Геноцид над Асирцима

Из Википедије, слободне енциклопедије

Геноцид над Асирцима (такође познат и као Сајфо или Сејфо, сир. ܩܛܠܐ ܕܥܡܐ ܣܘܪܝܝܐ или сир. ܣܝܦܐ) односи се на масовни покољ асирске популације Османског царства током 1890-их година, Првог светског рата и периода између 1922. и 1925. године.[1][2] Асирско цивилно становништво горње Месопотамије (регион Тур Абдин, провинције Хакари, Ван и Сирт садашње југоисточне Турске, и регион Урмија северозападног Ирана) насилно је премештено и масакрирано од стране муслиманске отоманске (турске) војске и осталих оружаних и савезничких муслиманских народа, укључујући Курде, Чечене и Черкезе, између 1914. и 1920. године, док су даље нападе на ненаоружане цивиле у бекству вршиле локалне арапске милиције.[1] Разликују се постојеће процене везане за укупан број жртава. Пружајући детаљне статистике разних процена популације након геноцида, Дејвид Гонт прихвата бројку од 275.000 жртава која је објављена током Споразума у Лозани и предлаже да би број жртава требало да буде око 300.000 због неких неурачунатих територија насељених Асирцима, што значи да је елиминисана половина асирске нације.[3] Савремени извештаји постављају бројку на 250.000.[1] Бројни научници и новинари прихватили су ову бројку, мада неки извори без детаљне статистичке анализе наводе чак 750.000 жртава.[2][4]

Геноцид над Асирцима одвио се у истом контексту као и геноциди над Јерменима и понтским Грцима.[5] У овим догађајима, младотурски режим је убио скоро три милиона Хришћана сиријске, јерменске или грчке православне деноминације. [1]

Пошто се геноцид над Асирцима одвио у контексту много раширенијег геноцида над Јерменима, у малом броју случајева се третира као засебан догађај, са изузетком у радовима Дејвида Гонта и Ханибала Трависа.[2] Године 2007, Међународно удружење истражитеља геноцида (IAGS) постигло је консензус да се "османска кампања против хришћанских мањина у царству између 1914. и 1923. састојала од геноцида над Јерменима, Асирцима, понтским и анатолијским Грцима."[6] Удружење је употребило дела Гонта и Трависа приликом доношења ове одлуке.[7] Грегори Стантон, председник IAGS од 2007. до 2008. године и оснивач организације Genocide Watch, подржао је "одбијање водећих светских истражитеља геноцида да прихвате деведесетогодишње порицање турске владе везано за османске геноциде над својим хришћанским становништвом, укључујући Асирце, Грке и Јермене."[8]

Жртве[уреди]

Асирци копају масовне гробнице за убијене током бекства из Урмије.

Научници су сумирали догађаје на следећи начин: специфични масакри укључују 25.000 Асираца у Мидјату, 21.000 у Џезира-ибн-Омару, 7.000 у Нисибису, 7.000 у Урфи, 7.000 у региону Кудшанис, 6.000 у Мардину, 5.000 у Дијарбакиру, 4.000 у Адани, 4.000 у Брахимијеу и 3.500 у Харпуту.[2][4][9][10] У свом меморандуму од 4. децембра 1922. године, Асирско-халдејски национални савет је изјавио да је укупан број жртава непознат. Процењује се да је око 275.000 "Асиро-Халдејаца" умрло између 1914. и 1918. године.[11] Асирско становништво Османског царства и Персије износило је око 650.000 људи пре геноцида, а након њега је смањено на 250.000, са веома мало преживелих у Турској и Ирану 1930-их година.[1][12]

Масакри у касном Османском царству[уреди]

Асирци нису били лака група за депортацију, јер су одувек били наоружани и опасни као и њихови курдски суседи.[13]

Хришћанско становништво у Вилајету Дијарбакир пре и после Првог светског рата[14]
Група Пре Првог светског рата Нестали После Првог светског рата
Јермени Грегоријанци 60.000 58.000 (96,7%) 2.000
Јерменски католици 12.500 11.500 (92%) 1.000
Асирци Халдејски католици 11.120 10.010 (90%) 1.110
Сиријски католици 5.600 3.450 (61,6%) 2.150
Сиријски Јакобинци 84.725 60.725 (71,7%) 24.000
Укупно 173.945 143.685 (82,6%) 30.260
Хришћанско становништво у Вилајету Мардин пре и после Првог светског рата[14]
Група Пре Првог светског рата Нестали После Првог светског рата
Јермени Католици 10.500 10.200 (97,1%) 300
Асирци Халдејски католици 7.870 6.800 (86,4%) 1.070
Сиријски католици 3.850 700 (18,1%) 3.150
Сиријски Јакобинци 51.725 29.725 (57,5%) 22.000
Укупно 73.945 49.875 (67,4%) 24.070

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Травис, Ханибал. Геноцид на Блиском истоку: Османско царство, Ирак и Судан. Дарам, Северна Каролина: Carolina Academic Press, 2010, 2007, стр. 237–77, 293–294.
  2. ^ а б в г Косорева, Анахит. "Геноцид над Асирцима у Османском царству и суседним територијама" у Геноцид над Јерменима: Културне и етичке заоставштине. Ур. Ричард Г. Хованисијан. Нови Брунзвик, Њу Џерзи: Transaction Publishers, 2007, стр. 267–274. ISBN 1-4128-0619-4.
  3. ^ Дејвид Гонт, "Асирски геноцид 1915", Истраживачки центар геноцида над Асирцима, 2009
  4. ^ а б Травис, Ханибал. "'Локални Хришћани масакрирани': Османски геноцид над Асирцима током Првог светског рата." Изучавање и превенција геноцида, 1, том, бр. 3, децембар 2006, pp. 327-371. Посећено 2010-02-02.
  5. ^ Шалер, Доминик Ј. и Цимерер, Јирген (2008) "Геноциди касног Османског царства: Распад Османског царства и младотурско становништво и политике прогона." Журнал истраживања геноцида, 10:1, стр. 7–14.
  6. ^ Удружење истражитеља геноцида званично признаје геноциде над Асирцима и Грцима. 16. децембар 2007. Посећено 2010-02-02.
  7. ^ Белешке о геноциду над хришћанским становништвом Османског царства
  8. ^ GPN Website > Home > GPN ISSUES > Special Issue 5, Winter 2011
  9. ^ Гонт, Масакри, отпор, заштитници, стр. 76-77, 164, 181-96, 226-30, 264-67.
  10. ^ ((de)) Горгис, Амил “Der Völkermord an den Syro-Aramäern” у Verfolgung, Vertreibung und Vernichtung der Christen im Osmanischen Reich 20. Ур. Теса Хофман. Лондон и Берлин: LIT Verlag, 2004.
  11. ^ ((fr)) Јакуб, Жозеф. La question assyro-chaldéenne, les Puissances européennes et la SDN (1908–1938), 4. том, thèse Lyon, 1985, стр. 156.
  12. ^ Гонт, Масакри, отпор, заштитници, стр. 21-28, 300-3, 406, 435.
  13. ^ Гонт, Масакри, отпор, заштитници, стр. 311.
  14. ^ а б Де Куртоа, Себастијан. Заборављени геноцид: Источни Хришћани, последњи Арамеји. Пискатавеј, Њу Џерзи: Gorgias Press, стр. 194-195.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Геноцид над Асирцима