Геноцид над Србима у Другом свјетском рату
Током Другог свјетског рата извршен је геноцид над српскиим становништвом, у коме је између 900.000 и 1.200.000 Срба је убијено на подручју НДХ и остатка окупиранеЈугославије.
Службени извјештај Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), касније Федералне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), објављен 26. маја 1945, наводи да је укупан број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) износи 1.685.000 (један милион и шест стотина и осамдесет пет хиљада). [1]
Касније, Државна комисија задужена за утврђивање ратних злочина на простору Југославије утврђује да је број жртава рата 1.706.000. [1]
Садржај |
Демографски губици [уреди]
Укупни демографски губици свих националности на подручју Југославије се процјењују од 2.000.000 (два милиона) до 3.250.000 (три милиона и двјесто педесет хиљада) људи. [1]
По процјенама разних историчара, они прецизније износе: [1]
- Долфе Вогелник, 3.250.000 (три милиона и двјесто педесет хиљада)
- Драгољуб Тасић, 2.428.000
- Владимир Стипетић, 2.200.000
- Владимир Жерјавић, 2.081.000
- Иво Лах, 2.073.000
- Младен Фригановић, 2.042.000
- Богољуб Кочовић, 1.985.000
Број жртава [уреди]
Број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) на простору читаве Југославије, износи од 947.000 до 1.800.000, по процјенама разних историчара: [1]
- Долфе Вогелник, 1.814.000 (један милион и осам стотина и четрнаест хиљада)
- Владимир Стипетић, 1.700.000
- Пол Мејер и Артур Кембел, 1.067.000
- Владимир Жерјавић, 1.027.000, (947.000 у земљи, 80.000 ван земље)
- Богољуб Кочовић, 1.014.000
Савезни завод за статистику у Београду је објавио податак страдалих у Југославији од 06. 04. 1941. године до 15. 05. 1945. године са укупним бројем од 657.101 лица од тога: Срба 392.775, Хрвата 80.980, Јевреја 52.511, Словенаца 41.353, Муслимана 34.698, Црногораца 18.343, Рома 10.924, Македонаца 6.718, Албанаца 3.257, Мађара 2.304, Словака 1.082, Турака 685 и осталих националности 11.471.
Почетак пропасти [уреди]
Послије Априлског рата и окупације Југославије 1941. Краљевина Југославија је подијељена у неколико окупационих зона.
- Нацистичка Немачка је окупирала Словенију и Банат,
- Хортијева Мађарска је окупирала Бачку, Барању, Међимурје и Прекомурје,
- Фашистичка Италија је окупирала Црну Гору, Космет и западну Македонију,
- Бугарска је окупирала већи дио Македоније и источну Србију,
- Остатак Србије је сведен на њемачко окупационо подручје.
- Нацистичка држава, такозвана „НДХ“ („Независна Држава Хрватска“) је основана на територији данашње Босне и Херцеговине и Хрватске уз њемачку и италијанску помоћ и наоружање.
Хронологија [уреди]
За детаљнију хронологију геноцида над српским, јеврејским и ромским народом у Југославији, погледати чланак Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату.
Геноцид над Србима у НДХ [уреди]
Под својим вођом Антом Павелићем, хрватске усташе су почеле са прогоном и убијањима Срба, Јевреја и Рома (Цигана). [2][3][4]
Процјене о броју убијених Срба у Другом свјетском рату се крећу од 900.000 до 1.200.000. Од тог броја су усташе у Босни и Херцеговини и Хрватској убили од 330.000 до 390.000 Срба у концентрационим логорима, по подацима Америчког музеја холокауста. [5] По процјенама њемачких окупатора, официра и дипломата, убијено је до два пута више Срба, односно 600.000-800.000.
На примјер Хитлеров изасланик Херман Нојбахер је писао: „Када главни усташе тврде да су убили један милион православних Срба (укључујући бебе, дјецу, жене и старце), то је по мом мишљењу претјеривање. На бази докумената које сам ја добио, процјењујем да је убијено 750.000 незаштићених људи." [6]
Познатији концентрациони логори и стратишта у „НДХ“ су били: [7]
- Комплекс логора Јасеновац,
- Логор Стара Градишка - дио комплекса логора Јасеновац (Камп V Стара Градишка),
- Комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно - Паг,
- Логор Јадовно на планини Велебит,
- Логор Слана на острву Паг,
- Концентрациони логор Ступачиново,
- Концентрациони логор Максимовића штале,
- Концентрациони логор-сабиралиште на жељезничкој станици Госпић,
- Концентрациони логор Метајна на острву Паг, логор за жене и дјецу
- Крашке јаме Велебита – мјеста за ликвидацију заточеника,
- Логор Ђаково,
- Логор Даница у селу Дрње поред Копривнице,
- Логор Јастребарско поред Јастребарског, концентрациони логор за дјецу,
- Логор Лоборград,
- Горња Ријека,
- Тење,
- Логор Сисак,
- Логор Керестинец,
- Логор Крушчица,
- Лепоглава,
- Логор Цапраг.
