Геноцид над Србима у Другом свјетском рату

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа подручја на којем су фашисти починили геноцид над Србима и другим грађанима Југославије у току Другог свјетског рата
Концентрациони логори у Југославији у Другом свјетском рату

Током Другог свјетског рата извршен је геноцид над српским становништвом, у коме је између 900.000 и 1.200.000 Срба је убијено на подручју НДХ и остатка окупиране Југославије.

Службени извјештај Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), касније Федералне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), објављен 26. маја 1945, наводи да је укупан број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) износи 1.685.000 (један милион и шест стотина и осамдесет пет хиљада). [1]

Касније, Државна комисија задужена за утврђивање ратних злочина на простору Југославије утврђује да је број жртава рата 1.706.000. [1]

Демографски губици[уреди]

Укупни демографски губици свих националности на подручју Југославије се процјењују од 2.000.000 (два милиона) до 3.250.000 (три милиона и двјесто педесет хиљада) људи. [1]

По процјенама разних историчара, они прецизније износе: [1]

  • Долфе Вогелник, 3.250.000 (три милиона и двјесто педесет хиљада)
  • Драгољуб Тасић, 2.428.000
  • Владимир Стипетић, 2.200.000
  • Владимир Жерјавић, 2.081.000
  • Иво Лах, 2.073.000
  • Младен Фригановић, 2.042.000
  • Богољуб Кочовић, 1.985.000

Број жртава[уреди]

Број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) на простору читаве Југославије, износи од 947.000 до 1.800.000, по процјенама разних историчара: [1]

  • Долфе Вогелник, 1.814.000 (један милион и осам стотина и четрнаест хиљада)
  • Владимир Стипетић, 1.700.000
  • Пол Мејер и Артур Кембел, 1.067.000
  • Владимир Жерјавић, 1.027.000, (947.000 у земљи, 80.000 ван земље)
  • Богољуб Кочовић, 1.014.000

Савезни завод за статистику у Београду је објавио податак страдалих у Југославији од 06. 04. 1941. године до 15. 05. 1945. године са укупним бројем од 657.101 лица од тога: Срба 392.775, Хрвата 80.980, Јевреја 52.511, Словенаца 41.353, Муслимана 34.698, Црногораца 18.343, Рома 10.924, Македонаца 6.718, Албанаца 3.257, Мађара 2.304, Словака 1.082, Турака 685 и осталих националности 11.471.

Почетак пропасти[уреди]

Послије Априлског рата и окупације Југославије 1941. Краљевина Југославија је подијељена у неколико окупационих зона.

Хронологија[уреди]

За детаљнију хронологију геноцида над српским, јеврејским и ромским народом у Југославији, погледати чланак Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату.

Геноцид над Србима[уреди]

Доказивати намјеру истребљења једног цијелог народа је увијек најмање двоструко опасно. Неповриједити жртву и неуопштити злочинца. Злопчин над дјецом једног народа је крунски доказ намјере геноцида. Зато доказ о геноциду и треба почети истином о убијању дјеце једног народа. Већ су, само фотографије козарачке дјеце по концентрационим логорима за дјецу у данашњој Републилци Хрватској, тада Независној Држави Хрватској, по себи потребан и довољан доказ овом чину и овој намјери. Сама чињеница да је један број Хрвата, поред побијених 15.000 српске дјеце, спасао око 10.000 српске дјеце, говори да је намјера злочина и већа од оне која је остварена. Намјера и чин су били да се побије и покрсти преко 30.000 српске дјеце и по цијену да хипотека овог злочина остане у наслијеђе и невиним Хрватима. Јастребарско је, поред логора за дјецу у Сиску и Лоборграду један од синонима најужаснијег цивилизацијског чина.

Јастребарско, логор за српску децу у Независној Држави Хрватској, био је у II светском рату једини концентрациони логор (затвор, тамница, стратиште) у свету специјализован за смештај и погром деце. Патент хрватског национализма, непознат и немачким фашистима, јединствен у историји цивилизације, којим је, недвосмислено, вршен геноцид над Србима.[2][3] [4][5]

Геноцид над Србима у НДХ[уреди]

Усташе су 1942. тестером одрезали главу Бранку Јунгићу, младићу из села Грабовца код Босанске Градишке. Тестера се чува у Музеју Републике Српске у Бањалуци.

Под својим вођом Антом Павелићем, хрватске усташе су почеле са прогоном и убијањима Срба, Јевреја и Рома (Цигана). [6][7][8]

Процјене о броју убијених Срба у Другом свјетском рату се крећу од 900.000 до 1.200.000. Од тог броја су усташе у Босни и Херцеговини и Хрватској убили од 330.000 до 390.000 Срба у концентрационим логорима, по подацима Америчког музеја холокауста. [9] По процјенама њемачких окупатора, официра и дипломата, убијено је до два пута више Срба, односно 600.000-800.000.

