Епископ бачки Гедеон
| Гедеон (Петровић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. новембар 1770. |
| Место рођења | Сомбор, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 10. новембар 1832. (61 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Аустријско царство |
Гедеон (световно Ђорђе Петровић; Сомбор, 12. новембар 1770 — Нови Сад, 10. новембар 1832) био је епископ Српске православне цркве.
Световни живот[уреди | уреди извор]
Епископ Гедеон рођен је као Ђорђе Петровић у Сомбору 12. новембра 1770. године.[1] У Сомбору завршио је основну (граматикалну) школу, у Сегедину је похађао хуманитарне науке, а у Печују филозофију. Пошто је две године провео у Сомбору као канцелиста, отишао је у Пешту, где је завршио право. Карловачку богословију завршио је у Карловцима. Уведен је у чин ђакона 30. јула 1798. године, 6. августа исте године произведен за протођакона, а 8. септембра за архиђакона. У чин презвитера рукоположен је 27. децембра 1799. године.
Монашки живот[уреди | уреди извор]
Монашки чин примио је је у манастиру Крушедолу 30. јануара 1800. од архимандрита ковиљског Јована (Рајића), примивши име Гедеон. За протосинђела произведен је исте године на Благовести, а 4. маја 1801. године га је митрополит Стефан (Стратимировић) произвео за архимандрита манастира Крушедола. До избора за епископа био је учитељ Богословског завода у Карловцима.
Епископско звање[уреди | уреди извор]
После смрти епископа бачког Јована 1805. године, постао је администратор епархије, а на Видовдан 1807. године посвећен је за епископа бачког.[1] Заслугом епископа Гедеона је Сава Вуковић основао у Новом Саду српску гимназију. Приложио је за Стратимировићево митрополијско благодејаније 2.000 форинти.[2] Епископ Гедеон се постарао да добри професори буду постављени у новооснованој гимназији. Године 1826. основао је задужбину за свештеничке удовице и свештеничку сирочад Епархије бачке.
Умро је у Новом Саду 10. новембра 1832. године[3] и сахрањен у Новосадској Саборној цркви.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
