Геноцид над Србима у Другом свјетском рату
Током Другог свјетског рата између 500.000 и 1.200.000 Срба је убијено на подручју Југославије, по разним процјенама.
Службени извјештај Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), касније Федералне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), објављен 26. маја 1945, наводи да је укупан број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) износи 1.685.000 (један милион и шест стотина и осамдесет пет хиљада). [1]
Касније, Државна комисија задужена за утврђивање ратних злочина на простору Југославије утврђује да је број жртава рата 1.706.000. [1]
Садржај |
[уреди] Демографски губици
Укупни демографски губици свих националности на подручју Југославије се процјењују од 2.000.000 (два милиона) до 3.250.000 (три милиона и двјесто педесет хиљада) људи. [1]
По процјенама разних историчара, они прецизније износе: [1]
- Долфе Вогелник, 3.250.000 (три милиона и двјесто педесет хиљада)
- Драгољуб Тасић, 2.428.000
- Владимир Стипетић, 2.200.000
- Владимир Жерјавић, 2.081.000
- Иво Лах, 2.073.000
- Младен Фригановић, 2.042.000
- Богољуб Кочовић, 1.985.000
[уреди] Број жртава
Број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) на простору читаве Југославије, износи од 947.000 до 1.800.000, по процјенама разних историчара: [1]
- Долфе Вогелник, 1.814.000 (један милион и осам стотина и четрнаест хиљада)
- Владимир Стипетић, 1.700.000
- Пол Мејер и Артур Кембел, 1.067.000
- Владимир Жерјавић, 1.027.000, (947.000 у земљи, 80.000 ван земље)
- Богољуб Кочовић, 1.014.000
[уреди] Почетак пропасти
Послије Априлског рата и окупације Југославије 1941. Краљевина Југославија је подијељена у неколико окупационих зона.
- Њемачка је окупирала Словенију и Банат,
- Мађарска је окупирала Бачку, Барању, Међимурје и Прекомурје,
- Италија је окупирала Црну Гору, Косово и западну Македонију,
- Бугарска је окупирала већи дио Македоније и источну Србију,
- Остатак Србије је сведен на њемачко окупационо подручје.
- Нацистичка држава, такозвана „НДХ“ („Независна Држава Хрватска“) је основана на територији данашње Босне и Херцеговине и Хрватске уз њемачку и италијанску помоћ и наоружање.
[уреди] Хронологија
За детаљнију хронологију геноцида над српским, јеврејским и ромским народом у Југославији, погледати чланак Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату.
[уреди] Геноцид над Србима у НДХ
Под својим вођом Антом Павелићем, хрватски нацисти усташе су почели са прогоном и убијањима Срба, Јевреја и Рома (Цигана). [2][3][4]
Процјене о броју убијених Срба у Другом свјетском рату се крећу од 500.000 до 1.200.000. Од тог броја су усташе у Босни и Херцеговини и Хрватској убили од 330.000 до 390.000 Срба, по подацима Америчког музеја холокауста. [5] По процјенама њемачких окупатора, официра и дипломата, убијено је до два пута више Срба.
На примјер Хитлеров изасланик Херман Нојбахер је писао: "Када главни усташе тврде да су убили један милион православних Срба (укључујући бебе, дјецу, жене и старце), то је по мом мишљењу претјеривање. На бази докумената које сам ја добио, процјењујем да је убијено 750.000 незаштићених људи." [6]
Познатији концентрациони логори и стратишта у „НДХ“ су били: [7]
- Комплекс логора Јасеновац,
- Логор Стара Градишка - дио комплекса логора Јасеновац (Камп V Стара Градишка),
- Комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно - Паг,
- Логор Јадовно на планини Велебит,
- Логор Слана на острву Паг,
- Концентрациони логор Ступачиново,
- Концентрациони логор Максимовића штале,
- Концентрациони логор-сабиралиште на жељезничкој станици Госпић,
- Концентрациони логор Метајна на острву Паг,логор за жене и дјецу
- Крашке јаме Велебита – мјеста за ликвидацију заточеника,
- Логор Ђаково,
- Логор Даница у селу Дрње поред Копривнице,
- Логор Јастребарско поред Јастребарског, концентрациони логор за дјецу,
- Логор Лоборград,
- Горња Ријека,
- Тење,
- Логор Сисак,
- Логор Керестинец,
- Логор Крушчица,
- Лепоглава,
- Логор Цапраг.
Неутврђен број Срба је побијен ван концентрационих логора, на разним губилиштима, и бачен у јаме, ријеке и друге локације. Сабирање само жртава из концентрационих логора стога не даје прави број убијених људи.