На примјер Хитлеров изасланик Херман Нојбахер је писао: „Када главни усташе тврде да су убили један милион православних Срба (укључујући бебе, дјецу, жене и старце), то је по мом мишљењу претјеривање. На бази докумената које сам ја добио, процјењујем да је убијено 750.000 незаштићених људи." [5]

Познатији концентрациони логори и стратишта у „НДХ“ су били: [10]

Неутврђен број Срба је побијен ван концентрационих логора, на разним губилиштима, и бачен у јаме, ријеке и друге локације. Сабирање само жртава из концентрационих логора стога не даје прави број убијених људи.

Информације о злочинима и геноциду над Србима у Другом светском рату власти су често прећуткивале.[11]

Геноцид над Србима у Србији[уреди]

Мапа места захваћених рацијом у јануару 1942. године у јужној Бачкој, у којој су мађарске окупационе снаге убиле 3.809 цивила углавном српске, јеврејске и ромске народности (према историчару Звонимиру Голубовићу)

У октобру 1941, њемачки окупатори су убили 2.800 цивила у само једном дану у Крагујевцу (видјети Крагујевачки октобар).

У Војводини, њемачка и мађарска војска и усташе су починили бројна звјерства над цивилима. Око 50.000 је убијено а око 280.000 је мучено или ухапшено у Новосадској рацији. Жртве су били углавном Срби, али и Јевреји и Роми. [12] Током Новосадске рације, више од 1.300 људи убијено за 3 дана само у Новом Саду.

Током Другог свјетског рата, Фашистичка Италија је ставила дио Косова и Македоније насељен Албанцима под управу квислиншке албанске владе. Прогон Срба и осталих неалбанаца је био суров на овом подручју. [13][14][15][16][17]

Мустафа Круја, премијер Албаније је био на Косову у јуну 1942, и на састанку са вођама косовских Албанаца је изјавио: „Морамо да осигурамо да Косово буде очишћено од Срба. Сви Срби који тамо живе вјековима морају се сматрати колонистима и послати у концентрационе логоре у Албанију. Срби насељеници требају бити убијени. [18][19]

Срби су убијани и мучени на најстрашније начине, већ од априла 1941. године. Имовина је покрадена, куће спаљене, а власт ФНРЈ је 1945. донијела одлику којом се забрањује повратак српских прогнаника на Косово и Метохију, охрабрујући тиме даљи геноцид. [20]

Познатији концентрациони логори и губилишта у Србији су била: [10]

Многи људи су поубијани и ван логора и губилишта, масовним стријељањима у циљу одмазде, у покретним гасним коморама и другдје.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia, Barry M. Lituchy. . ISBN 978-1-84065-092-1. pp. 3
  2. ^ Николић Н. Козарачка дјеца, Стварност, Загреб
  3. ^ Koncentracijski logor Jastrebarsko - Wikipedija
  4. ^ Dragoje Lukić, Rat i djeca Kozare, Beograd-Prijedor-Jasenovac, 1990.
  5. ^ а б Genocide in Satellite Croatia, Edmond Paris, American Institute for Balkan Affairs, Chicago 1961, pp. 100.
  6. ^ Hitler's Pope, John Cornwell, Viking Penguin, New York 1999 (p250).
  7. ^ Ustaša: Croatian Separatism and European Politics 1929-1945, Lord Byron Foundation for Balkan Studies, London 1998 (pp144-145 etc).
  8. ^ Genocide in Satellite Croatia, Edmond Paris, American Institute for Balkan Affairs, Chicago 1961.
  9. ^ Staff. Јасеновац концентрациони логор, Jasenovac, веб сајт америчког музеја геноцида (енгл. United States Holocaust Memorial Museum)
  10. ^ а б Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia, Barry M. Lituchy. ISBN 978-1-84065-092-1., страна xxv
  11. ^ Зашто су све власти криле геноцид над Србима? („Вечерње новости“, 23. новембар 2013)
  12. ^ Enciklopedija Novog Sada, Sveska 5, Novi Sad, 1996. (page 196)
  13. ^ Kosovo and Metohija, Приступљено 28. 3. 2013.
  14. ^ http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/savic_skenderbeyss.html Rastko project: Albanian Skenderbeg SS Division
  15. ^ Нацистички геноцид над Србима - Православље - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, Приступљено 28. 3. 2013.
  16. ^ www.glas-javnosti.co.rs, Приступљено 28. 3. 2013.
  17. ^ Roots of Kosovo's Fascism, Приступљено 28. 3. 2013.
  18. ^ Bogdanović, Dimitrije. "The Book on Kosovo". 1990. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, 1985. pp. 2428.
  19. ^ Genfer, Der Kosovo-Konflikt, Munich: Wieser, 2000. page 158.
  20. ^ http://www.rastko.org.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html#_Toc485531483 Покољи Срба на Косову и Метохији у 2. СР

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]