Петар Арачић

Петар Арачић
Датум рођења:	25. јун 1885.
Место рођења:	Београд (Краљевина Србија)
Датум смрти:	25. октобар 1958.
Место смрти:	Лондон (Велика Британија)

Петар Арачић (Београд, 25. јун 1885 — Лондон, 25. октобар 1958) је био српски дивизијски генерал.

Биографија

Рођен је као син генерала Вукомана Арачића прослављеног команданта Ужичке војске у Првом светском рату и Милице, био је брат Миливоја Арачића, политичара.

После шест разреда гимназије у Београду, Књажевцу и Зајечару (1902), завршио је Нижу школу Војне академије. Касније је завршио и Вишу школу војне академије са генералштабном припремом. У чин пешадијског потпоручника произведен је 1906. а у чин капетана II класе 1913.

Први светски рат

Учествовао је у ратовима од 1912. до 1918. Био је на дужностима командира 2. чете и заступник команданта 2. батаљона у 18. пешадијском пуку првог позива.

Од 1916. до 1919. био је на дужности помоћника начелника штаба Шумадијске дивизије I позива, начелника штаба 2. пешадијске бригаде Вардарске дивизије и 1. пешадијске бригаде Моравске дивизије. У чин мајора унапређен је 1918. године.

Између два рата

После Првог светског рата обављао је дужности команданта батаљона пешадијске подофицирске школе (1920), начелника штаба 1. коњичке дивизије (1922-1923), начелника штаба коњичке инспекције (1923-1924), начелника штаба Дунавске дивизијске области (1924-1926). После усавршавања језика у Француској (1926-1927), као члан Југословенске мисије, унапређен је у чин пуковника (1927), једно време 1927. године био је и Начелник штаба Брегалничке дивизијске области а затим и војни изасланик у Пољској (1927-1928).

Током 1928-29 поново је начелник штаба Дунавске дивизијске области, а затим инструктор на вишој школи војне академије, затим 1930-31 командни официр 56-те регименте и у међувремену и начелник образовног одељења генералштаба. Од 1931. до 1936. био је вршилац дужности начелника Обавештајног одељења Генералштаба и унапређен у чин бригадног генерала (1933). Командант Дунавске дивизијске области постао је 1936. и ту дужност обављао је до 1938. У чин дивизијског генерала унапређен је септембра 1937. До пензионисања крајем 1940. обављао је дужност команданта Бока которске.

Други светски рат и одлазак из земље

Почетком рата, априла 1941. године, опозван је из пензије и постављен за заменика Команданта приморске армијске области. Након априлског слома са владом краља Петра другог избегао је у Велику Британију где је и умро 1958. године. Од 1952. до 1955. године је био председник Српске црквене општине у Великој Британији. Његов гроб се налази на гробљу Кензал Грин, на северу Лондона.

Признања

• Орден Југословенске круне II, III и IV степена
• Орден Карађорђеве звезде IV степена
• Орден Белог орла са мачевима IV и V степена
• Орден Белог орла V степена
• Орден Светог Саве IV и V степена
• различита румунска, пољска, грчка, белгијска, бугарска и француска одликовања

Дела

Петар је у својој каријери написао и четири књиге, војних уџбеника:

1. Тактика; Елементарни део 1. Београд, 1923. (COBISS)
2. Тактика; Елементарни део 2. Београд, 1924. (COBISS)
3. Тактика; Маневарска и рововска борба, Београд, 1931. (COBISS)
4. Тактика пешадије и коњице, Београд, 1931. (COBISS)

Спољашње везе

• Значајне личности Новог Ланишта