Неутврђен број Срба је побијен ван концентрационих логора, на разним губилиштима, и бачен у јаме, ријеке и друге локације. Сабирање само жртава из концентрационих логора стога не даје прави број убијених људи.
Геноцид над Србима у Србији [уреди]
У октобру 1941, њемачки окупатори су убили 2.800 цивила у само једном дану у Крагујевцу (видјети Крагујевачки октобар).
У Војводини, њемачка и мађарска војска и усташе су починили бројна звјерства над цивилима. Око 50.000 је убијено а око 280.000 је мучено или ухапшено у Новосадској рацији. Жртве су били углавном Срби, али и Јевреји и Роми. [8] Током Новосадске рације, више од 1.300 људи убијено за 3 дана само у Новом Саду.
Током Другог свјетског рата, Фашистичка Италија је ставила дио Косова и Македоније насељен Албанцима под управу квислиншке албанске владе. Прогон Срба и осталих неалбанаца је био суров на овом подручју. [9][10][11][12][13]
Мустафа Круја, премијер Албаније је био на Косову у јуну 1942, и на састанку са вођама косовских Албанаца је изјавио: „Морамо да осигурамо да Косово буде очишћено од Срба. Сви Срби који тамо живе вјековима морају се сматрати колонистима и послати у концентрационе логоре у Албанију. Срби насељеници требају бити убијени. [14][15]
Срби су убијани и мучени на најстрашније начине, већ од априла 1941. године. Имовина је покрадена, куће спаљене, а власт ФНРЈ је 1945. донијела одлику којом се забрањује повратак српских прогнаника на Косово и Метохију, охрабрујући тиме даљи геноцид. [16]
Познатији концентрациони логори и губилишта у Србији су била: [7]
- Логор на Бањици, Београд
- Логор Јајинци, близу Београда
- Логор Сајмиште (Semlin Judenlager), Земун
- Топовске шупе (Београд)
- Логор Сремска Митровица
- Логор Шабац
- Засавица (близу Шапца)
- Црвени крст (Ниш)
- Бубањ (близу Ниша)
- Борски рудници бакра
- Јабука
- Ледине
- Драгинац
Многи људи су поубијани и ван логора и губилишта, масовним стријељањима у циљу одмазде, у покретним гасним коморама и другдје.
Референце [уреди]
- ^ а б в г д Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia, Barry M. Lituchy, ISBN 1-84065-092-3, страна 3.
- ^ Hitler's Pope, John Cornwell, Viking Penguin, New York 1999 (p250).
- ^ Ustaša: Croatian Separatism and European Politics 1929-1945, Lord Byron Foundation for Balkan Studies, London 1998 (pp144-145 etc).
- ^ Genocide in Satellite Croatia, Edmond Paris, American Institute for Balkan Affairs, Chicago 1961.
- ^ Staff. Јасеновац концентрациони логор, Jasenovac, веб сајт америчког музеја геноцида (енгл. United States Holocaust Memorial Museum)
- ^ Genocide in Satellite Croatia, Edmond Paris, American Institute for Balkan Affairs, Chicago 1961, p100.
- ^ а б Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia, Barry M. Lituchy, ISBN 1-84065-092-3, страна xxv
- ^ Enciklopedija Novog Sada, Sveska 5, Novi Sad, 1996. (page 196)
- ^ Kosovo and Metohija, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/savic_skenderbeyss.html Rastko project: Albanian Skenderbeg SS Division
- ^ Нацистички геноцид над Србима - Православље - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ www.glas-javnosti.co.rs, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Roots of Kosovo's Fascism, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Bogdanović, Dimitrije. "The Book on Kosovo". 1990. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, 1985. p. 2428.
- ^ Genfer, Der Kosovo-Konflikt, Munich: Wieser, 2000. page 158.
- ^ http://www.rastko.org.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html#_Toc485531483 Покољи Срба на Косову и Метохији у 2. СР
Литература [уреди]
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
Види још [уреди]
- Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату
- Србофобија
- Логор Јасеновац
- Логор Стара Градишка
- Пребиловци
- Покољ у глинској цркви
- Крагујевачки октобар
- Новосадска рација
Спољашње везе [уреди]
- Злочини у логору Јасеновац, Загреб 1946.
- Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941.
- Обимна дукументација о злочинима у НДХ (на енглеском)
- LE GENOCIDE DANS L'ETAT INDEPENDANT CROATE 1941-1945, Душан Батаковић (француски)
- Хроника страдања Срба на Косову и Метохији (1941-1945)
- О Јасеновцу, материјал из америчког мизеја холокауста, (српски и енглески)
- Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005) ((sr))
|
|||||||
|
|||||||||||||||||||||||
