Гвожђе(III)-сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гвожђе(III)-сулфат
IUPAC име
Други називи фери-сулфат
сумпорна киселина, гвожђе(3+) со (3:2)
Идентификација
CAS регистарски број 10028-22-5 YesY
15244-10-7 (монохидрат)
PubChem[1][2] 24826
ChemSpider[3] 23211 YesY
База података биолошки релевантних молекула 53438
RTECS NO8505000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула Fe2(SO4)3
Моларна маса 399.88 g/mol (анхидрат)
489.96 g/mol (пентахидрат)
Агрегатно стање бели кристали
Густина 3.097 g/cm3 (анхидрат)
1.898 g/cm3 (пентахидрат)
Тачка топљења

480 °C, 753 K (анхидрат)
175 °C, 448 K (пентахидрат)

Растворљивост у води незнатно растворан у води
Опасност
EU-индекс Није на листи
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
0
 
LD50 500 mg/kg (орално, пацов)
Сродна једињења
Други анјони Гвожђе(III) хлорид
Гвожђе(III) нитрат
Сродна једињења Гвожђе(II) сулфат

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Ферисулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Fe2(SO4)3.

Добијање[уреди]

Добија се реакцијом феросулфата и сумпорна киселина|сумпорне киселине и азотне киселине или водоникпероксида као оксидационог средства:

FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O

На тај начин кристалише хидрат, а загревањем се добија и анхидрована со.[4]

Физичко-хемијске особине[уреди]

ферисулфат је со у виду белих кристала. При загревању се распада на фери-оксид и сумпор-триоксид. Ова реакција се некада користила за прављење пушљиве (Норденхаусенове) сумпорне киселине.[4]

Значај[уреди]

Ферисулфат гради стипсе са сулфатима алкалних метала, од којих је најважнија феристипса јер се употребљава у аналитичкој хемији за прављење раствора фери-соли због својства да се лако може пречистити кристализацијом.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]