[уреди] Геноцид над Србима у Србији
У октобру 1941, њемачки окупатори су убили 2.800 цивила у само једном дану у Крагујевцу (видјети Крагујевачки октобар).
У Војводини, њемачка и мађарска војска и усташе су починили бројна звјерства над цивилима. Око 50.000 је убијено а око 280.000 је мучено или ухапшено. Жртве су били углавном Срби, али доста и Јевреји и Роми. [8] Познато масовно звјерство је Новосадска рација, у којој је више од 1.300 људи убијено за 3 дана само у Новом Саду.
Током Другог свјетског рата, Италија је ставила дио Косова и Македоније насељен Албанцима под управу квислиншке албанске владе. Прогон Срба и осталих неалбанаца је био суров [9][10][11][12][13]
Мустафа Круја, премијер Албаније је био на Косову у јуну 1942, и на састанку са вођама косовских Албанаца је изјавио: "Морамо да осигурамо да Косово буде очишћено од Срба. Сви Срби који тамо живе вјековима морају се сматрати колонистима и послати у концентрационе логоре у Албанију. Срби насељеници требају бити убијени. [14][15]
Срби су убијани и мучени на најстрашније начине, већ од априла 1941. године. Имовина је покрадена, куће спаљене, а власт ФНРЈ је 1945. донијела одлику којом се забрањује повратак српских прогнаника на Косово и Метохију, охрабрујући тиме даљи геноцид. [16]
Познатији концентрациони логори и губилишта у Србији су била: [7]
- Логор на Бањици, Београд
- Логор Јајинци, близу Београда
- Логор Сајмиште (Semlin Judenlager), Земун
- Топовске шупе (Београд)
- Логор Сремска Митровица
- Логор Шабац
- Засавица (близу Шапца)
- Црвени крст (Ниш)
- Бубањ (близу Ниша)
- Борски рудници бакра
- Јабука
- Ледине
- Драгинац
Многи људи су поубијани и ван логора и губилишта, масовним стријељањима у циљу одмазде, у покретним гасним коморама и другдје.
[уреди] Види још
- Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату.
- Логор Јасеновац
- Логор Стара Градишка
- Пребиловци
- Покољ у глинској цркви
- Крагујевачки октобар
- Новосадска рација
[уреди] Референце
- ^ а б в г д Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia, Barry M. Lituchy, ISBN 1-84065-092-3, страна 3.
- ^ Hitler's Pope, John Cornwell, Viking Penguin, New York 1999 (p250).
- ^ Ustaša: Croatian Separatism and European Politics 1929-1945, Lord Byron Foundation for Balkan Studies, London 1998 (pp144-145 etc).
- ^ Genocide in Satellite Croatia, Edmond Paris, American Institute for Balkan Affairs, Chicago 1961.
- ^ Staff. Јасеновац концентрациони логор, Jasenovac, веб сајт америчког музеја геноцида (енгл. United States Holocaust Memorial Museum)
- ^ Genocide in Satellite Croatia, Edmond Paris, American Institute for Balkan Affairs, Chicago 1961, p100.
- ^ а б Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia, Barry M. Lituchy, ISBN 1-84065-092-3, страна xxv
- ^ Enciklopedija Novog Sada, Sveska 5, Novi Sad, 1996. (page 196)
- ^ Kosovo and Metohija
- ^ http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/savic_skenderbeyss.html Rastko project: Albanian Skenderbeg SS Division
- ^ Нацистички геноцид над Србима - Православље - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
- ^ www.glas-javnosti.co.rs
- ^ Roots of Kosovo's Fascism
- ^ Bogdanović, Dimitrije. "The Book on Kosovo". 1990. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, 1985. p. 2428.
- ^ Genfer, Der Kosovo-Konflikt, Munich: Wieser, 2000. page 158.
- ^ http://www.rastko.org.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html#_Toc485531483 Покољи Срба на Косову и Метохији у 2. СР
[уреди] Спољашње везе
- Злочини у логору Јасеновац, Загреб 1946.
- Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941.
- Обимна дукументација о злочинима у НДХ (на енглеском)
- LE GENOCIDE DANS L'ETAT INDEPENDANT CROATE 1941-1945, Душан Батаковић (француски)
- Хроника страдања Срба на Косову и Метохији (1941-1945)
- О Јасеновцу, материјал из америчког мизеја холокауста, (српски и енглески)
- Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005) ((sr))
|
|||||||
|
|||||||||||||||||||||||
