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Гвинеја (вишезначна одредница).


Координате: 12° 7' СГШ, 14° 55' ЗГД

Република Гвинеја Бисао
República da Guiné-Bissau
Застава Гвинеје Бисао Грб Гвинеје Бисао
Застава Грб
крилатица: Unidade, Luta, Progresso
Химна
Esta é a Nossa Pátria Bem Amada
Положај Гвинеје Бисао
Главни град Бисао
Службени језик португалски
Председник: Жозе Мариу Ваз
Премијер: Домингуш Симоеш Переира
Независност: Од Португала
10. септембар 1974.
Површина  
 — укупно 36.125 km² (133)
 — вода (%) 22.4
Становништво  
 — 2013. 1.704.000 [1] (151)
 — густина 48/km² 
Валута ЦФА франак (100 центи)
Временска зона UTC 0
Интернет домен .gw
Позивни број +245

Гвинеја Бисао (порт. Guiné-Bissau) или званично Република Гвинеја Бисао (порт. República da Guiné-Bissau), позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке [2]. Површина Гвинеје Бисао је 36.125 km². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан. По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника.[3] Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао, у ком живи око четвртине становиштва.

Историја[уреди]

Територија Гвинеје Бисао некада је била позната под називом Краљевина Габу, која је била део великог Мали царства. После 1546. Габу је добио већу аутономију, а као део Мали царства остала је до 1876. Први Европљани који су заузели Гвинеју Бисао били су Португалци. Колонијалисти из Зеленортских острва добили су права на ову територију и она је убрзо постала португалски центар трговине робовима.

Афричка партија за независност основана је 1956. Током 1974. побуњеници су контролисали већи део земље. Основали су своју владу коју је убрзо признао већи број земаља. У априлу 1974. Лисабон је потписао споразум по ком пружа потпуну независност овој земљи. Од тада званични назив државе постаје Гвинеја Бисао.

Географија[уреди]

Гвинеја Бисао је низијска земља која само према крајњем истоку прелази у брдовит терен надморске висине до 250 метара. Линија обале је дуга 350 км и веома разуђена. Углавном је ниска, пешчана, мочварна и обрасла мангровом. Острвски део Гвинеје Бисао чине острво Болама и архипелаг Бијагос који се састоји од 15 острва (Бубаку, Каравела, Формоза, Оранжо, Рока, Уно итд.).

Клима је тропска са једним кишним и једним сушним годишњим добом. Температура ваздуха је висока и стабилна: средња јануарска је око 24, а средња јулска око 26 степени. Падавине опадају од запада (3000 мм) до истока (1500 мм).

Веће реке су Геба, Корубал и Качеа.

Природна богатства ове земље су: нафта, боксит, фосфати, дрво, море и реке богате рибом.

Главни и највећи град је Бисао са око 400 хиљада становника[4], док су сви остали градови далеко мањи: Бафата 25 хиљада, Габу 15 хиљада, Катио 11 хиљада итд.

Привреда[уреди]

Према индексу хуманог развоја Гвинеја Бисао спада у најнеразвијеније државе света. Најзаступљенија привредна активност је пољопривреда, затим терцијарне делатности, а најмање је заступљена индустрија.

Обрадиво земљиште чини 11,9% државне територије. Кикирики је најважнија култура намењена тржишту, а уз њега и кокосов орах и уљана палма. За исхрану становништва се гаје пиринач, кукуруз, просо, сирак и разно поврће. Пашњаци и ливаде прекривају 43% територије, највише се гаје говеда, козе, свиње и кокошке. Шуме захватају 38% државне територије. Велики је годишњи улов рибе и ракова.

Иако је утврђено присуство нафте, боксита и фосфата, ова природна богатства се не експлоатишу. Постоје одређени индустријски капацитети за прераду дрвета. Туризам није развијен, мада постоје потенцијали за његов развој.

Гвинеја Бисао извози рибу, ракове (посебно шкампе), кикирики, дрво и уље, а увози велики број прехрамбаних намирница, гориво, возила, машине итд.

Најразвијенији вид саобраћаја је поморска и речна пловидба. Главна лука је главни град Бисао. Друмска мрежа је лошег квалитета и мале укупне дужине, док железничк саобраћај не постоји. Међународни аеродром у Бисау нема већи међународни значај.

Политика[уреди]

После више неуспелих антиколонијалних устанака, борба за независност почела је 1963. године и окончана десет година касније, што је Португал прихватио 1974. године. Одмах по стицању независности Гвинеја Бисао је ступила у просовјетски блок и једно време развијала социјалистичко друштвено уређење. Први председник независне државе био је Луис Кабрал, председник Афричке партије за независност Гвинеје и Зелнортских острва (Partido Africano da Independência da Guiné e Cabo Verde - PAIGC) формиране 1956. године. У новембру 1980. године извршен је војни удар, Кабрал је свргнут с власти, а на његово место је дошао дотадашњи премијер Жоао Бернардо Вијеира. Први вишепартијски избори одржани су 1994. године, на којима је Вијеира избран за председника. Након грађанског рата 1998-99. вођа опозиције Кумба Јала из Партије за друштвену обнову (Partido para a Renovaçao Social - PRS) је изабран за председника. Јала је свргнут 2003. године с власти, до 2005. године је вршилац дужности председника био Хенрике Роса. На изборима 2005. године је Вијеира поново изабран за председника и на овој функцији је био до убиства у марту 2009. године. Од септембра 2009. године председник Гвинеје Бисао је Малам Бакаи Сања из PAIGC партије, који је у јуну са 63,3% наспрам 36,6% победио противкандидата, некадашњег председника Кумба Јала из PRS партије. Нови председник је рекао да ће се заложити да се расветле околности под којима је убијен његов претходник Жоао Бернардо Вијеира.

Демографија[уреди]

Популација Гвинеје Бисао етнички је подељена према језицима, обичајима и социјалним структурама. Језик који се највише говори је португалски креолски (44%). Поред португалског креолског већина становништва се служи језицима етничких група међу којима су најзначајније: Баланте 27%, Фулани 23%, Мандинке 12%, Манђако 11% и Пепел 10%. Већина становништва верује у традиционални анимизам 54%, остатак чине муслимани 38% и хришћани 8%.

Старосна сруктура становништва:

  • од 0-14 година: 42%
  • од 15-64: 55%
  • од 64 године: 3%

Стопа наталитета: 39.63 рођених/1000 становника

Стопа морталитета: 15.62 умрлих/1000 становника

Просечан животни век: 49.09 година

Проценат писмених: 53%

Референце[уреди]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009) (PDF). World Population Prospects, Table A.1. 2008 revision. United Nations Приступљено 12. 3. 2009..  NB: The preliminary results of the National population census in Guinea-Bissau put the figure at 1,449,230, according to email information by the Instituto Nacional de Estudos e Pesquisa, Bissau.
  4. ^ http://www.stat-guinebissau.com Национални институт за статистику и попис Гвинеје Бисао (Instituto Nacional de Estatística e Censos)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :